Bez kvalitetnog semena nema dobrog roda

Porodica Jovanović iz Ugljara počela je 2000. godine da proizvodi povrće u zaštićenom prostoru. Najpre su za svoje potrebe proizvodili rasad, ali se potom potražnja proširila. Ista sudbina zadesila je i njihove plastenike. Jovanovići su bili pioniri u ovom poslu u svom okruženju.

Podeli ovaj članak sa:
  • Rasadnik Jovanović Ugljare(Foto Kim)

Zbog nedostatka kvalitetnog rasada, Jovanovići su pre skoro dve decenije odlučili da zasade svoje biljke. Postavili su konstrukciju, obradili zemlju i posadili prve stabljike.

„Trenutno imamo tri plastenika na površini od oko 700m2. Planiramo proširenje sledeće godine, za još jedan plastenik od 250 kvadratnih metara. Uglavnom radimo u dvorištu. Glavne kulture su nam: paprika, paradajz i krastavac. Proizvodimo rasad lubenice, dinje, radimo i po narudžbini“, rekao je Žarko Jovanović.

On ističe da je cela godina radna. Već početkom januara,ova porodica kreće sa setvom. Za dobar rasad su, kaže, najbitniji kvalitetno seme i zaštita.

„Ukoliko nemamo kvalitetno seme, ništa ne znači naš rad, ni trud. Prvo idemo od kvalitetnog semena, zatim (sledi) kvalitetna zaštita. Koristimo preparate koji su ili organski i imaju vrlo male karence (vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe), od veoma poznatih firmi. Trudimo se da proizvedemo što zdravije proizvode, kako za sebe, tako i za prodaju“.

U plasteničku proizvodnju je uključena čitava osmočlana porodica Jovanović. Žarkova majka Kosara kaže da je biljkama potrebno dosta pažnje i da su i ujutru i uveče u plasteniku.

„Zalivamo sistemom kap po kap, imamo cisternu vode, a i prihranu, kada treba, dodajemo u cisternu i tako se zaliva i prihranjuje“.

Kosara dodaje da uvek osluškuju potrebe tržišta i da prodaja ide dobro.

„Porodično radimo, imamo svoje kupce.Ništa ne nosimo na pijacu, i uvek se traži više nego što se proizvede. Često ubacujemo nešto novo, ove godine je to crna lubenica, sve što kupci traže, mi te sorte i proizvodimo“.

Biljke su zaštićenije u plastenicima, ređe se javljaju štetočine jer nema vlage od kiše, pa ni bolesti ne mogu, usled viška vlage, da se šire.
 
„Mi radimo zaštitu dok su biljke mlade, preventivno dok su biljke na deseti do dvadeseti dan od sadnje. To je sasvim dovoljno za naše plastenike jer ne radimo celogodišnju proizvodnju paradajza i krastavca. Imamo berbu mesec ipo do dva, onda skidamo (zasade) i radimo kornišone i zbog toga ne radimo neku preveliku zaštitu na našim biljkama“, naveo je Jovanović.

Prodaja rasada počela je početkom aprila. Nakon što su Jovanovići završili sa rasadom za plastenike, u jeku je proizvodnja rasada za bašte. Od povrća za bašte, trenutno se rasađuju paradajz, paprika, lubenice i dinje. Žarko kaže da koriste najkvalitetnije proizvode pa plodovi budu ukusniji i krupniji.

„Liči na naš domaći, starinski paradajz. Mi možemo da ga proizvodimo zato što radimo na malo, i čim nam stigne, prodajemo ga odmah. Njega ne mogu da rade veliki proizvođači zato što posle četiri, pet dana, on truli i ne može dugo da podnese transport. To je naša prednost zato radimo te hibride koji su izuzetno ukusni“, zaključio je Žarko.

Oni koji nemaju plastenike, počeli su rasađivanje na otvorenom. Zbog lošeg vremena i čestih kiša, sve kasni.

„Sadimo u baštama, ali slabo uspeva zbog hladnog vremena. Imam svoje seme i rasad retko kupujem, u plastenicima više uspeva paprika i paradajz“, rekla nam je Gordana Nikolić iz Gračanice.

„Sadimo u bašti, najviše papriku i paradajz.Sve sami sadimo, od svog semena koje ostavljamo. Bolja je paprika u bašti nego iz plastenika, zdravija je“, smatra Budimirka Đorić iz Lapljeg Sela.

Povrtari koji nisu sačuvali seme od prošle godine, rasade povrća mogu naći na pijaci ili poljoprivrednim apotekama. Cena rasada po korenu kreće se od 5 centi za papriku, 10 centi paradajz, 50 centi za dinju, do jednog evra za kalemljenu lubenicu.Nekalemljena košta 50 centi.

U drugom izdanju poljoprivredne emisije “Brazda“, pored priloga o porodici Jovanović iz Ugljara koja se bavi rasadom paprike, paradajza, lubenica i dinja, možete pogledati priloge i o: porodici Slobodana Boćića iz Mogile koja  se bavi prodajom i uzgajanjem rasada paradajza, parprike, krompira i kupusa, Stanojka Petkovića iz Gotovuše koji se bavi uzgajanjem i prodajom malina, i prilog o Borisavu Kostiću iz sela Prevlak u Opštini Zubin Potok koji se bavi uzgojem koza.

Poljoprivredna emisija „Brazda“ radi se u saradnji sa RTV Mir, Herc, Puls i Kim.

Emisiju „Brazda“ možete gledati svake nedelje u terminu od 11 časova na RTV Kim.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane