"Nekažnjivost zločina nad novinarima mora prestati. Pravda mora biti zadovoljena", saopštili su Borel i Jurova uoči Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji se obeležava danas, 2. novembra. U zajedničkom saopštenju se ističe važnost izveštavanja o ratu u Ukrajini i rizici sa kojima se novinari suočavaju širom sveta.
"Novinari su naše oči i uši koje izveštavaju iz konfliktnih zona. Oni dovode svoj život u opasnost da bi informisali šta se dešava na terenu. Njihovi tačni, nepristrasni medijski izveštaji služe osnovnom javnom interesu: izveštaji, slike i vesti sa terene mogu imati odlučujući uticaj na razvoj i ishod oružanih sukoba", istakli su Borel i Jurova.
Zbog toga je, naveli su, novinarski rad često namerno ometan u oružanim sukobima, a medijski radnici su suočeni sa uskraćivanjem pristupa informacijama, cenzurom i uznemiravanjem, kao i pritvaranjem i brutalnim napadima.
Evropski zvaničnici su podsetili da je u Ukrajini nekoliko novinara i medijskih radnika ubijeno ili ranjeno, pri čemu su ponekad bili ciljana meta, dok su "dokumentovali istinu o zverstvima koja su činili ruski vojnici u Putinovom agresorskom ratu protiv Ukrajine".
"Njihov rad je od suštinskog značaja, pošto ruski režim vodi globalnu kampanju dezinformisanja o realnosti rata", istakli su u saopštenju, podsetivši da namerno usmeravanje napada na novinare, kao i civile, predstavlja ratni zločin.
Borel i Jurova su dodali da su novinari širom sveta žrtve zločina iz mržnje, onlajn uznemiravanja, meta špijunskih softvera, pa čak i ubijani.
"Moramo da okončamo nekažnjivost ovih zločina i podržimo ljudska prava i vladavinu prava pružanjem pravde žrtvama. Tokom proteklih 10 godina, za 80 odsto ubistava novinara širom sveta niko nije odgovarao", istakli su Borel i Jurova.
Novinari u EU se takođe mogu suočiti sa teškim uslovima, naveli su evropski zvaničnici, dodajući da se od zemalja članica očekuje da poštuju preporuku Evropske komisije o bezbednosti novinara, usvojenu 2021.
"Od država kandidata i zemalja u susedstvu se takođe očekuje da usvoje ove standarde", navodi se u saopštenju.
Novi Zakon o slobodi medija ima za cilj da zaštiti nezavisnost i pluralizam medija i da podrži novinare, omogućavajući im da pozivaju na odgovornost one koji su na vlasti, bez straha ili naklonosti.
U saopštenju se dodaje i da je Komisija preduzela mere u borbi protiv strateških tužbi protiv javnog istupanja (SLAPP) kojima se vrši pritisak na novinare kako bi se ućutkali.
"Ovi zakonodavni predlozi treba da budu usvojeni što pre kako bi se poboljšalo okruženje u kojem rade novinari i mediji", naveli su Borel i Jurova i pozvali države da istraže i procesuiraju sva krivična dela počinjena protiv novinara nepristrasno, nezavisano, efikasno, transparentno i blagovremeno.
U saopštenju se dodaje da se u EU tokom proteklih godina beleži sve veći broj fizičkih, pravnih i onlajn pretnji i napada na novinare i druge medijske profesionalce, a da je posebno zabrinjavajuće kada političari ili moćne javne ličnosti iniciraju ovakve napade.