Vesti
Društvo

Gračanica: Zagađeni voda, vazduh i zemljište

Jalovina iz rudnika “Trepča” u Kišnici, odlaganje smeća pored puta, reka, pružnih prelaza, zagađena reka Gračanka i neregulisana kanalizaciona mreža, najveći su ekološki izazovi na području opštine Gračanica. 
Gračanica: Zagađeni voda, vazduh i zemljište
Jalovina kod Gračanice (Foto Kim)

Jalovina iz rudnika “Trepča” u Kišnici, nadomak Gračanice, već više od 20 godina predstavlja opasnost po ljude, biljni i životinjski svet. Ovaj otpad je odložen na blizu 40 hektara i uz samu kuću Stamenka Milenkovića koji već 18 godina živi kao raseljeno lice iz Uroševca u Gračanici.

“Ovde smo jer nismo imali kud. Kada je veliki vetar, diže se prašina i ulazi nam u kuću. Nadležni su pokušali, sa strane su je prekrili travom, ali ništa nisu uradili, kada bude veliki vetar ne može da se diše. Ne znam da li je posledica bombardovanja ili jalovine, ali sam već dva puta operisao rak i bubreg”, kazao je on.

Voda iz bunara Milenkovića nije ni za tehničku upotrebu. Jalovina se na najvećem broju deponija na Kosovu sastoji od ostataka ruda olova i cinka, kazao je za RTV Kim predsednik Sekcije za higijenu i medicinsku ekologiju Srpkog lekarskog društva prof. dr Aleksandar Ćorac.

Toksični prah opasan po ljude i okolinu

“Da bi se olovo, cink, srebro i zlato delimično izvadili, potrebno je da se taj materijal prvo samelje, da se od njega napravi potpuno fini prah. Da bismo tu rudu izvukli, mi moramo da dodamo razne hemikalije, najčešće su to razne soli, kiseline. Ono što od toga ostane na jalovištima je običan kameni prah. Taj kameni prah je zapravo prašina koja zagađuje životnu sredinu. On nije sačinjen samo od silikata, već sadrži sve one hemikalije koje smo u tom procesu koristili da bismo iz rude izvukli metal. Te materije koje postoje, pored ovih neopasnih, jesu ostaci teških metala. Mi u tom materijalu imamo i sulfate, ksantate i cijanide koji su izuzetno opasni za životnu sredinu, jer dovode do njenog zagađenja i oštećenja ljudskog zdravlja”, rekao je on.

Profesor Ćorac napominje da sam pojam “jalovina” govori da na toj zemlji ne može ništa da rodi, zato što je puna toksičnih materija. Čestice prašine koje vetar nosi sa jalovišta utiču na zdravlje ljudi.

“Taj prah koji mi udišemo, deluje na jedan način kao prašina, dovodi do otežanog disanja. Kada dišemo, ključ unošenja kiseonika u pluća je da preko pluća i krvi taj kiseonik dospe do ćelije i u ćeliji posluži da obavi proces sagorevanja naših hranljivih materija, glukoze, kako bismo mi dobili energiju. Bez energije naša ćelija umire. Citohrom P-450 omogućava disanje ćeliji, a cijanidi blokiraju taj citohrom P-450 i kada dođe do te blokade, to je isto kao da nam je neko zatvorio nos i usta i onemogućio da dišemo. To se dešava našim ćelijama kada u njih uđu cijanidi, a cijanida ima u tim deponijama”, objasnio je profesor.

Sanacija jalovišta višemilionski projekat

Plan rešavanja problema sa jalovinom iz rudnika “Trepča” su predsedniku opštine Gračanica Srđanu Popoviću, pre izbijanja pandemije koronavirusa, izložili student zaštite životne sredine Dušan Borisavljević i njegova profesorka sa fakulteta Tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici Jelena Đokić.

“Projekat je višemilionski i on podrazumeva postavljanje plastičnog sloja preko jalovine, a nakon toga i dva metra zemlje, pa sadnju biljaka koje će svojim korenima izvlačiti toksičnost iz zemlje, kako bi se one nakon toga kosile i spaljivale na visokim temperaturama. Time bi se smanjila toksičnost. Mi smo dobili podršku opštine Gračanice, međutim, zbog pandemije nismo završili projekat”, naveo je Borisavljević.

 


Delimično rešen problem korita Gračanke

Za meštane Lapljeg Sela gorući problem predstavlja zagađena reka Gračanka. Nakon što je Opština Gračanica betonirala jedan deo korita pored novoizgrađenog Srednjoškolskog centra, “mirisi” ove reke više nisu intenzivni kao ranije, kaže meštanin ovog sela Dragan Stević.

“Kada dođe toplo vreme biće više smrada, ali se mi nadamo, kako je bio nekakav dogovor, da se uradi drugi deo, odavde do “Tropikane”. Kada to bude urađeno, verujemo da će te naše brige manje-više prestati. Nažalost, iza nas je period koji je bio užasan, tako da se posledice toga osećaju. To je trajalo vrlo dugo i mnogi nisu bili svesni koliko će tu biti problema po zdravlje, pogotovo dece”, istakao je on.

Stević je po struci inženjer tehnologije. On smatra da optadne vode koje se ispuštaju u reku Gračanku sadrže teške metale, te sonu, azotnu i sumpornu kiselinu.

“Bunarsku vodu ne koristimo uopšte, nekada za zalivanje, jer je ona u blizini reke i odavno je zagađena, tako da nju ne koristimo za piće. Ona je ispitivana davno, šezdesetih godina. Laplje Selo je tada među prvima imalo vodovod iz razloga što su nekad teški metali iz floatacije dolazili. Sada, jednostavno, ni stoka neće da pije tu vodu, tako da nema potrebe da se ispituje, ona je pre svega teška za piće, ali ima i mnogo otrovnih materija”, naveo je Stević.

“Ekološka situacija predstavlja izazov za Opštinu Gračanica”, kaže predsednik ove lokalne samouprave Srđan Popović. On napominje da je problem sa rekom Gračankom u Lapljem Selu delimično rešen, ali da je dugoročnije rešenje fabrika za prečišćavanje vode.

“Nažalost, Opština nema sredstava da tu farbiku sagradi. Jalovina je veliki problem i imamo svakodnevne pritužbe naših meštana, ali bez ministarstva koje je za to zaduženo, ne možemo ništa. Vlasnik jalovine je Trepča. Mi smo imali ideju da je prekrijemo zemljom i da zasadimo travu, kako bi sanirali problem, ali ni za to nismo dobili odgovor iz Prištine”, naveo je Popović.

Na teritoriji opštine Gračanica više od 80 smetlišta

Prirodi je potrebno oko 1.000 godina da razgradi jedan plastični predmet, dok je za plastičnu kesu potrebno oko 240 godina. Na teritoriji opštine Gračanica, zaposleni u JKP “Ekologija” registrovali su više od 80 malih i većih smetlišta, sa različitim vrstama otpada.

Radnici ovog preduzeća su nakon potpisivanja ugovora o uklanjanju divljih deponija sa Opštinom Gračanica, očistili nekoliko manjih i dva veća smetlišta. Uoči Svetskog dana zaštite životne sredine “Ekologija” je počela da uklanjanja jednu od najvećih deponija šuta i smeća koja se nalazi na samom ulasku u selo Ugljare.

“Ključ je da ljudi ne bacaju smeće. Nažalost, svakodnevno imamo primere da to kod nas ne funkcioniše. Ljudi se i dalje ne osećaju loše kada istovare prikolicu otpada gde god je njima najlakše. Na sreću, mi smo podigli svest nekih drugih ljudi kojima se sviđa ovo što radimo. Tražimo od njih da nam pokažu počinioce, a mi ćemo ih onda kazniti novčano. Ako ništa drugo, da uz pomoć novčanih kazni obezbedimo sredstva da počistimo ovaj otpad”, kaže direktor JKP “Ekologija” Dejan Dimitrijević.

Posledice divljih smetlišta po životnu okolinu zavise od vrste bačenog otpada.

“Mi još uvek nismo dostigli taj nivo svesti da razumemo posledice koje ostavljamo na životnu sredinu svojim negativnim ponašanjem. Na jednom smetlištu budu ostaci životinja, papci, životinjska koža, ali će uticaj tih deponija biti drugačiji nego kada bacimo papir, plastiku, jabuku ili koru od banane. Posledice su različite, u zavisnosti od sadržaja materijala koji se na ta smetlišta baca”, podseća profesor Aleksandar Ćorac.

Kazne za nesavesne

Direktor Odeljenja javnih službi u Opštini Gračanica Vladica Trajković kaže da ova lokalna samouprava u budućnosti planira da kažnjavanjem nesavesnih meštana, postavljanjem tabli upozorenja i kamera, građanima podigne svest da čuvaju životnu sredinu.

“U saradnji sa inspekcijom, najstrože ćemo kažnjavati počinioce. Ja se nadam da ćemo polako u toku ove godine rešiti problem divljih deponija i svesni smo da to neće biti momentalno. Građani preko lokalnih saveta, javnih službi i inspekcija, ukoliko imaju fotografije, da dođu i prijave, a mi ćemo sa tim dokazima preko policije pronaći počinioce”, naveo je Trajković.

Direktorica Odeljenja inspekcije u Opštini Gračanica Jelena Stojanović podsetila je da se visina kazne za neodgovorne koji smeće bacaju gde stignu, u zavisnosti da li se radi o fizičkom ili pravnom licu, kreću u rasponu od 200 do 2.000 evra.

Svetski dan zaštite životne sredine, ove godine pod sloganom „Vreme je za prirodu“, obeležava se 5. juna kako bi se skrenula pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu za njihovim brzim i konačnim rešenjima.



Ostale vesti

Gračanica: Ekologija započela preventivno čiščenje rečnog korita

Javno komunalno preduzeće “Ekologija” DD započelo je akciju preventivnog čišćenje rečnog korita kako usled obilnijih padavina ne bi došlo do izlivanja reke.

  • 04.12.2021
Protestne blokade širom Srbije
Na 47 lokacija širom Srbije danas su održani protesti i blokade saobraćajnica, a na pojedinim mestima bilo je i incidenata. Jedan od organizatora današnjih protesta gradjana, Savo Manojlović iz inicijative Kreni-promeni, rekao je da su se građani Srbije odazvali protestima u velikom broju.
  • 04.12.2021
„Kada se ugase kamere, oni...“

Članovi Resursnog centra za nestala lica i Udruženja porodica nestalih „Kosovski stradalnici“ iz Beograda uputili su uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava apel nadležnim vlastima u Beogradu i Prištini da intenziviraju svoj rad na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.

  • 03.12.2021
OG: Dodeljeni grantovi ženama preduzetnicama u poljoprivredi
Predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić sastala se danas sa ženama preduzetnicama kako bi potpisale ugovore o dobijenim grantovima. U cilju unapređivanja položaja žena i njihovog socio – ekonomskog položaja, 10 žena je dobilo grantove na osnovu projekta „Podrška i osnaživanje žena u poljoprivredi“.
  • 03.12.2021
KM: Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje preko 2.600 nezaposlenih
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno se nalaze 2.623 nezaposlena lica sa područja opštine Kosovska Mitrovica, potvrdila je za Radio Kontakt Plus, direktorka Pokrajinske službe za zapošljavanje za KiM Verica Ćeranić.
  • 03.12.2021
Srbi u Metohiji u neraskidivoj vezi sa Kosovskom Mitrovicom

Već dvadeset godina čitav administrativni i obrazovani sistem srpskih sredina u Metohiji povezan je sa Kosovskom Mitrovicom. Ovo je grad u koji ljudi iz srpkih sela u Metohiji odlaze po nekoliko puta mesečno – stariji da podižu platu i trguju, a oni mlađi ostaju da se obrazuju i studiraju.

  • 03.12.2021