Vesti
Drugi pišu

"ZSO strašilo ili obećavajuća prilika?"

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

Ilustracija (Foto Beta)

Ovo je uzrokovalo duboko neslaganje između Kosova i Srbije, ne samo u vezi sa njegovom prirodom, unutrašnjom strukturom, ovlašćenjima, već i oko samog naziva. U tom smislu, da li je dualnost stavova oko formiranja ZSO moguće preurediti ili potencijalno prevazići?

Ukoliko bi se osmogodišnja rasprava o suštini ZSO ostavila po strani, čini se da potencijali njegovog formiranja nisu bili na dnevnom redu pregovaračkih strana. Opterećena nacionalističkim narativima i štetnim diskursima dnevne politike na Kosovu i u Srbiji, ideja formiranja ZSO je postala žrtveni jarac desničarskih populista. Kao jedna od obećavajućih rešenja dijaloga posredovanog od strane EU, ZSO je zloupotrebljavana u svrhe iredentističkih ideja i netransparentnih pregovora (i dosluha) oko tzv. razmene teritorija-razgraničenja. Upravo iz tih razloga je od izuzetnog značaja da se ponudi drugačije viđenje prednosti formiranja ZSO u svetlu nastavka pregovora, koji su, naročito u ovom trenutku, jako potrebni.

Formiranje ZSO (onako kako je definisano sporazumom) sa ili bez izvršnih ovlašćenja postalo bi jedno od glavnih stubova procesa povratka i kreiranja novih mogućnosti za srpsku zajednicu (te opstanka i života na Kosovu).

Na osnovu različitih istraživanja sprovedenih u ovoj zajednici u poslednjih nekoliko godina utvrđeno je da bi, ukoliko bi ZSO bio formiran, ovo telo omogućilo jačanje potencijala njihove institucionalne bezbednosti i želje za intenzivnijim učešćem u ekonomskim i političkim aspektima života na Kosovu. Uzevši u obzir dug i kompleksan put integracije ove zajednice u kosovske institucije, izgradnja proverenja u institucije bi bilo od obostrane koristi.

Kao posledica takvog poteza, institucionalni prerogativi bi u potpunosti bili ispunjeni, dok bi komunikacija sa zajednicom kosovskih Srba bila direktna i to bez umešanosti bilo kog drugog subjekta. U takvim okolnostima, interesi i potrebe ove nevećinske zajednice bi bile adresirane na lokalnom nivou: od strane lokalnog stanovništva na lokalni način, čime bi se izbegla situacija u kojoj bi ZSO postao (samo) još jedan razlog za nesporazum između Prištine i Beograda.

Ono što se pokazalo tokom pandemije je da se zvanična komunikacija između deset opština sa srpskom većinom i centralnih institucija značajno pogoršala. Za razliku od dosadašnje labave saradnje između dva nivoa vlasti, sa ZSO-om kao posrednikom, ovo telo bi moglo da ojača i unapredi međusobnu povezanost. Adresiranjem glavnih problema ove (ali i drugih) zajednice kroz jedan kanal komunikacije, institucijama centralnog nivoa bi u tom slučaju bio pružen veći uvid u iste, ujedno postajući odgovorniji u smislu zaštite prava nevećinskih zajednica i zadovoljavanje njihovih potreba. Ovakvo održivo rešenje bi garantovalo efektivnost rada institucija na svim nivoima, te bi uklonilo međusobne protivrečnosti. Posledično, svih 38 opština na Kosovu bi imale direktnu i neometanu komunikaciju/saradnju sa relevantnim institucijama centralnog nivoa.

Kreiranjem ZSO finansijska i razvojna podrška ne bi bila usmerena isključivo na četiri opštine na severu (što je slučaj od 2013), već bi glavni fokus bio na opštinama južno od reke Ibar. Putem ovakve demonopolizacije (među opštinama sa srpskom većinom), opštinama na jugu bi na raspolaganju bila finansijska i infrastrukturna injekcija, koja bi naposletku dovela do olakšavanja ekonomskog, socijalnog i političkog napretka najmanje razvijenih opština na Kosovu. Štaviše, ekonomski potencijali Kosova bi u značajnoj meri bili ojačani političkom stabilnošću kreiranom formiranjem ZSO.

Formiranje ZSO-a bi omogućilo rešavanje mnogih bezbednosnih dilema koje opterećuju i Kosovo i Srbiju, ali i ostatak zapadnog Balkana. Postavši primerom rešavanja postkonfliktnih problema putem ograničene autonomije srednjeg nivoa, Kosovo bi konačno moglo da preusmeri svoje napore u dugoočekivane procese pomirenja, izgradnje mira i tranzicione pravde.

Svi prethodno navedeni argumenti su poslužili za potrebe premošćavanja zastoja u procesu pregovora. Trenutni status quo više je nemoguće eksploatisati. Ukoliko nastavak dijaloga trenutno nema polaznu tačku, zašto pregovori ne bi bili započeti na osnovama Briselskog sporazuma i prevazišla konstruktivna dvosmislenost putem formiranja ZSO?!



Ostale vesti

“Školica sporta”- idealno rešenje za savladavanje prvih sportskih koraka
Dete nije mali čovek, već ima svoje specifične potrebe. Među njima je i mnogo više vremena provedenog u kretanju, što je jedan od najvažnijih faktora zdravlja. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju telesne i psihičke veštine. Većina njih tu svoju potrebu zadovoljava kroz igru, ali je sve više mladih koji se rano usmere na određenu vrstu sporta i počnu intenzivan trening, a sve radi takmičenja.
  • 26.01.2022
Predistražni postupak za ubistvo Ivanovića: Strogo poverljiva istina
Prema slovu zakona odrednica "strogo poverljivo" postavlja se radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije. Nije li upravo nepopravljiva šteta već nastala Ivanovićevim ubistvom, piše u najnovijem broju NIN-a novinar Milan Radonjić.
  • 25.01.2022
Agencija za borbu protiv korupcije Kosova pokrenula postupke protiv funkcionera Srpske liste
Agencija za borbu protiv korupcije Kosova je pokrenula istražni postupak protiv funkcionera iz redova Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda.
  • 24.01.2022
Da li je beskrupulozno izveštavanje o samoubistvu tvoja novinarska misija?
Obraćam se tebi, dragi/a kolega/koleginice, u nadi da mi nećeš zameriti što ti ne persiram. Nije to odsustvo kućnog vaspitanja - ne persiram ti jer te doživljavam kao člana svojevrsne proširene porodice sa kojom već četvrt veka delim ovaj grki novinarski hleb. Obraćam ti se u nadi da ćeš konačno razumeti zašto uporno pokušavam da doprem do tebe ne bi li konačno zaista shvatio/la koliku odgovornost imaš kao delatnik koji bi trebalo da štiti interes javnosti, posebno kada izveštavaš o tako ozbiljnim i osetljivim temama kao što je fenomen samoubistva.
  • 21.01.2022
Nevolje sa udžbenicima
Mada između ova dva entiteta postoji ogroman politički i društveni jaz, kada je reč o udžbenicima istorije đaci u Srbiji i na Kosovu izloženi su sličnim oblicima dezinformisanja o sukobima 1998 – 1999.
  • 20.01.2022
Kako nam nedostaje Oliver
Kosovska Mitrovica na današnji dan pre četiri godine – grad bez osmeha, s ljudima koji plaču na ulici. Komadić grada u koji je Ivanović ugradio svoj život izgledao je prazno i zaleđeno.
  • 16.01.2022