Vesti
Društvo

Bon: Anabel Hernandez dobila nagradu za slobodu govora

Meksička novinarka i publicistkinja Anabel Hernandez sinoć je u Bonu dobila nagradu za slobodu govora koju dodeljuje Dojče vele. Ona je nagrađena za izuzetnu posvećenost slobodi izražavanja i borbi protiv korupcije, zataškavanja i nekažnjivosti u svojoj zemlji.
Bon: Anabel Hernandez dobila nagradu za slobodu govora
Miša Gleni, Anabel Hernandez i Piter Limburg (Foto Dojče vele)

"Novinari žive u najnasilnijim vremenima u novijoj istoriji, što utiče na pravo ljudi da budu blagovremeno i istinito informisani. Svako ubistvo novinara ima posledice po stotine ljudi koji ćute pred nasiljem. Ali, zašto nas ubijaju? Zašto nas zatvaraju? Zašto žele da nas ućutkaju?”, upitala je Hernandezova na ceremoniji dodele nagrada.

Nagrade, kazala je, nije bilo za više od 125 novinara koji su ubijeni u Meksiku u deceniji u kojoj je i sama živela pod pretnjom.

"I za sve one koji, iz dana u dan, nastavljaju da rade svoj posao, etički i izdržljivo. Žele nas mrtve, žele da nas utišaju. Ali, mi još uvek stojimo i činimo da se naši glasovi čuju", dodala je.

U mnogim zemljama, nastavila je Hernandezova, “demokratija je vrlo ugrožena, kao i slobode zbog kojih su mnogi toliko žrtvovali da bi ih postigli”.

"Nisu građani oni koji svakodnevno donose odluke o svojoj sudbini, već grupe koje svakoga dana koncentrišu sve više političke, ekonomske, tehnološke i društvene moći... One deluju i u legalnom i u nelegalnom okviru. Organizovani kriminal ne postoji samo u meksičkim kartelima, već i izvan Meksika, u kompanijama, bankama i berzama.

Najavljujući nagradu, generalni direktor Dojče velea Piter Limburg je rekao:

"Anabel Hernandez, koja izveštava o korupciji i narko kartelima, je impresivan primer hrabrog istraživačkog novinara. Moramo da štitimo i podržimo naše kolege koji i dalje traže istinu, uprkos opasnostima sa kojima se suočavaju."

"Hodajuće čudo"

Miša Gleni, autor bestselera “MekMafija” i bivši dopisnik Gardijana i Bi-Bi-Si-ja, pohvalio je Anabel Hernandez kao "jednog od onih hrabrih analitičara koji su identifikovali kako su državni službenici nezakonito koristili meksički rat protiv droge.

"Dobitnica  je razotkrila veze i pohlepu koja vodi ove demonske mreže u bezbroj članaka i bestselera”, rekao je on.

“Ali, najozbiljnija tema njenih istraga”, prema Gleniju, jeste činjenica da je "ovo krvoproliće u Meksiku, beda koju Anabel oseća primorana da je dokumentuje i evidentira, posledica neuspele politike, uglavnom inicirane iz Vašingtona, ali verno izvršene od strane vlada širom Centralne i Južne Amerike", naveo je Gleni.

U svetlu opasnosti kojima su izloženi novinari u Centralnoj i Južnoj Americi, dobitnica je "u neku ruku hodajuće čudo".

"Činjenica da je ona još uvek sa nama je čudesna", kazao je Gleni.

“Pored pedantnog bavljenja istraživanjem, Anabel Hernandez je razvila veoma elegantan stil pisanja”, dodao je Miša Gleni u plenarnoj sali bivšeg nemačkog Bundestaga.

"Ona se bori protiv nepravde i istinom i lepotom", zaključio je.

Anabel Hernandez i Narkolend

Anabel Hernandez, rođena u Meksiku 1971. godine, poznata je istraživačka novinarka koja piše o korupciji u vladi, trgovini drogom i seksualnoj eksploataciji. Navodi da ju je tragična sudbina njenog oca, koji je otet i ubijen u Meksiko Sitiju 2000. godine motivisala u radu. Slučaj je ostao nerešen jer je njena porodica odbila da plati policijske službenike.

Hernandezova je međunarodno priznata zahvaljujući svom bestseleru iz 2010. godine “Los Senores del Narco” (engleska verzija: “Narcoland”), koji je podcrtao veze između visokih zvaničnika meksičke vlade i narko kartela u toj zemlji. Nakon pretnji smrću, morala je 2015. godine da napusti Meksiko. Od tada živi u egzilu.

Engleska verzija njene knjige o nerešenim ubistvima 43 studenta u meksičkoj državi Gerero 2014. objavljena je četiri godine kasnije pod naslovom “Masakr u Meksiku: prava istina iza nestalih 43 učenika”.

Prva žena među laureatima

Anabel Hernandez je prva žena koja je dobila nagradu za slobodu govora. Od 2015. godine, Dojče vele je godišnje dodeljivao nagradu osobi ili organizaciji koja je pokazala izuzetnu predanost ljudskim pravima i slobodi izražavanja u medijima.

Do sada je nagrada otišla blogeru Raifu Badaviju (2015), koji je i dalje u zatvoru u Saudijskoj Arabiji, Sedatu Erginu (2016), bivšem glavnom uredniku turskih novina “Hurijet”, Udruženju dopisnika iz Bele kuće u SAD (2017), i iranskom politikologu Sadegu Zibakalamu (2018). Ceremonija dodele nagrada za slobodu govora održava se svake godine na DW Global media forumu u Svetskom konferencijskom centru Bon (VCCB).

Dvanaesto izdanje dvodnevne međunarodne konferencije dovelo je do više od 2.000 gostiju iz 140 zemalja sveta koji od ponedeljka pretresaju ovogodišnju temu "Prenos (preraspodela) moći".
 




Ostale vesti

Usvojen zahtev vezan za električnu energiju na Severu Kosova
Podrškom 61 poslanika u kosovskom parlamentu danas su usvojene preporuke skupštinskog odbora povodom zahteva da KOSTT obezbedi sredstva za pokrivanje troškova za električnu energiju na Severu Kosova.
  • 06.05.2021
USAID donira Kosovu 1,6 miliona dolara
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je sa direktorkom USAID-a Lisom Magno i ambasadorom Sjedinjenih Država Filipom Kosnetom potpisala ugovor o grantu na osnovu kojeg će Kosovu biti donirano 1,6 miliona dolara.
  • 06.05.2021
Lokalizovan požar na divljoj deponiji
Požar na divljoj deponiji koja se nalazi između Ugljara i Preoca je lokalizovan, potvrdio je za RTV Kim direktor JKP „Ekologija“ Dejan Dimitrijević. 
  • 06.05.2021
Gori divlja deponija između Ugljara i Preoca
Između Ugljara i Preoca trenutno gori divlja deponija. Vatra se širi prema dalekovodu za struju.
  • 06.05.2021
Rama: Za letovanje u Albaniji nije potrebna potvrda o vakcinaciji

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da Albanija neće nametati nikakve uslove ili prepreke onima koji ove godine žele da dođu na letovanje u tu zemlju, prenosi Ljajmi.

  • 05.05.2021
Vatrogasci: Humana profesija i rad u nehumanim uslovima

Danas se obeležava Međunarodni dan vatrogasaca kao podsetnik na dan kada je u požaru 1998. godine nastradalo pet australijskih vatrogasaca. Od izmeštanja iz Prištine nakon rata, u Lapljem Selu funkcioniše Vatrogasna služba. Loši uslovi rada, nedostatak opreme, kadrova i neregulisan status problemi su ovdašnjih vatrogasaca.

  • 04.05.2021