Vesti
Drugi pišu

Volstrit džornal: SAD i Nemačka na suprotnim stranama o razgraničenju

I "Vol strit džurnal" i "EUObzerver" pišu o sastanku ministara spoljnih poslova EU u Beču.
Volstrit džornal: SAD i Nemačka na suprotnim stranama o razgraničenju
Ilustracija (Foto arhiva Kim)

Američki list navodi da su SAD i Nemačka na suprotnim stranama kad je reč o mogućem planu o promeni granica između Srbije i Kosova i rešavanju jednog od poslednjih velikih teritorijalnih sporova u Evropi.

Pritom, navodi njujorški list, Berlin je zabrinut zbog "poteza koji bi mogao da otvori Pandorinu kutiju međuetničkih sporova u nekim od najsiromašnijih zemalja regiona", a nemački zvaničnici su u petak rekli da ostaju duboko skeptični po tom pitanju.

WSJ ukazuje, u tom kontekstu, na izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa.

"Ne mislimo da su razgovori o razmeni teritorija između Kosova i Srbije konstruktivni. To može da otvori previše starih rana kod tamošnjih naroda", rekao je Mas, na putu ka Beču, na razgovore između šefova diplomatija EU i balkanskih zvaničnika.

S druge strane, ukazuje se u tekstu, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je prošle nedelje izjavio da ta ideja ne zabrinjava Vašington, uprkos dvodecenijskom protivljenju Zapada.

Eventualni dogovor o teritorijalnim korekcijama mogao bi da naiđe na značajne kritike na domaćem terenu, ocenjuje WSJ, uz napomenu da se toj ideji protivi srpsko pravoslavno sveštenstvo i vodeći kosovski političari.

Uz to, dodaje se, zvaničnici u susednoj Bosni izrazili su zabrinutost da bi to moglo da dodatno podstakne težnje lidera Republike Srpske Milorada Dodika ka nezavisnosti.

List navodi i da su neki evropski lideri zabrinuti da bi eventualni dogovor o izmeni granice mogao da napravi etnički razdor i u Makedoniji, koja je iskusila sporadično nasilje u koje je bila umešana albanska manjima.

Njujorški list podseća da je finski ministar spoljnih poslova Timo Soini u petak rekao da "treba biti veoma oprezan kako se ne bi izazvali novi problemi u regionu", kao i da je nemačka kancelarka Merkel ranije ovog meseca izjavila da su "granice ovog regiona nepovredive".

Američki list navodi da je ideja o prekrajanju granica kako bi se balkanske zemlje učinile etnički homogenijim nepopularna među mnogim evropskim vladama.

"Neki od glavnih evropskih zvaničnika počeli su svoje karijere na Balkanu, i lično prisustvovali ratovima u bivšoj Jugoslaviji tokom 90-ih godina prošlog veka, u kojima je ubijeno oko 140.000 ljudi. Međutim, EU, takođe, godinama traži rešenje za spor između Kosova i Srbije", navodi se u tekstu.

WSJ ukazuje da su se Vašington i Berlin, generalno, slagali kad je reč o ovom regionu otkako je predsednik Bil Klinton predsedavao Dejtonskim mirovnim pregovorima 1995. koji su doneli nestabilni mir glavnom poprištu jugoslovenskih ratova - Bosni i Hercegovini, ali da su su pod Donaldom Trampom SAD pokazale interesovanje za preispitivanje svoje politike u pogledu ovog regiona.

Njujorški list zaključuje da je američka podrška teritorijalnoj razmeni na jugoistoku Evrope među izvesnim brojem pitanja po kojima se Berlin i Vašington ne slažu.

U međuvremenu, briselski portal "EUObzerver" navodi da su institucije EU izrazile nadu u novi značajan pomak kad je reč o proširenju Zapadnog Balkana, uprkos "nervozi" zbog ideje o razmeni teritorija iz etničkih razloga.

Portal podseća na izjavu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, posle razgovora zvaničnika EU u Beču 31. avgusta, da bi Beograd i Priština mogli da normalizuju odnose obavezujućim sporazumom 2020. godine.

Mogerini, ukazuje portal, tek treba da "umiri nervozne glave", u trenutku kada se razgovori premeštaju iz Beča u prestonicu EU iduće nedelje, kada će se tamo sa njom sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

"Eventualni dogovor tiče se razmene delova severnog Kosova naseljenih Srbima za Preševsku dolinu u Srbiji, gde etnički Albanci čine većinu stanovništva", navodi briselski portal, uz ocenu da bi to moglo da izazove snažnu negativnu reakciju nacionalista na Kosovu i u Srbiji.

I "EU Obzerver" upozorava na rizik da bi takav dogovor mogao da ohrabri Albance u Makedoniji, kao i Hrvate i Srbe u BiH, da pokušaju da ponovo isrctaju granice, manje od 20 godina nakon okončanja ratova na Zapadnom Balkanu.



Ostale vesti

Samit u Tirani: Ko želi u EU treba da uvede sankcije Rusiji
Države Zapadnog Balkana treba da podrže spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije u šta spada i uvođenje sankcija Rusiji. To se navodi, pored ostalog, u deklaraciji samita u Tirani na kojem su u utorak učestvovali šefovi država i vlada 27 zemalja članica EU, kao i predstavnici zemalja regiona.
  • 07.12.2022
Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022