Alarmantni trendovi među kosovskim Srbima: Nesloboda, migracije, nepoverenje

Više od polovine Srba ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina, njih 60,2% kaže da na Kosovu ne postoji političar kome veruju, a čak tri četvrtine se ne oseća slobodno da izrazi svoj politički stav, neki su od rezultata iz istraživanja "Analiza trendova 2019: Stavovi srpske zajednice na Kosovu" koji je predstavljen u Kosovskoj Mitrovici.

Podeli ovaj članak sa:
  • Detalj sa predstavljanja istraživanja (Foto Kim)

Istraživanje je, u partnerstvu sa RTV Kim, sprovela NVO "Aktiv". U periodu od 15. jula do 5. septembra ove godine ispitano je 540 ljudi: 270 sa severa i 270 južno od reke Ibar, sa fokusom na Severnu Mitrovicu, Leposavić, Gračanicu i Štrpce.

Migracije u porastu

Izvršni direktor NVO "Aktiv" Miodrag Milićević je predstavio ključne podatke iz izveštaja. Prema njima, 92% ispitanika smatra da opšti trendovi na Kosovu ne idu u prilog i nisu ohrabrujući za srpsku zajednicu na Kosovu, 60,2% je reklo da na Kosovu ne postoji političar kome veruju, a 75,6% da se ne oseća slobodnim da izrazi svoje političke stavove. Alarmantan je i podatak koji govori o migracijama sa Kosova.

"Trend u porastu je da 55,3% ispitanika navodi da u narednih 5 godina ne vidi sebe na Kosovu. Prvi put smo pre četiri godine ukazali na ovaj negativan trend i on je zabeležen u toj prvoj godini sa oko 46%. Danas je u porastu. Imajte u vidu da je tada taj rezultat uzet na osnovu uzorka na severu Kosova. Međutim, ovoga puta imamo i taj širi kontekst, a to je svih 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom, što je poprilično alarmantno i rekao bih ozbiljan problem za već devastiranu srpsku zajednicu na Kosovu", kazao je Milićević.

Kolateralna korist od priča o razgraničenju

Viši saradnik berlinskog Saveta za demokratizaciju politike Bodo Veber je istakao da je jako bitno što su konačno uključene i opštine na jugu.

"Jedna od koleteralnih šteta i neplaniranih efekata političkog dijaloga jeste da su srpske opštine na jugu na neki način postale žrtva tog dijaloga, pa smo imali i neku vrstu dominacije od strane severa. Možda je to jedini pozitivan efekat te eskalacije oko cele te priče o razmeni teritorija, da je po prvi put od 2013. godine srpska zajednica na jugu ponovo došla u fokus", kazao je Veber.

Veber je dodao da su rezultati, gledano iz perspektive osnovnih interesa građana srpske zajednice na Kosovu, veoma jasni:

"Interesi srpske zajednice nisu zadovoljeni ni na koji način", zaključio je.

Kosovski mediji bez podrške međunarodnog faktora

"Rezultati ovog istraživanja jesu poražavajući, ako se posmatraju zadnje dve-tri godine, ali nisu poražavajući za nekoga ko situaciju na Kosovu posmatra od 1999. godine", smatra direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.

Podatak da 73,3 % ispitanika na Kosovu (80% ispitanika južno od Ibra i 66% severno) ne podržava ideju razgraničenja za Radosavljevića predstavlja iznenađenje.

“Deo ovog naroda prati stavove crkve koja je bila protiv (razgraničenja). A drugo, postoji i onaj deo naroda koji se solidariše sa svojim sunarodnicima južno od Ibra", naveo je Radosavljević.

On kao interesantan izdvaja i podatak da blizu polovine ispitanika (46,9%) misli da nezavisni stavovi i kritičko mišljenje nisu dovoljno zastupljeni u medijima na Kosovu.

“Srpska zajednica koja je u ovom itsraživanju ispitivana, uglavnom prati medije sa nacionalnom frekvencijom i javni servis iz Srbije. Imamo mi, procentualno gledano u odnosu na Srbiju, bolju situaciju što se tiče naših medija, kosovskih medija, ali ti mediji nemaju dovoljnu podršku međunarodnih institucija i organizacija”, rekao je Radosavljević.

Novinar Željko Tvrdišić kaže da je nestabilna politička, ekonomska i bezbednosna situacija osnovni uzrok činjenice da 92,% ispitanika smatra da opšti trendovi ne idu u prilog i nisu ohrabrujući po srpsku zajednicu na Kosovu.

Pesimizam, apatija i matrica zla

"U svetlu svega onoga što se ovde dešava, potpuno je razumljivo da svaki drugi građanin na Kosovu, u sredinama sa srpskim većinskim stanovništvom, smatra da su efekti političkih procesa najveća opasnost po bezbednost. Srbi su već dugi niz godina suočeni sa nečim što se zove pretnja nestajanjem sa Kosova.

Ciklusi se ponavaljaju, 1999, 2004, 2008, ljudi se plaše od nastavka ovog niza. Matrica zla koja se povremeno zakotrlja dala je za rezultat da se svaki drugi stanovnik ne oseća sigurnim. Zabrinutost, ali i ravnodušnost je dominantan osećaj", kazao je Tvrdišić.

Istraživanje "Analiza trendova 2019: Stavovi srpske zajednice na Kosovu" uređeno je uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) i od sutra će u celosti biti dostupno na sajtu NVO "Aktiv". Njegova prezetnacija biće narednog utorka održana u Prištini, a do kraja godine izveštaj će biti predstavljen i u Beogradu.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane