Udruženja porodica nestalih lica na Kosovu sarađuju kako bi ukazala na važnost dolaska do podataka o njihovim najbližim, a bez obzira na nacionalnost, ujedinjeni su u bolu i žele da istaknu međusobnu podršku.
Okrugli sto „Komšija, jesi li dobro“ je aktivnost albanaskih, spskih i ostalih porodica nestalih, čiji je cilj skretanje pažnje na ljude koji žive sami, a kojima je neophodna pomoć komšija i dobri odnosi bez obzira na etničku ili versku pripadnost, koju su, kako kažu, ranije imali.
Učesnici okruglog stola su istakli kako je neophodno da celo društvo, mediji, organizacije razumeju situaciju i pomognu da se poveća poverenje među ljudima, da se ističu primeri pozitivnih dobrosusedsnih odnosa kako bi ljudi mirnije i lakše živeli.
„Mnogo je pozitivnih primera u prošlosti, a ima ih i u sadašnjosti, gde je komšija komšiji pomogao i našao mu se kao rođeni brat. Želeli smo da uputimo na često zaboravljene i zapostavljene reči, a to su empatija, solidarnost i međusobna trolerancija“, rekla je Nataša Šćepanović.
Međutim, svi oni zajedno, apeluju da se vlasti na pravi način bave pitanjem nestalih lica, kako ne bi dodatno prolongirali njihovu patnju, a kako bi dalje živeli u miru.
Šćepanović je podsetila da je nedavno u Briselu potpisana Deklaracija o nestalima, ali da ih brine da taj dokument „ne bude, kao i do sada, samo mrtvo slovo na papiru“.
„Svedoci smo da su i do sada potpisivane dekalracije, sporazumi i protokoli, a da je malo toga primenjeno u praksi“, rekla je ona.
Šćepanovićeva je naglasila da porodice stradalih ne znaju sadržaj Deklaracije, niti da li postoje rokovi za ispunjenje određenih obaveza ili sankcije za stranu koja ne ispunjava ono što je potpisala.
Izveršni direktor Resursnog centra za nestale osobe u Prištini u Bajram Ćerkinaj je takođe rekao da je veoma važno da se istina o nestalima i stradalima sazna.
„Zašto se formira komisija za komisijom, podgrupa za podgrupom, kada ne znamo gde su nam članovi porodica. Dosta se zamagljuju stvari i zaboravljamo na sebe, a onda i na komšiju“, rekao je Ćerkinaj.
On je istakao da su političari ti koji stvaraju probleme, i naveo da su i mladi ujedinjeni kako bi nastavili da se bave ovim važnim pitanjem.
„Naši potomci su formirali odbor mladih i neće se zaustaviti nikad. Hajde da radimo zajedno zato što ne možemo ovako. Od koga? Od političara i međunarodne zajednice“, kazao je Ćerkinaj.
On je rekao i da su političari zloupotrebili dokumentaciju koju su porodice nestalih dostavile.
„Dve godine sam radio u Beogradu. Nisam nijednu lošu reč čuo od kolega. A sada, pokušavaju da mi nalepe razne stvari, zašto, da bi stagnirala politika, da bi nas i dalje držali u nezvesnosti. Pričajte jedni sa drugima, tako će nam biti lakše, da smo zajedno“, dodao je on.
Marinko Đurić iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika je takođe naglasio da je važno okrenuti se budućnosti i edukovati mlade da je uobičajeni život stao onog momenta kada su nemili događaji krenuli, „kad se zaboravilo da se komšiji kaže dobro jutro, da se da šereno jaje, a on nas baklavama i tulumbama počasti“.
U ime Resursnog centra za nestale, Nataša Božilović je istakla važnost uloge medija u procesu gradnje dobrih odnosa različitih zajednica i ocenila da su mediji glavna karika u lancu koji može da doprinese procesu poverenja među zajednicama, ali i da proizvede i prepreke jer učestuvjuju u kreiranju mišljenja većine.
„Bitno je da se, kad izveštavaju o ovoj temi, mediji stave u poziciju članova porodica i da izbegnu jednostrane narative, nepriznavanje žrtava sa obe strane, glorifikaciju ratnih zločinaca – sve su to prepreke na putu izgradnje poverenja među zajednicama“, zaključila je Božilović.