Vesti
Društvo

Energetska budućnost Zapadnog Balkana: Napredak ugrožavaju politički problemi

„Postoje mnoge međunarodne organizacije koje su stručnošću i finansijskim sredstvima spremne da pomognu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu. Međutim, regionu je potreban određeni nivo domaćih kapaciteta i sposobnosti planiranja da bi tu pomoć maksimalno iskoristio“, smatra stručnjak za energetiku u jugoistočnoj Evropi Pipa Galop.
Energetska budućnost Zapadnog Balkana: Napredak ugrožavaju politički problemi
Ilustracija (Foto Kim)

Energetska zajednica

Energetska zajednica je meÄ‘unarodna organizacija osnovana potpisivanjem „Ugovora o osnivanju Energetske zajednice“ 25. oktobra 2005. u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je međunarodni ugovor sklopljen između Evropske unije i Ugovornih strana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Privremena misija UN na Kosovu saglasno rezoluciji 1244, Makedonija, Moldavija, Srbija i Ukrajina).

Osnovni zadaci Energetske zajednice su:

- Uspostavljanje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira u jugoistočnoj Evropi i EU u cilju privlačenja investicija u sektore električne energije i prirodnog gasa, kako bi se omogućilo stabilno snabdevanje energijom, neophodno za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost;
- Stvaranje jedinstvenog pravnog okvira za trgovinu električnom energijom i gasom u jugoistočnoj Evropi i EU;
- Unapređenje sigurnosti snabdevanja obezbeđenjem stabilne investicione klime i jačanjem veza sa drugim regionima Evrope, Afrike i Azije;
- Poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu;
- Razvoj konkurentnog tržišta energije i korišÄ‡enje prednosti ekonomije obima.

Pipa Galop je koordinatorka istraživanja u CEE Benkvoč Netvork (CEE Bankwatch Network), mreži organizacija civilnog društva koje rade širom Centralne i Istočne Evrope kako bi osigurale da se javni fondovi troše u korist građana i životne sredine. Sa sedištem u Zagrebu, Pipa je posebno fokusirana na ekološku i ekonomsku održivost nove energetske infrastrukture u jugoistočnoj Evropi.

Ona navodi da je aktuelna energetska kriza uglavnom izazvana nedostatkom gasa u Evropi u periodu velike potražnje.

"Zbog toga su najpogođenije one zemlje koje su vrlo zavisne od gasa za grejanje i proizvodnju električne energije. Međutim, zbog uticaja koji ovo ima na cene električne energije na evropskom tržištu, sve zemlje su u određenoj meri u problemu jer se električnom energijom trguje i preko granica. Ovo je snažna lekcija za Zapadni Balkan - da ne ulaže u izgradnju svoje gasne infrastrukture, već da pređe direktno na obnovljive izvore energije", kazala je Galopova.

Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu počinje, iako je sve još uvek u ranoj fazi.

"Neke zemlje su naprednije od drugih. Severna Makedonija je vodeća zemlja, jer se obavezala da će postepeno ukinuti energiju na ugalj do 2027. godine. Kosovo je počelo da ubrzava izgradnju vetroturbina, a Crna Gora i Albanija imaju velike projekte u oblasti solarne energije. Međutim, istina je da samo vrlo mali procenat električne i toplotne energije trenutno dolazi od sunca i vetra. Nedavno smo uradili čitavu studiju sa Fondacijom ’Fridrih Ebert’ koja je razmatrala prepreke tranziciji. Čini se da se one razlikuju od zemalje do zemlje. Srbija i Bosna i Hercegovina imaju jak državni nadzor od strane javnih komunalnih preduzeća i veoma klijentelistički odnos između kompanija i vlada. Na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, vidimo više političke volje za ubrzanje tranzicije, ali napredak koče politički problemi i nedostatak kapaciteta među vlastima. Postoje mnoge međunarodne organizacije koje su spremne da pomognu energetsku tranziciju Zapadnog Balkana stručnošću i finansiranjem, ali je zaista potreban određeni nivo lokalnih kapaciteta i kapaciteta za planiranje da bi se ovo maksimalno iskoristilo", navela je Pipa Galop.

Ona smatra da Evropska komisija (EK) treba da ima ključnu ulogu.

"Vidimo neke probleme sa njihovim trenutnim pristupom. Jedan od njih je da ne ispunjavaju sve zemlje regiona svoje različite obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Ali, EK gotovo da ne reaguje, bar ne javno. Sredstva iz pretpristupnog instrumenta IPA treba da budu uslovljena poštovanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora o Energetskoj zajednici, ali nisu uslovljena. Sada EU dolazi sa povećanim finansiranjem iz IPA-e i Zelenom agendom za Zapadni Balkan, ali još uvek ne postoje stvarni uslovi kojima bi se osiguralo usklađivanje tih zemalja sa zakonodavstvom i politikama EU. Drugo pitanje je to što je EK jasna u svojim porukama da ugalj nije deo budućnosti, i često promoviše gas, što je potpuno pogrešan pravac za zemlje Zapadnog Balkana. Gas je fosilno gorivo, isto kao i ugalj i njegova upotreba moraće da se postepeno obustavi u naredne 2-3 decenije, tako da nema smisla graditi veliku gasnu infrastrukturu i onda je menjati pre isteka njenog ekonomskog veka. Veoma smo frustrirani što EK ponekad deluje kao lobista gasne industrije, umesto da promoviše istinski obnovljiva rešenja. Da su zemlje EU bile brže u sprovođenju energetske tranzicije, do aktuelne energetske krize ne bi došlo, a da bi se vetar i sunce maksimalno iskoristili, neophodna je bliža saradnja između zemalja Zapadnog Balkana. Moramo biti u mogućnosti da slobodno trgujemo električnom energijom preko granica, da se ona fleksibilno kreće tamo gde je potrebna", kazala je Galop.

Pre nekoliko nedelja, na Samitu EU-Zapadni Balkan koji je održan u Sloveniji, postignut je dogovor o Akcionom planu za „Zelenu agendu za Zapadni Balkan“.

"Zelena agenda sadrži mnogo pozitivnih mera i bilo bi dobro da se one sprovedu, ali problem je što nema fiksnih rokova i nema posledica za njegovo nesprovođenje. Takođe se bojim da to može da skrene pažnju sa već postojećih obaveza koje države imaju, npr. usvajanje zakonodavstva EU u okviru Ugovora o energetskoj zajednici ili Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Usvajanje i primena zakona je osnova za funkcionisanje sistema i dodatne mere neće funkcionisati ako zakonski okvir i sprovođenje ne funkcionišu. ’Indikativni vremenski okviri’ Zelene agende su prilično izdašni, tako da verujem da je velika verovatnoća da će ih Kosovo ispuniti, uz adekvatnu podršku EU. Na primer, Zakon o klimi koji treba da bude usvojen u okviru Zelene agende zahteva od Kosova da zabrani upotrebu fosilnih goriva do 2050. godine. Ovo će zahtevati određeni napor, npr. u sektoru transporta. Mislim da će upotreba uglja ili gasa u sektoru električne energije postati neekonomična mnogo ranije. Kosovske termoelektrane na ugalj su već stare, pa je najvažnije da se brzo zamene solarnom i energijom vetra, te da se smanji veliki gubitak energije u elektrodistributivnoj mreži. Veza Kosova sa Albanijom je takođe veoma važna kako bi albanska hidroelektrana mogla da pomogne u balansiranju proizvodnje solarne i energije vetra", zaključlla je Pipa Galop.



Ostale vesti

Laplje Selo: Počelo uređenje sportskih terena u osnovnoj školi
Mesec dana pred početak nove školske godine nastavljaju se infrastrukturni projekti na uređenju sportskih terena. Opštinsko odeljenje za omladinu u sport i Odeljenje urbanizma trenutno izvode radove u osnovnoj školi u Lapljem Selu.
  • 09.08.2022
Rok za uplatu rate poreza 15. avgust
Sekretarijat za javne prihode podsetio je poreske obveznike, fizička lica, preduzetnike i pravna lica da je 15. avgust u Srbiji rok za uplatu obaveze za treći kvartal godišnjeg poreza na imovinu za 2022. godinu.
  • 09.08.2022
Srbija: Akcija pojačane kontrole brzine kretanja vozila
Pripadnici Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije sprovešće od 8. do 14. avgusta akciju pojačane kontrole saobraćaja koja će biti usmerena na kontrolu brzine kretanja vozila.
  • 08.08.2022
Cirkus ’’Miškin’’ priredio senzacionalno veče publici u Goraždevcu
Cirkus ’’Miškin’’ uz podršku organizacije Amići di Dečani potrudio se da žiteljima Goraždevca jedno veče bude drugačije.
  • 07.08.2022
Kolone na prelazima, najduže čekanje na Merdaru

Na više prelaza na Kosovu i danas se beleže duža zadržavanja, a prema zvaničnim podacima najveće gužve su na Merdaru.

  • 06.08.2022
REM obrazložio odluku o izdavanju dozvola za nacionalnu frekvenciju
Savet Regulatora je zaključio da su svih 14 podnosilaca prijava – TV Pink, Nacionalna Hepi TV, Vesti, BK TV, Una, Nova S, N1, Prva, TV B92, KCN nacionalna, TV2, Tanjug TV, K1 i Kurir televizija – ispunili uslove iz konkursne dokumentacije.
  • 05.08.2022