Vesti
Drugi pišu

Tužba Kosova protiv Srbije za genocid: Hoće li pretnja ostati na rečima?

Prošlo je gotovo osam meseci otkako je portparolka kosovske Vlade Rozafa Keljmendi objavila da će Kosovo tužiti Srbiju za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Sagovornici Al Džazire smatraju da je pretnja izrečena zbog političkih poena, te da je za Kosovo bolje da ne pokreće tužbu.
Tužba Kosova protiv Srbije za genocid: Hoće li pretnja ostati na rečima?
Ilustracija (Foto Al Džazira)

Nije to bila prva objava s Kosova na ovu temu, jer je pre 2,5 godine tadašnji predsednik Skupštine Kadri Veselji najavio sličan potez kosovskih vlasti, kojim bi se, kako je rečeno „tražila pravda za 186 masakara koje su tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine počinile Vojska Jugoslavije, srpska policija i paravojne snage“.

No, nakon Veseljijeve objave nije se desilo ništa, osim što je on lično bio uhapšen po optužnici da je, dok je bio pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, počinio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Priča o tužbi Kosova za genocid ponovo je aktuelizovana nakon što je kabinet premijera Aljbina Kurtija u martu ove godine, nakon pobede njegovog Pokreta Samopredjeljenja na izborima, preuzeo izvršnu vlast na Kosovu.

Osam meseci tišine

„Pre početka izrade tužbe potrebno je privesti kraju plan rada koji sadrži mnoge tehničke aspekte. Smatramo da je na Kosovu bilo genocida i pokušaćemo to dokazati. Proces tužbe je dug, složen i vrlo osetljiv proces pa će trebati vremena“, rekla je Keljmendi u maju, najavljujući početak izrade tužbe.

I opet, nije se desilo ništa… Makar ne zasad.

Nakon početne eksplozije reakcija sa Kosova, iz Srbije, ali i šire, vlasti iz Prištine su priču o tužbi za genocid zamrzli. U poslednje vreme, gotovo da ih i nema, pa se postavlja pitanje da li Kurtijeva vlada zaista ima nameru upustiti se u ovaj, po mnogim stručnjacima, veoma rizičan poduhvat u kojem bi Kosovo moglo mnogo dobiti, ali i izgubiti, ili je najava bila samo jedan od, u tom trenutku, korisnih političkih poteza Kurtijeve vlade.

Sagovornici Al Džazire tvrde da tužbe, makar zasad, neće ni biti, iz više razloga. Najvažniji je što je raširena skepsa da bi ona imala zadovoljavajući rezultat po Kosovo. A nezadovoljavajući bi, pak, imao široke štetne posledice po zemlju i njene odnose sa Srbijom, u periodu u kojem su razgovori između dve strane u potpunom zastoju.

Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo iz Prištine, kaže kako sumnja da će tužbe, zapravo, ikada biti.

‘Male šanse da tužba uspe’

„Nije prvi put da se koristi jedna takva najava radi dobijanja nekih političkih poena“, kaže Bljakaj za Al Džaziru.

„To je i bivši predsednik, Hašim Tači spomenuo više puta, kao i predsednik Parlamenta. Vrlo se često koristio taj narativ. I sada, nova vlada opet radi to isto“, dodaje.

Za razliku od ranijih primera, nastavlja, ovog puta je vlada, nakon što je preuzela dužnost, i pokrenula neke korake za osnivanje nekih domaćih tela, poput Instituta za istraživanje ratnih zločina, a potom je pokrenuta i inicijativa za izradu nacionalne strategije za suočavanje sa prošlošću.

„No, zasad nema ama baš nikakvih konkretnih radnji koje mogu navesti na razmišljanje da će tužba biti pokrenuta, ili, makar, da će se krenuti sa pripremama za nju. Sve je ostalo na verbalnom nivou, a u poslednje vreme čak nema ni toga. Zato, lično mislim da se ta tužba protiv Srbije nikada neće početi pripremati. To bi moglo biti moguće jedino u okviru pribavljanja nekih novih političkih poena“, napominje Bljakaj.

Prema njegovim rečima, za Kosovo i bolje da ne pokreće tužbu, jer su „male šanse da bi ona bila plodonosna“.

„Uzimajući u obzir praksu Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ne verujem da bi ta tužba, i kada bi se podnela, bila uspešna. A onda, sve bi bilo kontraproduktivno. Ne daj Bože da tako bude, jer bi to dalo prostora Srbiji da negira sve zločine počinjene na Kosovu, a njih nije bilo malo. Bosna i Hercegovina imala je užasno mnogo žrtava, ali ih je bilo i na Kosovu, procentualno mnogo. Izgledi da posle 22-23 godine tužba uspe su mali. Mnogi svedoci su umrli, mnoge više ne služi sećanje, tako da ne bih bio optimista u ishod“, navodi Bljakaj.

Čim su se pojavile najave da će Kosovo pokrenuti tužbu, javilo se i pitanje kako će to učiniti, jer nije članica Ujedinjenih nacija, pod kojim funkcioniše Međunarodni sud pravde. Iako su se počele javljati ideje da bi u ime Kosova to mogle učiniti neke druge zemlje, poput Albanije, pitanje još uvijek nema odgovor.

‘Neozbiljna ideja’

To je razlog zbog kojeg Nedžmedin Spahiu, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Prištini tvrdi da će priča o tužbi ostati samo na priči.

„Mislim da je to od kosovske vlade bilo neozbiljno, najavljivati tužbu. Bilo je to nešto namenjeno unutrašnjoj upotrebi, a ne zaista i najava tužbe“, kaže.

„Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, niti Veća Evrope, niti mnogih međunarodnih organizacija. U kojem bi svojstvu Kosovo podnelo tužbu kada nije član mnogih organizacija, nije rečeno. Zato je to od početka neozbiljno“, dodaje.

Spahiu je stava da bi samo pokretanje tužbe izazvalo dodatne probleme u ionako komplikovanim odnosima Kosova sa Srbijom.

„Srbija želi da u uslovima za eventualno priznanje Kosova bude to da je Kosovo ne tuži za genocid. Ako bi Kosovo pokrenulo tužbu, to bi promenilo dosta stvari“, kaže Spahiu.

„Zato mislim da od tužbe, makar zasad, neće biti ništa. Za kasnije ćemo videti“, dodao je.

Vraćajući se na primer tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid, koja nije dobila u Sarajevu željeni epilog, Bljakaj tvrdi da bi Kosovu bilo još teže dokazati genocid nego Bosni i Hercegovini.

„Bosna i Hercegovina ima dosta presuda Haškog tribunala kojima je potvrđen genocid. Politički je to, znači, jasno. Ima jako mnogo dokaza da je Srbija učestvovala u tome i prema svim kriterijima je kriva. Ali mi na Kosovu nemamo nijedne pojedinačne tužbe za genocid, ni pred međunarodnim tribunalom, niti pred domaćim sudovima. Bilo bi teško dokazati ga u procesu protiv jedne države“, kaže Bljakaj.

Al Džazira je poslala upit kosovskoj vladi, sa molbom da odgovori na pitanje da li su započele aktivnosti u pripremi tužbe protiv Srbije i u kojoj su one fazi, ali odgovor nisu dobili.



Ostale vesti

Da li je beskrupulozno izveštavanje o samoubistvu tvoja novinarska misija?
Obraćam se tebi, dragi/a kolega/koleginice, u nadi da mi nećeš zameriti što ti ne persiram. Nije to odsustvo kućnog vaspitanja - ne persiram ti jer te doživljavam kao člana svojevrsne proširene porodice sa kojom već četvrt veka delim ovaj grki novinarski hleb. Obraćam ti se u nadi da ćeš konačno razumeti zašto uporno pokušavam da doprem do tebe ne bi li konačno zaista shvatio/la koliku odgovornost imaš kao delatnik koji bi trebalo da štiti interes javnosti, posebno kada izveštavaš o tako ozbiljnim i osetljivim temama kao što je fenomen samoubistva.
  • 21.01.2022
Nevolje sa udžbenicima
Mada između ova dva entiteta postoji ogroman politički i društveni jaz, kada je reč o udžbenicima istorije đaci u Srbiji i na Kosovu izloženi su sličnim oblicima dezinformisanja o sukobima 1998 – 1999.
  • 20.01.2022
Kako nam nedostaje Oliver
Kosovska Mitrovica na današnji dan pre četiri godine – grad bez osmeha, s ljudima koji plaču na ulici. Komadić grada u koji je Ivanović ugradio svoj život izgledao je prazno i zaleđeno.
  • 16.01.2022
Kako je vo nadmudrio kosovske specijalce
Hiljade građana Kosova sabira se u tržnim centrima, ali gračanički Srbi ne mogu da se okupe na improvizovanom geto trgu između opštine i policije.
  • 15.01.2022
Fijasko u jugoistočnoj Evropi
„Uz ogroman finansijski i ljudski angažman EU i SAD su želele da reformišu Balkan i usidre ga na Zapadu", piše časopis Međunarodna politika i navodi primere tog „ogromnog neuspeha“.
  • 03.01.2022
Vorgučić o kadriranju na KiM: Dovode ljude koji sa strukom nemaju veze, partija hoće da im se oduži
Vlada Srbije je tokom ove godine donosila više kadrovskih rešenja koja se tiču Kosova i Metohije. Reč je o imenovanjima članova i predsednika upravnih i nadzornih odbora srpskih institucija na Kosovu, čak i onih čiji rad od 1999. nije vidljiv za javnost. Više ovih ustanova je tokom godine dobijalo prefiks „privremeni“ ili „u osnivanju“, a najveći broj se ticao imenovanja u „privremenim organima“, pri čemu je primenjeno rotiranje istih imena iz opštine u opštinu, uključujući i one opštine u kojima skoro pa i da nema srpskog stanovništva.
  • 31.12.2021