Vesti
Drugi pišu

Volstrit džornal: SAD i Nemačka na suprotnim stranama o razgraničenju

I "Vol strit džurnal" i "EUObzerver" pišu o sastanku ministara spoljnih poslova EU u Beču.
Volstrit džornal: SAD i Nemačka na suprotnim stranama o razgraničenju
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Američki list navodi da su SAD i Nemačka na suprotnim stranama kad je reč o mogućem planu o promeni granica između Srbije i Kosova i rešavanju jednog od poslednjih velikih teritorijalnih sporova u Evropi.

Pritom, navodi njujorški list, Berlin je zabrinut zbog "poteza koji bi mogao da otvori Pandorinu kutiju međuetničkih sporova u nekim od najsiromašnijih zemalja regiona", a nemački zvaničnici su u petak rekli da ostaju duboko skeptični po tom pitanju.

WSJ ukazuje, u tom kontekstu, na izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa.

"Ne mislimo da su razgovori o razmeni teritorija između Kosova i Srbije konstruktivni. To može da otvori previše starih rana kod tamošnjih naroda", rekao je Mas, na putu ka Beču, na razgovore između šefova diplomatija EU i balkanskih zvaničnika.

S druge strane, ukazuje se u tekstu, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je prošle nedelje izjavio da ta ideja ne zabrinjava Vašington, uprkos dvodecenijskom protivljenju Zapada.

Eventualni dogovor o teritorijalnim korekcijama mogao bi da naiđe na značajne kritike na domaćem terenu, ocenjuje WSJ, uz napomenu da se toj ideji protivi srpsko pravoslavno sveštenstvo i vodeći kosovski političari.

Uz to, dodaje se, zvaničnici u susednoj Bosni izrazili su zabrinutost da bi to moglo da dodatno podstakne težnje lidera Republike Srpske Milorada Dodika ka nezavisnosti.

List navodi i da su neki evropski lideri zabrinuti da bi eventualni dogovor o izmeni granice mogao da napravi etnički razdor i u Makedoniji, koja je iskusila sporadično nasilje u koje je bila umešana albanska manjima.

Njujorški list podseća da je finski ministar spoljnih poslova Timo Soini u petak rekao da "treba biti veoma oprezan kako se ne bi izazvali novi problemi u regionu", kao i da je nemačka kancelarka Merkel ranije ovog meseca izjavila da su "granice ovog regiona nepovredive".

Američki list navodi da je ideja o prekrajanju granica kako bi se balkanske zemlje učinile etnički homogenijim nepopularna među mnogim evropskim vladama.

"Neki od glavnih evropskih zvaničnika počeli su svoje karijere na Balkanu, i lično prisustvovali ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom 90-ih godina prošlog veka, u kojima je ubijeno oko 140.000 ljudi. Međutim, EU, takođe, godinama traži rešenje za spor između Kosova i Srbije", navodi se u tekstu.

WSJ ukazuje da su se Vašington i Berlin, generalno, slagali kad je reč o ovom regionu otkako je predsednik Bil Klinton predsedavao Dejtonskim mirovnim pregovorima 1995. koji su doneli nestabilni mir glavnom poprištu jugoslovenskih ratova - Bosni i Hercegovini, ali da su su pod Donaldom Trampom SAD pokazale interesovanje za preispitivanje svoje politike u pogledu ovog regiona.

Njujorški list zaključuje da je američka podrška teritorijalnoj razmeni na jugoistoku Evrope među izvesnim brojem pitanja po kojima se Berlin i Vašington ne slažu.

U međuvremenu, briselski portal "EUObzerver" navodi da su institucije EU izrazile nadu u novi značajan pomak kad je reč o proširenju Zapadnog Balkana, uprkos "nervozi" zbog ideje o razmeni teritorija iz etničkih razloga.

Portal podseća na izjavu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, posle razgovora zvaničnika EU u Beču 31. avgusta, da bi Beograd i Priština mogli da normalizuju odnose obavezujućim sporazumom 2020. godine.

Mogerini, ukazuje portal, tek treba da "umiri nervozne glave", u trenutku kada se razgovori premeštaju iz Beča u prestonicu EU iduće nedelje, kada će se tamo sa njom sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

"Eventualni dogovor tiče se razmene delova severnog Kosova naseljenih Srbima za Preševsku dolinu u Srbiji, gde etnički Albanci čine većinu stanovništva", navodi briselski portal, uz ocenu da bi to moglo da izazove snažnu negativnu reakciju nacionalista na Kosovu i u Srbiji.

I "EU Obzerver" upozorava na rizik da bi takav dogovor mogao da ohrabri Albance u Makedoniji, kao i Hrvate i Srbe u BiH, da pokušaju da ponovo isrctaju granice, manje od 20 godina nakon okončanja ratova na Zapadnom Balkanu.



Ostale vesti

“Ne krivite građane Balkana za poslednji talas kovida”
Čelnici Zapadnog Balkana žele da okrive neodgovorne građane za nedavni porast slučajeva koronavirusa, ali stvarni problem u regionu je temeljni nedostatak poverenja između građana i države, piše Florijan Biber za Balkan Insajt.
  • 13.08.2020
Kosovski mediji ponovo o Karačevu i srpskoj žandarmeriji
Od sinoć mediji u Prištini prenose informacije o navodnom ulasku srpske žandarmerije u Karačevo, a danas se ovoj temi priključio i kosovski premijer Avdulah Hoti, kojeg je Aljbin Kurti ranije optužio da je planirao specijalnu policijsku akciju u Karačevu i Zubinom Potoku, a što on tada nije odobrio. Istovremeno, Kosovska policija saopštava da srpske specijalce nije tamo zatekla.
  • 08.08.2020
Lečenje korone u srpskim sredinama: Bolnice uglavnom ćute, a i građani
Novinari koji izveštaju iz srpskih sredina na Kosovu sve teže dolaze do informacija o stanju u zdravstvu, u vreme pandemije.
  • 07.08.2020
Pol Polanski stradanje srpskog naroda na Kosovu pretočio u knjige
"Na Kosovo sam došao u junu 1999. zajedno sa NATO trupama. I kao Amerikanac koji se o Kosovu informisao iz američkih medija, bio sam proalbanski orijentisan. Kao i većina nas koji smo bili tamo. Nedugo potom, doživeo sam da mi američki vojnici prilaze sa suzama u očima govoreći: "Podržali smo pogrešnu stranu!" Mogao sam to čuti skoro svakodnevno...", priča Pol Polanski za "Novosti".
  • 02.08.2020
Milioni evra za odbranu Tačija i Veseljija
Institucije u Prištini izdvojile su milione evra za pomoć bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova kojima će se eventualno suditi u Hagu, ali zvaničnici ne iznose detalje kako se novac troši. Do sada, Hašima Tačija u Hagu zastupali su Pjer Ričard Prosper i Džefri Najs.
  • 25.07.2020
Kosovo: Užurbana preraspodela moći
„Aurea prima sata est aetas, kuae vindice nullo, sponte sua, sine lege fidem rectumkue colebat“. Bez zakona i sudija, govorio je Ovidije, tokom zlatnog doba „prevladala je spontana ispravnost u srcu“. Sada čak ni zakoni i sudije možda nisu dovoljni, navodi u autorskom tekstu Andrea Kapusela, nekadašnji šef Ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu.
  • 07.07.2020