Vesti
Drugi pišu

Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje

Drevna lavra udno Prokletija, Visoki Dečani u Metohiji, podignuta je u vreme procvata srpske srednjovekovne države. I danas je stecište ne samo verujućih već i vizantologa, istoričara umetnosti, freskoslikara. Sa Srbima koji žive nadomak svetinje manastir Visoki Dečani i njegovi monasi simbol su očuvanja pravoslavlja na prostoru Kosova.
Visoki Dečani žive 700 godina, monaško bratsvo se roji i podmlađuje
Visoki Dečani (Foto arhiva Kim)

Romaničkom arhitekturom i vizantijsko-srpskim freskama Visoki Dečani su vekovima povezivali narode i kulture. Svedočeći da su uzvišenost, duhovnosti i lepota umetničkog stvaralaštva iznad prolaznih svakodnevnosti i politike.

"Visoki Dečani su manastir koji postoji već 700 godina. Ta nada u Boga i vera uz pomoć Svetoga kralja je blažila monahe i sve one koji su ovde tražili utehu ono što i nama danas daje jednu takvu snagu, jednu sigurnost. Koliko se bezbrižno osećamo s obzirom na celokupnu situaciju u kojoj živimo", poručuje arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.

Visoki Dečani su kroz vekove uvek bili svetinja u kojoj su se oglašavala zvona i služile liturgije. Danas o zadužbini kralja Stefana Uroša Trećeg, po zadužbini prozvanog Dečanski brine jedno od najobrazovanijih i najbrojnijih bratstava Srpske pravoslavne crkve.

Radost budi i činjenica da se monaško bratsvo roji i podmlađuje.

"Sada je trenutno sedam iskušenika što pokazuje zaista jedno ohrabrenje i znak Božiji, da je volja Božija da ova svetinja živi i traje. Ja sam ovde od 1992. Nije bilo nijednog istorijskog perioda kada nije bilo teško i kada je sve bilo mirno. Ali za nas je autentična realnost upravo naš život u manastiru", dodaje iguman manastira.

Digitalizovano umetničko blago

U Dečanima je sve na monaškoj zajednici. Mnogobrojnim turistima, inostranim delegacijama i verujićima iz celoga sveta svakodnevno prenose da je manastir zadužbina dinastije koja je vladala srednjovekovnom Srbijom dva veka. To potvrđuje i freska Loza Nemanjića.

Lepota i raskoš lavre pored reke Bistrice preneta je i u digitalizvani oblik.

"Oni su najbolji ambasadori i misionari našeg kulturnog nasleđa. I na taj način najbolje se čuva kao srpsko i kao pravoslavno i ne može se preimenovati kao tuđe", ističe Dušan Vujičić, urednik novosadskog "Platoneuma".

Značaj digitalizacije umetničkog blaga Visokih Dečana i manastirske biblioteke podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije omogućivši realizaciju tih projekata.



Ostale vesti

Koga mrzi Isus
Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
  • 14.06.2021
Sirotinja zlatnog grada
Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
  • 08.06.2021
Šta se desilo u UNS i zašto nije pomoglo 400 novih članova
Novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević izabran je u subotu za predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) na Izbornoj skupštini na kojoj je prethodno vođena duga i burna rasprava oko toga da li bi njegovo ime uopšte trebalo da se nađe na glasačkim listićima. Rakočević je osvojio više glasova od svog prethodnika Vladimira Radomirovića, uprkos tome što su glasali i brojni novi članovi Udruženja koji su, prema navodima, u poslednja dva meseca učlanjeni namenski - da bi Radomiroviću osigurali novi mandat.
  • 31.05.2021
Zašto Albanci pokušavaju da prisvoje srpske crkve, a uništavaju ih godinama unazad
Nastojanje većine Albanaca i njihovih istoričara i političara da ospore istoriju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, srpski istoričari i predstavnici crkve ocenjuju pokušajima revizije istorije i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa radi izgradnje albanske nacije i njenog identiteta.
  • 26.05.2021
Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021