"Ovo u velikoj meri objašnjava rodnu razliku koju vidimo i na tržištu rada. Manje žena nego muškaraca radi plaćene poslove, a one koje rade verovatno će zarađivati manje od muškaraca, napredovati sporije i imati manje sigurne poslove", navela je Bauer u saopštenju izdatom povodom održavanja promotivne konferencije na temu dobre porodične politike, u Istanbulu, sedištu UNFPA za ovaj region.
Ovo je, prema njenom mišljenju, zabrinjavajuće iz dva glavna razloga.
"Prvo, to drastično ograničava mogućnosti i izbore koje žene imaju u društvu i usporava napredak ka postizanju rodne ravnopravnosti. Drugo, to je loše za ekonomiju, u stvari sprečava milione žena da daju svoj doprinos putem svojih veština i talenata ili ih potpuno isključuje iz radne snage. Postoji još jedan, možda manje razmatran razlog zbog kojeg bi trebalo da budemo zabrinuti zbog postojanosti zastarelih normi o ženskim ulogama i kod kuće i na poslu: one znatno otežavaju državama da upravljaju demografskim promenama sa kojima se suočavaju", istakla je Bauer.
Bauer zapaža da su Istočna i Jugoistočna Evropa posebno kritične.
"Ovo posebno važi za Istočnu i Jugoistočnu Evropu, gde je udeo žena u radnoj snazi posebno nizak, uglavnom ispod 50 procenata, a jaz između stopa zaposlenosti muškaraca i žena je veći nego u zapadnoj Evropi. Na Kosovu je samo jedna od sedam žena aktivna na tržištu rada. Iako se učešće žena na tržištu rada poboljšalo poslednjih godina, sa 14% u 2018. na 21% sada, ono je i dalje ispod regionalnog nivoa i mnogo ispod muške populacije, koje trenutno iznosi preko 40%. U Albaniji, 32 procenta mladih žena starosti od 15 do 29 godina nije zaposleno niti ide u školu, zbog neplaćenih obaveza oko brige o porodici (u poređenju sa dva procenta mladića)".
U daljem tekstu, Bauer naglašava da se zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, istovremeno suočavaju sa demografskim izazovima bez presedana, pošto su masovna imigracija i nizak natalitet smanjili broj stanovništva, a udeo starijih ljudi je povećan, što izaziva zabrinutost za izglede za ekonomski rast i održivost sistema i usluga socijalnog osiguranja.
"U svetlu ovih pritisaka, jasno je da zemlje ne mogu sebi da priušte da isključe značajan deo svog stanovništva iz privrede i javnog života. Da bi nacionalne strategije usmerene na borbu protiv demografskih promena bile uspešne, one moraju da sadrže politike koje olakšavaju ženama, a i muškarcima, da pomire i usklade svoje odgovornosti na poslu i kod kuće".
Iz tih pobuda, sa željom da se situacija poboljša, UNFPA je organizovao konferenciju, koja će biti održana ove nedelje u Istanbulu, a koja će okupiti predstavnike vlada i poslodavce iz ovih regiona.
"UNFPA, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, pruža podršku vladama i privatnom sektoru u usvajanju porodičnih politika koje imaju ovaj efekat. Kasnije ove nedelje, okupićemo vladine i poslovne lidere u Istanbulu na konferenciji na kojoj ćemo razgovarati o tome kako da se približimo cilju stvaranja radnog okruženja u kojem i žene i muškarci dobijaju podršku koja im je potrebna da ostvare svoje težnje kako u karijeri, tako i u porodičnom životu. Vlade širom regiona shvataju da tradicionalni način suočavanja sa demografskim promenama, u suštini obezbeđivanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece, ne funkcioniše dobro i da je potreban sveobuhvatniji pristup. Porodične politike koje su korisne i za žene i za muškarce, a koje uzimaju u obzir da moderne porodice dolaze u različitim oblicima, suštinski su deo ovog paketa. Ohrabrujuće je videti da vlade u regionu eksperimentišu sa širokim spektrom mera, u rasponu od plaćenog roditeljskog odsustva za oba roditelja, do dodataka za negu i antidiskriminacionih zakona koji štite trudnice", navodi se u saopštenju.
Privatni sektor takođe, može u mnogome da da doprinos.
"Takođe, i privatni sektor prepoznaje povraćaj investicija kada je u pitanju jači balans između poslovnog i privatnog života i poboljšanje uslova rada za roditelje i staratelje. Preduzeća cene povećanje reputacije koje dolazi kada vas vide kao lidera na ovom polju. Ima koristi i od većeg morala osoblja i od nižeg nivoa odsustvovanja, fluktuacije i troškova zapošljavanja, što sve donosi veću produktivnost i prihode. Kompanije mogu mnogo da urade kako bi stvorile radna mesta koja vode računa o porodicama. Ovo uključuje aranžmane za fleksibilno radno vreme, velikodušno i dobro plaćeno roditeljsko odsustvo, namenske prostore za majke koje doje i ustanove za negu male dece. Viši menadžeri imaju važnu ulogu u tome da budu uzori, na primer tako što sami uzimaju roditeljsko odsustvo i stvaraju kulturu podrške na radnom mestu", navodi se dalje u tekstu.
Bauer ukazuje i na podatke UNFPA koji pokazuju da se društvene norme oko ženskih i muških uloga kod kuće i na radnom mestu menjaju.
"U Moldaviji, na primer, 59 odsto muškaraca kaže da bi voleli da provedu više vremena sa svojom decom i da bi bili spremni da rade manje sati da bi se to dogodilo kada bi bili u mogućnosti. Slične su brojke i u drugim zemljama za koje imamo podatke. To nam govori da sve više ljudi želi da se udalji od rigidnih rodnih uloga iz prošlosti, ka fleksibilnijem i ravnopravnijem načinu organizovanja porodičnog i radnog života. Vreme je da se pravni okviri, politike i usluge, kao i kulture kompanija, prilagode ovoj novoj stvarnosti i da ruše barijere koje sprečavaju žene i muškarce da imaju karijere i porodice kakve žele".
Bauer zaključuje da, kako se zemlje u regionu bore sa efektima demografskih promena, ulaganje u politike za porodice se pojavilo kao ključna strategija za jačanje otpornosti i poboljšanje rodne ravnopravnosti.
"Da žene, naročito, ne bi bile prinuđene da biraju između karijere i porodice, ovo bi bio veliki korak ka osnaživanju žena u svim sferama života i omogućavanju ljudima da imaju onoliko dece koliko žele. Ovo može da dovede i do povećanja stope plodnosti. Ali, što je još važnije, to će omogućiti ženama i muškarcima da ostvare svoj puni potencijal, i na poslu i kod kuće, u korist svih", zaključuje se na kraju saopštenja.