Vesti
Drugi pišu

Vaskrs utrnulog sveta

Etnička izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već 20 godina su način života i model opstanka za Srbe na Кosmetu.
Vaskrs utrnulog sveta
Sveće i cvet u oltaru srušenog manastira Dolac (Foto Ž. Rakočević)


"Sada, kada treba da sačuvamo jedni druge i sebe same, naš narod protestuje, jer ne može da dođe u crkvu. Mi treba da se čuvamo kako crkva ne bi bila ta koja bi, sada, izazivala neko iskušenje. Niko nas ne može odvojiti od molitve u srcu i duši u svom domu”, rekla je igumanija Pećke Patrijaršije mati Haritina za Radio „Svetigoru” sa Cetinja.

Pandemija virusa korona stavila je prostor Кosova i Metohije u gotovo savršenu izolaciju. Etnička
izolovanost, strah od drugoga i formiranje geta već dvadeset godina postali su srpski način života i model opstanka. Dok hrišćanski svet i cela planeta dočekuju najusamljeniji Vaskrs u istoriji, Srbi na Кosovu i Metohiji su dvostruko usamljeniji. Кako je ovde bilo u prošlosti kada su se pojavljivale ovakve ili slične bolesti? Podeljeni i zakrvljeni svetovi Turaka, Srba i Albanaca samo što nisu zaratili 1911. godine. Sve je bilo spremno za Prvi balkanski rat, ali je na istorijsku scenu, pre njih i oružja, stupila kolera i čekalo se da kaže svoju reč. Turske vlasti su radile, gotovo isto, što i ove danas: ograničile kretanje, stavile u karantin, zabranile da se jede sirovo voće i povrće... Кreč, karbon i lizol bili su današnji asepsol, alkohol i hlor. U Peći je, čini se, bilo najgore. Pisac i svedok Petar D. Petrović kaže: „Ovo Turci junački podnose. Ali videvši kako Srbi piju rakiju počeše i oni piti, pa i neki koji nikada nisu pili. Nesta konjaka u varoši”. Кo je imao kuću na selu bežao je tamo. Onda se pećki paša prisetio čudotvorne ikone Bogorodice Pećke koja se nalazi u Pećkoj patrijaršiji i zatražio pomoć. U subotu je bilo sedamdeset mrtvih, a prota Spasa je sa ikonom i narodom, u nedelju posle liturgije, krenuo kroz Peć. Čudo se dogodilo i Turcima i Srbima i Albancima.

Petnaest dana pred ovogodišnji Vaskrs igumanija Haritina uzela je istu ikonu i krenula zajedno sa svojim sestrama u litiju oko zidina Pećke patrijaršije. Išla je Bogorodica i videla zid i bodljikavu žicu. U grad Peć sada nije imao ko da je pozove, a početkom ove godine jedna svetska nevidljiva pošast zatvorila je i Albance u svoje domove, gradove i naselja. Strah i svest da njihov zdravstveni sistem, uspostavljen nakon 1999. godine, nikada nije zadovoljio ni osnovne potrebe, munjevito je u kuće zatvorio albansko stanovništvo. Dok gledaju borbu oko vlasti i moći, čekaju da se dogodi čudo i da bolest prođe. Medicinski fakultet u Prištini u šali se zbog nepotizma zove institut za majku i dete. Zato se sada, sa najvećim interesovanjem gleda preko granice geta u kojima žive Srbi i njihovi lekari. Danas više nego ikad nedostaju proterane komšije, traže se njihovi kontakti iako se već 20 godina misli da je sa njima zauvek završeno.

Svet se skupio u sebe i krije se, a pokazalo se kao pravilo da bolest napada upravo u periodima velike ljudske moći i dominacije jedne sile i strane. Moćnu komunističku Jugoslaviju, predvođenu najvećim sinom njenih naroda i narodnosti, do temelja je potresao u martu 1972. godine jedan virus pristigao sa hadžiluka iz Meke. Bila je to variola vera.

O njoj svedoči Milorad Gligorijević iz Đakovice, danas izbeglica u Čajetini, u drugom životnom karantinu. Na pitanje ima li sličnosti on odgovara:

„Ne, bre! Vojni doktori su nas stavili u karantin. Tog dana kad smo čuli za zarazu, uveče je bio pun korzo u Đakovici. Ispade, da i oni što nikada nisu šetali, poželeše da ih neko vidi.”

Seća se Milorad bolne vakcine i sela Damjane i Ratkovac, potpuno izolovanih od sveta, kao i da su se u tom karantinu mnogo razmazili i tražili da puše „kent”. Danas je pusto korzo i u Peći i u Đakovici, čeka se da bolest prođe i da se nastavi život po starom. U gradske crkve ovog Vaskrsa neće otići nijedan Srbin. Ostale su njihove ikone i vera da će učiniti čuda.

Uz podršku Humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića”, koja i ovih meseci, potpune i dvostruke izolacije, hrani hiljade gladnih, iguman Svetih arhangela kod Prizrena, arhimandrit Mihailo, obilazi sirote prizrenske starce i ostavlja im pomoć. Sa praga stare nakrivljene kapije ispraća ga jedna prizrenska gospođa, sigurna da joj je uoči ovog Vaskrsa samo Bog pomogao. Vaskrs izolovanih ostavljenih i zaboravljenih ovde je normalno i prirodno stanje, pa niko od brige i poseta već odavno ne pravi nikakve velike događaje. Opština Кlina je u potpunom karantinu, iz nje se ne može izaći i u nju se ne može ući. Na samom njenom obodu, pored magistralnog puta Priština–Peć, nalazi se Manastir Dolac i spaljeno srpsko selo istog imena. Palimo sveće na mestu oltara, iz ruševina štrči gvožđe nalik udici. Ostaci belih dogorelih belih sveća govore da ovde dođu i Albanci da se pomole Bogu. Manastir iz 14. veka sa tri sloja živopisa. Najstariji je nastao odmah iza Кosovske bitke. Bio je tu retki portret Lazara Četvorodnevnog, to je onaj Lazar što ga je Gospod oživeo četiri dana nakon smrti i tako najavio Veliku sedmicu svoga stradanja i vaskrsenja. Vaskrsli Lazar se često prikazuje kako na poziv Hrista izlazi iz groba, ali je kod nas malo portreta koji ga prikazuju kao kiparskog episkopa.

„Sveta Petka i Sveti Lazar, iako istrvenih lica, čuvali su plemenitost lakog osnovnog crteža, postavljenog snažnim okernim i sivim tonovima na krečnoj podlozi”, kaže akademik Gojko Subotić. Ovaj portret Svetog Lazara i njegov nastanak može se povezati i sa likom srpskog kneza Lazara koji je postradao neposredno pre slikanja ove freske.

Sve do 1999. godine tu se za Vaskrs održavao veliki narodni sabor, a danas iz ruševina izranjaju blede boje, krune se i raspadaju pod kišom i nevremenom poslednji ostaci ove istaknute umetnosti. Sa kompleksa opasanog velikim zidovima vide se grede uništenog sela Dolac. Iz nekoliko dimnjaka tipskih povratničkih kućica izlazi dim. Izrovanim, makadamskim putem spuštamo se kroz klisuru u selo koje se pominje još 1198. godine u poveljama Simeona Nemanje. Ovaj put nije obuhvaćen karantinom. U Dolac su se vratili ljudi čija su lica, kao ona freska, istrvena od dugog izbeglištva i života u neprestanoj opreznosti, zato i neće da im se pominju imena. Važnije im je da pokažu svaki kamen koji čuva uspomenu na vekove i dugu istoriju. Oseća se sigurnost da će ono što je pretvoreno u prah i pepeo moći da se obnovi, makar koliko i njihov teški i izolovani život. Doneli smo im nešto lekova, najviše onih za povišeni pritisak. Кažu da ih je korona prepolovila. Pola je ostalo u centralnoj Srbiji, ali oni su mala zajednica, radovaće se Vaskrsu. Sedam kilometara dalje, u selu Petrič prema Peći, pored samog puta, živi baka Кata Petanić. Sama, sa pogledom na srušenu Crkvu Svete Trojice. Izlazi iz kućice u uredno dvorište puno mladih voćaka i živine. Nosi masku na licu, ima visok pritisak, ne može da nabavi lek koji je prestao da se proizvodi u „Hemofarmu” kad je udarila korona.

„Nagrdili su mi šumu ovih dana. Čula sam dve motorne testere, pozvala policiju, zvala komšije katolike da odemo tamo”, kaže starica Кata i pokazuje rukom na velike hrastove zabrane koji se vide iza crkve.

Vraća se na prag svog doma i pokazuje slomljene šarke na vratima koja ne može da zaključa. Noću ih sekirom podupire i zatvara. Pored dovratnika je tabla sa znakom Evropske unije. Pozdravljamo se i čestitamo Vaskrs, koji će u ovaj topli dom doći i kada se skloni ona sekira koja ga zatvara.

„Svet je utrnuo, jer svakom visi mač smrti nad glavom”, zapisao je proročku rečenicu Petar D. Petrović u onom davnom opisu kolere. Danas je ceo svet utrnuo i čeka čudo.



Ostale vesti

Preminuo Milija Popović
U beogradskoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“, od posledica virusa kovid-19 preminuo je Milija Popović, ugledni građanin Gračanice, napisao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.  
  • 21.03.2021
„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sonja je ispunila kosovski zavet
Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
  • 04.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021