Vesti
Drugi pišu

Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje

Drevna lavra udno Prokletija, Visoki Dečani u Metohiji, podignuta je u vreme procvata srpske srednjovekovne države. I danas je stecište ne samo verujućih već i vizantologa, istoričara umetnosti, freskoslikara. Sa Srbima koji žive nadomak svetinje manastir Visoki Dečani i njegovi monasi simbol su očuvanja pravoslavlja na prostoru Kosova.
Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje
Visoki Dečani (Foto arhiva Kim)

Romaničkom arhitekturom i vizantijsko-srpskim freskama Visoki Dečani su vekovima povezivali narode i kulture. Svedočeći da su uzvišenost, duhovnosti i lepota umetničkog stvaralaštva iznad prolaznih svakodnevnosti i politike.

"Visoki Dečani su manastir koji postoji već 700 godina. Ta nada u Boga i vera uz pomoć Svetoga kralja je blažila monahe i sve one koji su ovde tražili utehu ono što i nama danas daje jednu takvu snagu, jednu sigurnost. Koliko se bezbrižno osećamo s obzirom na celokupnu situaciju u kojoj živimo", poručuje arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.

Visoki Dečani su kroz vekove uvek bili svetinja u kojoj su se oglašavala zvona i služile liturgije. Danas o zadužbini kralja Stefana Uroša Trećeg, po zadužbini prozvanog Dečanski brine jedno od najobrazovanijih i najbrojnijih bratstava Srpske pravoslavne crkve.

Radost budi i činjenica da se monaško bratsvo roji i podmlađuje.

"Sada je trenutno sedam iskušenika što pokazuje zaista jedno ohrabrenje i znak Božiji, da je volja Božija da ova svetinja živi i traje. Ja sam ovde od 1992. Nije bilo nijednog istorijskog perioda kada nije bilo teško i kada je sve bilo mirno. Ali za nas je autentična realnost upravo naš život u manastiru", dodaje iguman manastira.

Digitalizovano umetničko blago

U Dečanima je sve na monaškoj zajednici. Mnogobrojnim turistima, inostranim delegacijama i verujićima iz celoga sveta svakodnevno prenose da je manastir zadužbina dinastije koja je vladala srednjovekovnom Srbijom dva veka. To potvrđuje i freska Loza Nemanjića.

Lepota i raskoš lavre pored reke Bistrice preneta je i u digitalizvani oblik.

"Oni su najbolji ambasadori i misionari našeg kulturnog nasleđa. I na taj način najbolje se čuva kao srpsko i kao pravoslavno i ne može se preimenovati kao tuđe", ističe Dušan Vujičić, urednik novosadskog "Platoneuma".

Značaj digitalizacije umetničkog blaga Visokih Dečana i manastirske biblioteke podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije omogućivši realizaciju tih projekata.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022