Vesti
Drugi pišu

Sudar katunskih pesnica

Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
Sudar katunskih pesnica
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Igrom slučaja i virusa korona, 8. oktobra 2020, u vreme odsustva rukovanja, sudarile su u palati Predsedništva Crne Gore dve pesnice. Taj udarac označio je trenutak kad je moćni Milo Đukanović počeo da predaje vlast gotovo potpuno nepoznatom profesoru Zdravku Krivokapiću. Srela su se dva čoveka i sudarile su se dve pesnice poreklom iz Katunske nahije, oblasti oko Lovćena i Cetinja u kojoj je začeta ideja i obnova naše države u doba ropstva. U njoj je rođen Njegoš, koji je o njoj zapisao: „Ti si mati srpske Gore Crne”.
 
Romantičnu predstavu o podlovćenskom zbegu s episkopskom stolicom koji razgoni „azijatske tmuše” u stvarnosti su pratile surove, vekovne unutrašnje borbe i odluke. Taj prenapregnuti mikroprostor izoštrio je svetle i tamne strane mentaliteta koji je obnavljao duh, kulturu i državu. Sve vreme, porodice istaknute u ovom skupu sela – kako naglašava Ivo Andrić – „sa refleksom kosovske krvi u pogledu” odlučuju hoće li duhovnost i državnost osvojiti za sebe ili će ih proširiti i predati drugima. Lišen svakog sistema i sistematičnosti, vođen dubokim instinktom i sećanjem, gradio se i širio model preko granica ovih ubogih mesta, oblikovao srpsku slobodu i postajao standard.
 
Jedna od poznatijih unutrašnjih borbi je i ona u kojoj su se Katunjani, vladike Petrovići, sudarili s Katunjanima, guvernadurima Radonjićima – samo naizgled – oko prevlasti nad gotovo savršeno gladnom sirotinjom. U tom sukobu, što se sa Svetog Petra Cetinjskog preneo na Njegoša, vide se pravoslavlje i latinski uticaj, Venecija, Austrija, Rusija i Turska, vide se lokalni muslimanski sunarodnici, određuju se Istok i Zapad, čak i u današnjem smislu tih pojmova. Seoske vođe se kolebaju između mentaliteta i standarda, satiru se oko pečata koji ima dve polovine, jednu svetovnu i jednu duhovnu. Radonjići, naslonjeni na obližnju Austriju, imali su pola svetovnog pečata, a Petrovići – pola duhovnog pečata Crne Gore i pogled ka dalekoj Rusiji.
 
„Mi smo, bogomi, držali pola od pečata”, kaže J. P., rođena Radonjić, dok pripoveda svoju porodičnu istoriju. Petrovići su im preuzeli svetovnu vlast, uprkos tome što je guvernadur Vuk Radonjić stvarao državu i što je 1817. nudio Rusima da se ujedine Srbija i Crna Gora.
 
Dva veka kasnije, dvojica Katunjana ponovo odlučuju kojim putem ide Crna Gora. Porediti borbu Krivokapića i Đukanovića s Petrovićima i Radonjićima nije primereno, ali njih dvojica kao nosioci ideja – s jedne strane, otvorenog standarda, uspostavljenog obrasca i, s druge strane, zatvorenog mentaliteta, moći i naglašenog stranog uticaja – imaju izvesne sličnosti.
 
Svaka vlast poseduje neku vrstu duhovnog sadržaja ili ideologije. Đukanović je taj sadržaj tražio i dobijao od Komunističke partije Jugoslavije, Slobodana Miloševića, Momira Bulatovića i Svetozara Marovića i svi su potrošeni za trideset godina autokratije. Glad za partijskim duhovnikom naterala ga je da napravi partijsku crkvu i nađe izgubljeni sadržaj. Međutim, utopio se u njegovoj dubini.
 
Izvorno hrišćansko nasleđe, čvrste modele srednjeg veka, svetosavlje, ropstvo i obnovu Pećke patrijaršije pod Sokolovićima, Mehmed-pašom i patrijarhom Makarijem, potom opstanak slobodnog episkopa pustinjaka na Cetinju, koji čuva duh pećkog trona, epohu velikih Petrovića, sve do obnove pod mitropolitom Amfilohijem, nije mogao preuzeti jedan prebogati oligarh ateista. On je u siromašnoj zemlji, za preuzimanje njenog duhovnog sadržaja, izvršio temeljnu kulturnu pripremu terena zasnovanu na hibridnom jugoslovenstvu, borbenom ateizmu, zagrebačkom obrascu i lokalnim falsifikatima. Tako je Crna Gora dospela u poziciju da se novi montenegrinski kulturni obrazac i doživljaj sveta, koji proizvodi naciju onoliko koliko se pune džepovi privilegovane partije, pretvori u kleptomontenegrinstvo.
 
Na kraju, Đukanović je poželeo pola pečata Petrovića. Istorijska ironija je da se na toj strani pečata našao i jedan savremeni Katunjanin, Zdravko Krivokapić. Pojava van svake politike, neprirodno normalan, narodni standard, paradoksalno izdvojen iz okrilja moći i realno uključen u život. Njegovo iznenađujuće otvoreno pravoslavlje podseća na patrijarha Pavla, a ukoliko ga nateraju da jednim delićem svoga karaktera postane političar, to će biti kraj njegove misije.
 
„U Katunskoj nahiji su se sve vrednosti svodile na tri vrline: poštovanje, poštenje i pravičnost”, rekao je Krivokapić 2013. godine u besedi u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Na istom mestu, sedam godina kasnije, 30. avgusta 2020, nakon pobede na izborima poljubio je u ruku cetinjskog mitropolita Amfilohija i čestitao slobodu Crnoj Gori. U tri reči – poštovanje, poštenje, pravičnost – stali su sva njegova životna logika i određenje, a ako je suditi po logici Katunske nahije, moglo se očekivati da ona, opet, odredi sudbinu i put Crne Gore.
 
Uprkos nasleđu i snažnim ličnostima, ostaje pitanje: Ima li to društvo snage da obnovi narušeni i teško povređeni standard, da izađe iz mentaliteta i zatvorenosti?
 
U praksi to izgleda ovako: izborna noć 30. avgusta 2020. na državnom Radiju Crne Gore počinje u 20 časova – svečani ton, blaga euforija i govor podgoričke ulice (zetsko-raški dijalekat), akcenti pomereni. Novi crnogorski jezik u zvaničnoj upotrebi: ovđe umesto ovdje, śutra umesto sjutra, preśednik umesto predsjednik... Slede uobičajene izjave učesnika izbora, sve što je reka’ preśednik Đukanović, pa sve bošnjačke, albanske, hrvatske političke opcije... Posle više od pola sata čuje se i osakaćena izjava Zdravka Krivokapića. Međutim, kako vreme odmiče, nestaje euforija u glasovima, oko 21.20 akcenti se približavaju standardu, pojavljuju se dužine i ozbiljnost, ali je tu i dalje preśednik, śutra, ovđe... Izveštaji pristižu, vesti su jasne, zapostavljeni Krivokapić objavljuje: „Režim je pao!” Izborna noć na državnom radiju odmiče, sve se pretvorilo u ravnodušnu ozbiljnost. Negde oko 23 sata akcenti su, u najvećoj meri, ispravljeni, rečima su se vratile dužine, preśednik je postao predsjednik, a śutra se pretvorilo u sjutra.
 
Za tri sata obnovio se model, pojavila se norma, progovorio je obrazac Crne Gore.
 
 



Ostale vesti

Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021