Vesti
Drugi pišu

’’Večiti buntovnik nije timski igrač’’

Pre par godina je "večiti buntovnik" Aljbin Kurti u parlamentu bacao suzavac, a sada borac protiv establišmenta treba da vodi vlast na Kosovu.
’’Večiti buntovnik nije timski igrač’’
Aljbin Kurti (Foto arhiva Kim)

Ovako o izboru nove kosovske vlade piše bečki dnevnik "Prese".

List konstatuje da prvi put od proglašenja nezavisnosti 2008. godine nijedna od stranaka proistekla iz OVK nije u vladi.

Iako su se doskorašnje opozicione stranke Samoopredeljenje i DSK zajedno posvetile borbi protiv korupcije, vladavini prava i ekonomskoj obnovi, njihova "koalicija nade" nakon parlamentarnih izbora početkom oktobra nije bila "lako rođenje", ističe "Prese", podsećajući da je tek u poslednjem trenutku, dva dana pred istek zakonskog roka, koalicioni poker okončan - Kurti je dao mesto predsednika skupštine DSK.

List navodi da su dve stranke već u novembru bile saglasne o kad je reč o planiranim reformama u zdravstvu i obrazovanju, vojsci, odbijanju razmene teritorija sa Beogradom i razvlašćenju Hašima Tačija u dijalogu sa Beogradom, a da je teška borba vođena preko medija oko "sitnica" i funkcija, što je miniralo poverenje u novom savezu još pre stupanja na dužnost.

Svojim nepopustljivim stavom prema partneru koji je iste snage, Kurti je potvrdio svoj imidž da nije timski igrač, konstatuje "Prese".

Na drugoj strani, kako piše list, šef DSK Isa Mustafa je u koalicionim trzavicama pokazao da je još daleko, u predizbornoj kampanji, najavljivano podmlađivanje stranke.

Očigledno je, piše list, da stara garda još vodi reč, pa je tako Mustafa nosioca liste DSK Vjosi Osmani sprečio da preuzme Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Najveći izazov za novu vlast u Prištini, međutim, dodaje list, biće zatraženi sporazum sa Srbijom.

"Kurti želi oštriji pristup prema Srbiji i da zatraži ratnu odštetu. Srpska lista novoj vladi nije dala podršku, koja je uobičajena od stranaka manjina. Da li će dva nevoljna suseda uspeti da postignu približavanje čini se neizvesnije nego ranije", konstatuje "Prese".



Ostale vesti

Koga mrzi Isus
Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
  • 14.06.2021
Sirotinja zlatnog grada
Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
  • 08.06.2021
Šta se desilo u UNS i zašto nije pomoglo 400 novih članova
Novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević izabran je u subotu za predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) na Izbornoj skupštini na kojoj je prethodno vođena duga i burna rasprava oko toga da li bi njegovo ime uopšte trebalo da se nađe na glasačkim listićima. Rakočević je osvojio više glasova od svog prethodnika Vladimira Radomirovića, uprkos tome što su glasali i brojni novi članovi Udruženja koji su, prema navodima, u poslednja dva meseca učlanjeni namenski - da bi Radomiroviću osigurali novi mandat.
  • 31.05.2021
Zašto Albanci pokušavaju da prisvoje srpske crkve, a uništavaju ih godinama unazad
Nastojanje većine Albanaca i njihovih istoričara i političara da ospore istoriju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, srpski istoričari i predstavnici crkve ocenjuju pokušajima revizije istorije i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa radi izgradnje albanske nacije i njenog identiteta.
  • 26.05.2021
Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021