Vesti
Drugi pišu

’’Velika Albanija više nije tabu’’

Štampa na nemačkom se osvrće na nedavne izjave Edija Rame i Hašima Tačija o ujedinjenju Albanaca iz regiona u ’mini uniju’, kao i na moguće sankcije EU Makedoniji.
’’Velika Albanija više nije tabu’’
Edi Rama i Hašim Tači u Prizrenu (Foto Dojče Vele)

Andreas Ernst za Noje Cirher cajtung piše: "Iako je nedavno odbačena kao plod srpske mašte i straha, uniju Albanije i Kosova albanski premijer Edi Rama više ne isključuje:

"Ukoliko se izgubi perspektiva ulaska u Evropsku uniju, u regiji će doći do stvaranja "malih unija", izjavio je Rama prošle sedmice u jednom intervjuu. On lično daje prednost Evropskoj uniji, u kojoj bi se zbili redovi Albanaca iz matice Albanije, sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore". Rama je upozorio od "noćne more", koja bi zahvatila region kada bi druge sile nastavile da potiskuju EU i njen uticaj u tom regionu. Pri tome je mislio na Rusiju i Tursku, čija je prisutnost "markantno" povećana.

Njegovo koketiranje sa velikoalbanskim nacionalizmom komentatori dovode u vezu sa predstojećim izborima. Govor Edija Rame bi se mogao shvatiti i kao poziv za buđenje glavnim gradovima zemalja članica Evropske unije i poziv da ne prepuštaju Balkan samom sebi. Činjenica je, međutim, da je ovom izjavom Edija Rame prestao da važi jedan tabu. Albanski političari su svojim partnerima na Zapadu godinama naglašavali da Velika Albanija nije opcija. Sada to više nije slučaj. Dan nakon izjave Edija Rame, nešto slično je ponovio i predsednik Kosova Hašim Tači. On je rekao, ’ako EU zatvori vrata Kosovu, svi Albanci će se ujediniti u jedinstvenu nacionalnu državu, kako bi se priključili evropskoj porodici’.

Brisel je sa reakcijama bio suzdržan. U uobičajenom žargonu, jedna portparolka je upozorila zemlje da poštuju dobrosusedske odnose i nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, podvlačeći da sve zemlje regiona imaju perspektivu ulaska u EU. Manje diplomatski je reagovao Beograd i predsednik Vučić. Da je on govorio o ujedinjenju svih Srba u jednoj državi, "obesili bi ga na jarbol u Briselu", rekao je Vučić, naglasivši kako je neophodna jednoglasna osuda velikoalbanskih vizija. Dodao je i "da se taj projekat ne može ostvariti, a da se ne uđe u sukob sa nekoliko država u regionu", piše Noje Cirher cajtung.

EU hoće da uvede sankcije Makedoniji

Špigl se bavi zaoštravanjem situacije oko Makedonije kao kandidata za pristup u EU.

"Članice EU diskutuju sve više o uvođenju mera protiv bivše jugoslovenske republike. I pored toga što se u Evropskoj službi za spoljne poslove o tome otvoreno ne govori, jedan njen predstavnik je još početkom aprila rekao da će Makedoniji najverovatnije biti uvedene sankcije.

U zemljama članicama i institucijama EU vlada velika zabrinutost i frustracija zbog političkog zastoja u Makedoniji. Od parlamentarnih izbora u decembru 2016, političke snage se uzaludno bore da oforme novu vladu. Iako bi socijaldemokrati mogli osnovati većinsku vladu sa partijama albanske manjine, predsednik Đorđe Ivanov odbija da im da nalog za osnivanje vlade.

Kancelarka Angela Merkel je prilikom susreta na Malti krajem marta, lično opomenula bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog da prestane da blokira formiranje vlade.

Zato je u formi snakcija vrlo zamislivo zamrzavanje bankovnih računa pojedinih makedonskih političara i uvođenje zabranu putovanja u EU za ista lica. EU bi, isto tako, mogla smanjiti Makedoniji pomoć iz predpristupnih fondova, odnosno ukinuti dostavu finansijskih sredstava koje ova zemlja dobija kako bi se pripremila za učlanjenje u EU.



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020