Vesti
Drugi pišu

Strah od sukoba diže cene na Zapadnom Balkanu

Dok traje rat u Ukrajini, na Balkanu cene rastu. Građani prazne police, mada vlasti upozoravaju da hrane ima dovoljno.
Strah od sukoba diže cene na Zapadnom Balkanu
Ilustracija (Foto Unsplash)

Hrvatska je trenutno najskuplja država u regionu kada su u pitanju cene ulja i šećera. U ovoj zemlji litar ulja košta 2,02 evra, dok je šećer 1,05 evra.

Nešto malo jeftinije je u Crnoj Gori, gde ulje iznosi 1,89 evra.

Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija su približne sa cenama ulja i šećera.

No, uprkos tome, građani u Beogradu prazne rafove za brašno i ulje, iako nestašica nema.

"Ja to sve na vreme, uzmem malo šećera, malo ovog, malo onog... uvek imam, deca donesu jer sama živim. Navikla sam tako", rekla je za RSE penzionerka Darinka.

Zvezdana neće da pravi zalihe jer veruje da neće biti problema u snabdevanju. Međutim, primećuje:

"Već od ranije su počela velika poskupljenja, sve je poskupelo – počevši od hrane i higijene", istakla je.

Slična situacija je pre nekoliko dana bila i u Bosni i Hercegovini.

Među onima koji su pokušali kupiti brašno je i Hamida Kahrimanović iz Donjeg Vakufa, u srednjoj BiH.

“Ja gde god sam tražila, nisam mogla naći pakovanje od 25 kg, nije ga nigde bilo. Tražila sam u Bestu, Robotu, Bingu, u manjim trgovinama ovde kod nas u naselju, nigde ga nije bilo. Tražila sam sigurno na osam-devet mesta, nisam ga mogla naći”, kaže ova građanka Bosne i Hercegovine gde je cena litra ulja u petak, 4.marta, bila 1,76 evra.

Redovi i za benzin

U Severnoj Makedoniji se već danima prazne police u prodavnicama, a nakon toga su se pojavili i redovi na benzinskim pumpama.

Građani strahuju od povećanja cena, a panika je nastala nakon što je na društvenim mrežama objavljeno da će se od sledeće sedmice cena goriva drastično povećati.

"U Severnoj Makedoniji nema nikakve krize sa benzinom, jer se mi naftnim derivatima snabdevamo pretežno iz Grčke. Pozivam građane da ne podležu špekulacijama, jer u našoj zemlji imamo dovoljne količine energenata", rekao je premijer Dimitar Kovačevski.

On je uputio apel i trgovcima da ne špekulišu sa ograničavanjem količine za prodaju naftnih derivata na benzinskim pumpama.

I vlada je saopštila da u zemlji ima zadovoljavajućih količina prehrambenih proizvoda i naftnih derivata u robnim rezervama.

Redovi za benzin su u poslednja dva dana zabeleženi i u glavnim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine.

"Plašim se nestašice, hteo sam da napunim rezervoar i da napunim još jednu kantu, ali je mnogo veliki red, ne mogu sad da čekam. Hteo sam da sipam za ’ne daj Bože’. Razmišljam od zalihama, jer mi gorivo dobijamo i od Rusa i od ovih i onih", kaže Beograđanin Dejan za Radio Slobodna Evropa (RSE) u petak, 4. marta.

Dragicu su začudili redovi.

"Došla sam da dopunim rezervoar po običaju, nisam znala da će biti ove gužve. Poskupljenja će biti verovatno, ali nestašica neće", smatra ova Beograđanka.

U Sarajevu su u četvrtak, 3. marta, pre ponoći, na pojedinim benzinskim pumpama bile kolone automobila. Zbog objave u pojedinim medijima da će gorivo poskupeti na 2 evra, Sarajlije su pored automobila imale i kanistere.

U petak, 4. marta cene, međutim, nisu porasle i kreću se od 1,30 do 1,45 evra.

Potražnja za kalijum jodidom u BiH i Hrvatskoj

U apotekama u BiH poslednjih nekoliko dana zabeležena je i povećana potražnja "tableta s jodom", odnosno kalijum jodidom. Ove tablete nisu registrovane u BiH.

Po protokolu Svetske zdravstvene organizacije, u slučaju nuklearnog incidenta, kalijum jodid se daje stanovništvu u krugu od 15 ili 20 kilometara od samog mesta incidenta i to u vrlo visokim jednokratnim dozama. Tablete se nakon incidenta ciljano daju deci, trudnicama i mlađim od 40 godina, jer kod te populacije u tom slučaju postoji povećana opasnost od razvoja raka štitne žlezde.

Građani kažu da ga žele kupiti preventivno, kao zaštitu od radijacije u slučaju da se nešto desi.

U jednoj od sarajevskih apoteka, Sabina je tražila “jod u tabletama”, odnosno lek kalijum jodid, za koji je pročitala na internetu da može poslužiti kao zaštita od radioaktivnog zračenja.

"Bila sam upravo u apoteci, pitala sam preventivno, vezano za čitavu situaciju oko zračenja, da li imaju jod u tabletama. Nažalost, rekli su mi da nemaju, a u slučaju da im dođe na stanje, da to ne mogu izdavati bez recepta doktora", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kaže da je čitava ova situacija "smušena i luda" i da želi da se pripremi na svaki mogući način.

"Tako da sam preventivno htela i na ovaj način, da se koliko-toliko spremim vezano za moje zdravlje. Otkud znam kako sve ovo može da završi", kazala je.

I u apoteci "Delfin" u Sarajevu potvrdili su da postoji potražnja građana za ovim lekom.

"Upita jesmo imali, ali kalijum jodid kao tablete kod nas nisu ni registrovane, koliko znam, i nismo ih ni imali. Ljudi, s obzirom na informacije koje kupe po internetu, počeli su da ih traže", kazala je za RSE Zdravka Gvožđar, magistar farmacije.

Ona naglašava da je upotreba tog leka, ali i joda uopšte, "veliki mač s dve oštrice".

"Jod se tako ne upotrebljava, to mora biti pod strogom kontrolom, tako da i kada bi to sutra nabavili, to bi moralo ići pod strogo kontrolisanim uslovima", rekla je.

Da je opasno koristiti kalijum jodid bez uputa lekara, potvrđuje dr Nejra Latić-Kermo, načelnica Odeljenja nuklearne medicine u Kantonalnoj bolnici Zenica.

"Apsolutno je pogrešno uzimati to na svoju ruku. Ima farmakopeja u kojoj piše sve šta treba, kakva je formula, kakvi su postoci i sve tako dalje. Narod svašta uzima, čita svašta po Fejsbuku, po internetu", kazala je za RSE.

Dodala je da su za farmakopeje i za njihova tumačenja zaduženi farmaceuti, odnosno magistri farmacije.

Povećana potražnja za kalijum jodidom zabeležena je i u susjednoj Hrvatskoj.

"U ovom trenutku nema prevelike opasnosti od nuklearnog akcidenta na području naše države. Moguće je da dođe do havarije neke nuklearne elektrane ili da se negde upotrebi nuklearno oružje, ali negdje u daljini", kaže za RSE šef Kliničkog zavoda za nuklearnu medicinu i zaštitu od zračenja Kliničkog bolničkog centra Zagreb prof.dr.sc. Dražen Huić.

Zašto su građani u regionu podložni panici?

Sociolog Hasan Jašari iz Skoplja, kaže da je kod građana opšta nesigurnost izazvana zbog situacije u Ukrajini.

"Panika je opravdana, s obzirom na činjenicu da se događa nešto što se nije događalo decenijama. I normalno je da to utiče na psihu ljudi, koji to doživljavaju kao jednu opštu nesigurnost", kaže Jašari.

On predlaže da javne ličnosti, ministri i poslanici budu aktivniji u informisanju građana, s obzirom na to da su oni pod uticajem spoljnih faktora, odnosno eskalacije rata.

Socijalni psiholog Dragan Popadić fenomen redova za gorivo u državama Zapadnog Balkana, koji je iniciran lažnim objavama na društvenim mrežama, objašnjava time da građani imaju iskustvo sa kriznim situacijama, zbog čega ne misle da je nemoguće da se nestašica desi.

"Proradi refleks i sećanje – i počinje to pripremanje, kupovina i pravljenje zaliha. Reaguju po uzoru na ranije reakcije na sličnu situaciju", ističe on i dodaje kako primećuje još jedan razlog – nepoverenje u predstavnike vlasti i zvanične informacije na Zapadnom Balkanu.

"U nekim uređenim društvima bilo bi dovoljno da vlast i država u koju građani imaju poverenje pruže pravu informaciju i građani bi u to poverovali, ovde je to teško, jer ljudi ne prihvataju da je vlast kredibilna", rekao je Popadić.

Šta su uradile vlasti u regionu da smire paniku?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 4. marta apelovao na građane da ne stvaraju zalihe goriva i hrane i saopštio da ih u državi ima dovoljno.

"Biće dovoljno hrane, dovoljno benzina, dovoljno svega što nam je potrebno u budućnosti", poručio je Vučić na Instagramu.

Rekao je i da građani "ne treba da nasedaju na trikove, besmislice i provokacije" o nestašici.

Istovremeno i Ministarstvo energetike se oglasilo 4. marta, porukom da su objave na društvenim mrežama o restrikcijama u isporuci naftnih derivata neutemeljene i neistinite.

Vlada Srbije je 10. februara uvela ograničene cene dizela i benzina, dok drugi naftni derivati nisu ograničeni uredbom. I cena gasa je ograničena u Srbiji od 3. marta.

Povodom redova na pumpama u Srbiji oglasila se i Naftna industrija Srbije (NIS). Pored rafinerije nafte u Pančevu, NIS ima i najveću maloprodajnu mrežu goriva u državi.

"Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS je redovna i rafinerija nafte u Pančevu radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne derivate bez ikakvog zastoja", saopšteno je iz NIS-a 4. marta.

Premijer Severne Makedonije je, takođe, istakao da država ima dovoljne količine žitarica u robnim rezervama, što je bilo saopšteno i nakon sastanka nacionalnog Saveta bezbednosti prošle sedmice.

“Mi svake godine uvozimo deo brašna i žita iz Srbije u okviru trgovinskih dogovora. Povećali smo proizvodnju žita u zemlji i imamo dovoljno količina koje se prerađuju u mlinarskoj industriji”, naglasio je Kovačevski.

I vlada je saopštila da u zemlji ima zadovoljavajućih količina prehrambenih proizvoda i naftnih derivata u robnim rezervama.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, oblast robnih rezervi je na nivou dva entiteta.

Vlada Republike Srpske (RS), jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH) izdvojiće 15 miliona maraka (7 i po miliona evra) za interventnu nabavku osnovnih životnih namirnica.

To je 3. marta saopštila Suzana Gašić, ministarka trgovine i turizma RS, nakon sednice entitetske Vlade. Navela je da će biti nabavljene određene količine pšenice, ulja, šećera, pirinča, soli, konzervi hrane. Takođe je najavila nabavku i nafte i naftnih derivata. Gašić je navela da će namirnice i naftni derivati biti smešteni kod dobavljača, s obzirom da RS nema robne rezerve.

Vlada Federacije BiH saopštila je u februaru da u rezervama ima robe u vrednosti od 30 miliona maraka (oko 15 miliona evra).



Ostale vesti

RSE: Elektrosever još nije ispunio obaveze iz licence za Kosovo
Srpska kompanija Elektrosever, koja je dobila licencu za distribuciju električne enrgije u opštinama na severu Kosova, još nije ispunila kriterijume za poslovanje koji proizilaze iz Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma. Oni su dogovoreni u okviru dijaloga Kosova i Srbije 21. juna, podseća Radio Slobodna Evropa.
  • 14.09.2022
Disklejmerom ću te, disklejmerom ćeš me
I "disklejmer" i "Srpski blok" i "Prajd" i pripiti predsednik, polazak u školu i mreža prostitucije, sve je ovog prvog septembra bilo tu. Nije se desilo baš ništa što su provladini dnevni listovi (znači skoro svi koji postoje) najavljivali u poslednjih skoro mesec dana, ali to njih ne opterećuje preterano. Naprotiv, to je jedan uigrani proces koji, neverovatno, uvek upali. Daćemo mu radni naziv "Ne pitajte me za obijanje trafika dok gori Hilandar", odnosno, nema dovoljno velikog problema, a da novine ne mogu da izmisle neki još gori.
  • 05.09.2022
Parče neba na zemlji
Na ovom mestu se sve pomešalo: izbeglištvo, sećanja i strahovi od zaborava, ali se sačuvala nada da ništa nije izgubljeno dok god se pamte male svetinje ukopane u zemlju.
  • 30.08.2022
Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu
Evakuisani iz Avganistana, prema tvrdnjama SAD, trebalo je da budu samo privremeno smešteni na Kosovu. Godinu dana kasnije i dalje su tamo. Neki od njih kažu da se osećaju kao da su u zatvoru.
  • 30.08.2022
Sporazum Srbije i Kosova: Šta to u praksi znači?
Nakon deset dana diplomatske ofanzive, Srbija i Kosovo postigli su dogovor o slobodi kretanja u delu koji se tiče ličnih karata. Kada će stupiti na snagu i šta će to u praksi značiti?
  • 29.08.2022
Vranje – déjà vu
Već viđeno, da nastavim u duhu filmskih referenci, tako bih mogao da okarakterišem sve ono što mi se događa od trenutka kada sam 15. juna kročio u Vranje.
  • 25.08.2022