Vesti
Drugi pišu

"ZSO strašilo ili obećavajuća prilika?"

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

Ilustracija (Foto Beta)

Ovo je uzrokovalo duboko neslaganje između Kosova i Srbije, ne samo u vezi sa njegovom prirodom, unutrašnjom strukturom, ovlašćenjima, već i oko samog naziva. U tom smislu, da li je dualnost stavova oko formiranja ZSO moguće preurediti ili potencijalno prevazići?

Ukoliko bi se osmogodišnja rasprava o suštini ZSO ostavila po strani, čini se da potencijali njegovog formiranja nisu bili na dnevnom redu pregovaračkih strana. Opterećena nacionalističkim narativima i štetnim diskursima dnevne politike na Kosovu i u Srbiji, ideja formiranja ZSO je postala žrtveni jarac desničarskih populista. Kao jedna od obećavajućih rešenja dijaloga posredovanog od strane EU, ZSO je zloupotrebljavana u svrhe iredentističkih ideja i netransparentnih pregovora (i dosluha) oko tzv. razmene teritorija-razgraničenja. Upravo iz tih razloga je od izuzetnog značaja da se ponudi drugačije viđenje prednosti formiranja ZSO u svetlu nastavka pregovora, koji su, naročito u ovom trenutku, jako potrebni.

Formiranje ZSO (onako kako je definisano sporazumom) sa ili bez izvršnih ovlašćenja postalo bi jedno od glavnih stubova procesa povratka i kreiranja novih mogućnosti za srpsku zajednicu (te opstanka i života na Kosovu).

Na osnovu različitih istraživanja sprovedenih u ovoj zajednici u poslednjih nekoliko godina utvrđeno je da bi, ukoliko bi ZSO bio formiran, ovo telo omogućilo jačanje potencijala njihove institucionalne bezbednosti i želje za intenzivnijim učešćem u ekonomskim i političkim aspektima života na Kosovu. Uzevši u obzir dug i kompleksan put integracije ove zajednice u kosovske institucije, izgradnja proverenja u institucije bi bilo od obostrane koristi.

Kao posledica takvog poteza, institucionalni prerogativi bi u potpunosti bili ispunjeni, dok bi komunikacija sa zajednicom kosovskih Srba bila direktna i to bez umešanosti bilo kog drugog subjekta. U takvim okolnostima, interesi i potrebe ove nevećinske zajednice bi bile adresirane na lokalnom nivou: od strane lokalnog stanovništva na lokalni način, čime bi se izbegla situacija u kojoj bi ZSO postao (samo) još jedan razlog za nesporazum između Prištine i Beograda.

Ono što se pokazalo tokom pandemije je da se zvanična komunikacija između deset opština sa srpskom većinom i centralnih institucija značajno pogoršala. Za razliku od dosadašnje labave saradnje između dva nivoa vlasti, sa ZSO-om kao posrednikom, ovo telo bi moglo da ojača i unapredi međusobnu povezanost. Adresiranjem glavnih problema ove (ali i drugih) zajednice kroz jedan kanal komunikacije, institucijama centralnog nivoa bi u tom slučaju bio pružen veći uvid u iste, ujedno postajući odgovorniji u smislu zaštite prava nevećinskih zajednica i zadovoljavanje njihovih potreba. Ovakvo održivo rešenje bi garantovalo efektivnost rada institucija na svim nivoima, te bi uklonilo međusobne protivrečnosti. Posledično, svih 38 opština na Kosovu bi imale direktnu i neometanu komunikaciju/saradnju sa relevantnim institucijama centralnog nivoa.

Kreiranjem ZSO finansijska i razvojna podrška ne bi bila usmerena isključivo na četiri opštine na severu (što je slučaj od 2013), već bi glavni fokus bio na opštinama južno od reke Ibar. Putem ovakve demonopolizacije (među opštinama sa srpskom većinom), opštinama na jugu bi na raspolaganju bila finansijska i infrastrukturna injekcija, koja bi naposletku dovela do olakšavanja ekonomskog, socijalnog i političkog napretka najmanje razvijenih opština na Kosovu. Štaviše, ekonomski potencijali Kosova bi u značajnoj meri bili ojačani političkom stabilnošću kreiranom formiranjem ZSO.

Formiranje ZSO-a bi omogućilo rešavanje mnogih bezbednosnih dilema koje opterećuju i Kosovo i Srbiju, ali i ostatak zapadnog Balkana. Postavši primerom rešavanja postkonfliktnih problema putem ograničene autonomije srednjeg nivoa, Kosovo bi konačno moglo da preusmeri svoje napore u dugoočekivane procese pomirenja, izgradnje mira i tranzicione pravde.

Svi prethodno navedeni argumenti su poslužili za potrebe premošćavanja zastoja u procesu pregovora. Trenutni status quo više je nemoguće eksploatisati. Ukoliko nastavak dijaloga trenutno nema polaznu tačku, zašto pregovori ne bi bili započeti na osnovama Briselskog sporazuma i prevazišla konstruktivna dvosmislenost putem formiranja ZSO?!



Ostale vesti

Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021
Počeli Dani Preobraženja 2021. u Prilužju
Sportskim nadmetanjima započela tradicionalna manifestacija Dani Preobraženja. Manifestacija dani Preobraženja, koja se u Prilužju tradicionalno održava u susret slavi Hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg i slavi opštine Vučitrn-Prilužje, ove godine će proširiti svoj sadržaj.
  • 16.08.2021
Koje novine čekaju đake od 1. septembra

Još se ne zna kako će učenici pratiti nastavu u narednoj školskoj godini – u učionicama ili onlajn. U resornom Ministarstviu prosvete kažu da će to zavisiti od epidemiološke situacije i da će uskoro predložiti model nastave Kriznom štabu za borbu protiv koronavirusa.

  • 09.08.2021