Vesti
Društvo

Bauer: Od žena se i danas očekuje da snose veliki deo neplaćenih kućnih poslova

Direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Florens Bauer uputila je poruku javnosti da se i danas od žena širom Evrope i Centralne Azije, i dalje očekuje da snose veliki deo neplaćenog posla kod kuće, a koji podrazumeva čišćenje, vođenje domaćinstva, brigu o deci, muževima i starijim rođacima.
Bauer: Od žena se i danas očekuje da snose veliki deo neplaćenih kućnih poslova
Ilustracija (Foto istock)

"Ovo u velikoj meri objašnjava rodnu razliku koju vidimo i na tržištu rada. Manje žena nego muškaraca radi plaćene poslove, a one koje rade verovatno će zarađivati manje od muškaraca, napredovati sporije i imati manje sigurne poslove", navela je Bauer u saopštenju izdatom povodom održavanja promotivne konferencije na temu dobre porodične politike, u Istanbulu, sedištu UNFPA za ovaj region.

Ovo je, prema njenom mišljenju, zabrinjavajuće iz dva glavna razloga.

"Prvo, to drastično ograničava mogućnosti i izbore koje žene imaju u društvu i usporava napredak ka postizanju rodne ravnopravnosti. Drugo, to je loše za ekonomiju, u stvari sprečava milione žena da daju svoj doprinos putem svojih veština i talenata ili ih potpuno isključuje iz radne snage. Postoji još jedan, možda manje razmatran razlog zbog kojeg bi trebalo da budemo zabrinuti zbog postojanosti zastarelih normi o ženskim ulogama i kod kuće i na poslu: one znatno otežavaju državama da upravljaju demografskim promenama sa kojima se suočavaju", istakla je Bauer.

Bauer zapaža da su Istočna i Jugoistočna Evropa posebno kritične.

"Ovo posebno važi za Istočnu i Jugoistočnu Evropu, gde je udeo žena u radnoj snazi posebno nizak, uglavnom ispod 50 procenata, a jaz između stopa zaposlenosti muškaraca i žena je veći nego u zapadnoj Evropi. Na Kosovu je samo jedna od sedam žena aktivna na tržištu rada. Iako se učešće žena na tržištu rada poboljšalo poslednjih godina, sa 14% u 2018. na 21% sada, ono je i dalje ispod regionalnog nivoa i mnogo ispod muške populacije, koje trenutno iznosi preko 40%. U Albaniji, 32 procenta mladih žena starosti od 15 do 29 godina nije zaposleno niti ide u školu, zbog neplaćenih obaveza oko brige o porodici (u poređenju sa dva procenta mladića)".

U daljem tekstu, Bauer naglašava da se zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, istovremeno suočavaju sa demografskim izazovima bez presedana, pošto su masovna imigracija i nizak natalitet smanjili broj stanovništva, a udeo starijih ljudi je povećan, što izaziva zabrinutost za izglede za ekonomski rast i održivost sistema i usluga socijalnog osiguranja.

"U svetlu ovih pritisaka, jasno je da zemlje ne mogu sebi da priušte da isključe značajan deo svog stanovništva iz privrede i javnog života. Da bi nacionalne strategije usmerene na borbu protiv demografskih promena bile uspešne, one moraju da sadrže politike koje olakšavaju ženama, a i muškarcima, da pomire i usklade svoje odgovornosti na poslu i kod kuće".

Iz tih pobuda, sa željom da se situacija poboljša, UNFPA je organizovao konferenciju, koja će biti održana ove nedelje u Istanbulu, a koja će okupiti predstavnike vlada i poslodavce iz ovih regiona.

"UNFPA, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, pruža podršku vladama i privatnom sektoru u usvajanju porodičnih politika koje imaju ovaj efekat. Kasnije ove nedelje, okupićemo vladine i poslovne lidere u Istanbulu na konferenciji na kojoj ćemo razgovarati o tome kako da se približimo cilju stvaranja radnog okruženja u kojem i žene i muškarci dobijaju podršku koja im je potrebna da ostvare svoje težnje kako u karijeri, tako i u porodičnom životu. Vlade širom regiona shvataju da tradicionalni način suočavanja sa demografskim promenama, u suštini obezbeđivanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece, ne funkcioniše dobro i da je potreban sveobuhvatniji pristup. Porodične politike koje su korisne i za žene i za muškarce, a koje uzimaju u obzir da moderne porodice dolaze u različitim oblicima, suštinski su deo ovog paketa. Ohrabrujuće je videti da vlade u regionu eksperimentišu sa širokim spektrom mera, u rasponu od plaćenog roditeljskog odsustva za oba roditelja, do dodataka za negu i antidiskriminacionih zakona koji štite trudnice", navodi se u saopštenju.

Privatni sektor takođe, može u mnogome da da doprinos.

"Takođe, i privatni sektor prepoznaje povraćaj investicija kada je u pitanju jači balans između poslovnog i privatnog života i poboljšanje uslova rada za roditelje i staratelje. Preduzeća cene povećanje reputacije koje dolazi kada vas vide kao lidera na ovom polju. Ima koristi i od većeg morala osoblja i od nižeg nivoa odsustvovanja, fluktuacije i troškova zapošljavanja, što sve donosi veću produktivnost i prihode. Kompanije mogu mnogo da urade kako bi stvorile radna mesta koja vode računa o porodicama. Ovo uključuje aranžmane za fleksibilno radno vreme, velikodušno i dobro plaćeno roditeljsko odsustvo, namenske prostore za majke koje doje i ustanove za negu male dece. Viši menadžeri imaju važnu ulogu u tome da budu uzori, na primer tako što sami uzimaju roditeljsko odsustvo i stvaraju kulturu podrške na radnom mestu", navodi se dalje u tekstu.

Bauer ukazuje i na podatke UNFPA koji pokazuju da se društvene norme oko ženskih i muških uloga kod kuće i na radnom mestu menjaju.

"U Moldaviji, na primer, 59 odsto muškaraca kaže da bi voleli da provedu više vremena sa svojom decom i da bi bili spremni da rade manje sati da bi se to dogodilo kada bi bili u mogućnosti. Slične su brojke i u drugim zemljama za koje imamo podatke. To nam govori da sve više ljudi želi da se udalji od rigidnih rodnih uloga iz prošlosti, ka fleksibilnijem i ravnopravnijem načinu organizovanja porodičnog i radnog života. Vreme je da se pravni okviri, politike i usluge, kao i kulture kompanija, prilagode ovoj novoj stvarnosti i da ruše barijere koje sprečavaju žene i muškarce da imaju karijere i porodice kakve žele".

Bauer zaključuje da, kako se zemlje u regionu bore sa efektima demografskih promena, ulaganje u politike za porodice se pojavilo kao ključna strategija za jačanje otpornosti i poboljšanje rodne ravnopravnosti.

"Da žene, naročito, ne bi bile prinuđene da biraju između karijere i porodice, ovo bi bio veliki korak ka osnaživanju žena u svim sferama života i omogućavanju ljudima da imaju onoliko dece koliko žele. Ovo može da dovede i do povećanja stope plodnosti. Ali, što je još važnije, to će omogućiti ženama i muškarcima da ostvare svoj puni potencijal, i na poslu i kod kuće, u korist svih", zaključuje se na kraju saopštenja.



Ostale vesti

Priština: Deficit anesteziologa i medicinskih tehničara
Deficit anesteziologa i medicinskih sestara lako je uočljiv u Univerzitetsko kliničko bolničkom centru Kosova (UKCK).
  • 30.09.2022
’’Bazar nade i rukotvorina’’: U potrazi za trajnim rešenjima problema raseljenih

"Bazar nade i rukotvorina" koji ima za cilj ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje raseljenih lica, je u organizaciji Foruma za razvoj i multetničku saradnju (FDMC) po četvrti put održan u Gračanici. Učesnice današnjeg skupa su istakle da su zarade skromne, te da bi pomoć šire društvene zajednice bila značajna.

  • 29.09.2022
Saradnja u borbi protiv lažnih vesti
U okviru projekta "Program nezavisnih medija, borba protiv dezinformacija i sprečavanje lažnih vesti" Radio Kim medija grup (Radio Kim Media Group, RKMG) je potpisala ugovore o saradnji sa medijima iz romske i bošnjačke zajednice.
  • 29.09.2022
UNS: Nedopustivo objavljivanje intervjua sa serijskim silovateljem kojim se traumatizuju žrtve
Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog objavljivanja intervjua u Informeru sa višestrukim silovateljem koji je u zatvoru zbog ovih krivičnih dela proveo skoro tri decenije.
  • 28.09.2022
Gračanica: Nastava po planu, grejanje u školama na vreme
Na prvoj vanrednoj sednici Odbora za obrazovanje koja je održana u Opštini Gračanica njegovi članovi su istakli da nastava teče po planu, kao i da će većina škola spremno dočekati grejnu sezonu, uprkos naglom poskupljenju ogreva. Budžetska izdvajanja za kapitalne investicije će biti višestruko uvećana, na red će doći i rubni delovi opštine, poručila je direktorica opštinskog Odeljenja za obrazovanje i kulturu Brankica Ničić.
  • 27.09.2022
Više od 120 rudara koji su bili zarobljeni u Trepči izlaze na površinu
Rudari iz Trepče, koji su od jutros bili zarobljeni ispod zemlje zbog nestanka struje izazvanog udarom groma počeli su da izlaze na površinu, rekao je predsednik sindikata Gani Osmani, prenosi Koha.
  • 27.09.2022