Vesti
Drugi pišu

Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje

Drevna lavra udno Prokletija, Visoki Dečani u Metohiji, podignuta je u vreme procvata srpske srednjovekovne države. I danas je stecište ne samo verujućih već i vizantologa, istoričara umetnosti, freskoslikara. Sa Srbima koji žive nadomak svetinje manastir Visoki Dečani i njegovi monasi simbol su očuvanja pravoslavlja na prostoru Kosova.
Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje
Visoki Dečani (Foto arhiva Kim)

Romaničkom arhitekturom i vizantijsko-srpskim freskama Visoki Dečani su vekovima povezivali narode i kulture. Svedočeći da su uzvišenost, duhovnosti i lepota umetničkog stvaralaštva iznad prolaznih svakodnevnosti i politike.

"Visoki Dečani su manastir koji postoji već 700 godina. Ta nada u Boga i vera uz pomoć Svetoga kralja je blažila monahe i sve one koji su ovde tražili utehu ono što i nama danas daje jednu takvu snagu, jednu sigurnost. Koliko se bezbrižno osećamo s obzirom na celokupnu situaciju u kojoj živimo", poručuje arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.

Visoki Dečani su kroz vekove uvek bili svetinja u kojoj su se oglašavala zvona i služile liturgije. Danas o zadužbini kralja Stefana Uroša Trećeg, po zadužbini prozvanog Dečanski brine jedno od najobrazovanijih i najbrojnijih bratstava Srpske pravoslavne crkve.

Radost budi i činjenica da se monaško bratsvo roji i podmlađuje.

"Sada je trenutno sedam iskušenika što pokazuje zaista jedno ohrabrenje i znak Božiji, da je volja Božija da ova svetinja živi i traje. Ja sam ovde od 1992. Nije bilo nijednog istorijskog perioda kada nije bilo teško i kada je sve bilo mirno. Ali za nas je autentična realnost upravo naš život u manastiru", dodaje iguman manastira.

Digitalizovano umetničko blago

U Dečanima je sve na monaškoj zajednici. Mnogobrojnim turistima, inostranim delegacijama i verujićima iz celoga sveta svakodnevno prenose da je manastir zadužbina dinastije koja je vladala srednjovekovnom Srbijom dva veka. To potvrđuje i freska Loza Nemanjića.

Lepota i raskoš lavre pored reke Bistrice preneta je i u digitalizvani oblik.

"Oni su najbolji ambasadori i misionari našeg kulturnog nasleđa. I na taj način najbolje se čuva kao srpsko i kao pravoslavno i ne može se preimenovati kao tuđe", ističe Dušan Vujičić, urednik novosadskog "Platoneuma".

Značaj digitalizacije umetničkog blaga Visokih Dečana i manastirske biblioteke podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije omogućivši realizaciju tih projekata.



Ostale vesti

Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020
Rakočević: Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova
Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova, poručio je književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, kojem je u sklopu ovogodišnje manifestacije „Trg od ćirilice“ uručena nagrada „Pečat hercega Šćepana“.
  • 30.08.2020
Zvezda u Tirani – ni mediji ne uspevaju da podgreju tenzije
Očekivalo bi se da pršti od varnica i političkih izjava i zaveta. Ali, pred duel srpskog i albanskog šampiona od toga gotovo da nema ni traga. Smirivanju strasti doprinosi i to što se igra bez publike, piše Dojče Vele.
  • 24.08.2020
Firma Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića učestvuje u popločavanju Beograda
Građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda nabavljen je od firme "Granit-peščar" u kojoj četvrtinu vlasništva imaju biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je Krik. Ova firma jedan je od najvećih poreskih dužnika u zemlji.
  • 20.08.2020
“Ne krivite građane Balkana za poslednji talas kovida”
Čelnici Zapadnog Balkana žele da okrive neodgovorne građane za nedavni porast slučajeva koronavirusa, ali stvarni problem u regionu je temeljni nedostatak poverenja između građana i države, piše Florijan Biber za Balkan Insajt.
  • 13.08.2020