Vesti
Drugi pišu

Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu

Paralela predsednika Rusije, u kome je separatističke regione u Ukrajini uporedio sa Kosovom, za neke je označila najavu razlaza sa Srbijom i put ka priznanju nezavisnosti.
Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu
Donedavno je na muralu sa Putinovim likom u centru Beograda pisalo BRAT, a sada stoji samo RAT i ''zakrvavljene'' su mu oči (Foto BBC njuz na srpskom)

Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali bi mogla da je - iskoristi.

Predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio je nezavisnost Kosova sa pravom na samoopredeljenje Luganske i Donjecke Narodne Republike, separatističkih regiona na istoku Ukrajine, što je u Srbiji upalilo „crveni alarm".

Provladini tabloidi u Srbiji pročitali su ruski zaokret u spoljnoj politici i opisali ga rečima da je „Putin zabio nož u leđa Srbiji", dok Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator Politike, u tome vidi kontinuitet Putinovog oslanjanja na Kosovo - „kad mu za nešto zafali".

„Nismo čuli, faktički, ništa novo. Samo je nov kontekst, razgovor sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija.

„Putin je dosad mnogo puta upotrebljavao i zloupotrebljavao Kosovo, kao što sve vreme igra na secesionizam u Republici Srpskoj koji treba da bude pandan tome", kaže Jakšić za BBC.

Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, 23 godine se zalaže za poštovanje Rezolucije 1244.

Rezolucija je potvrdila „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije", države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje vojske i policije sa Kosova i Metohije, stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

Rezolucija je doneta posle NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Putinovo obraćanje u razgovoru sa Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom UN, u jeku ruske agresije u Ukrajini neki su razumeli kao najavu priznavanja Kosova, ali tako ne misli Dimitar Bečev, predavač Univerziteta Oksford.

„Medvedev je naveo kosovski presedan kada je u avgustu 2008. priznao Južnu Osetiju i Abhaziju.

„Rusija je fleksibilna, koristi presedan kako joj odgovara i ne oseća potrebu da bude dosledna", podseća Bečev u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Južna Osetija i Abhazija su dva separatistička regiona Gruzije, čiju samoproglašenu nezavisnost priznaje samo pet od 193 članice UN.

Šta je rekao Putin

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je 26. aprila, da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova.

Putin je naglasio da je pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde u vezi sa Kosovom i da se dobro seća odluke u kojoj se navodi da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da od centralnih vlasti traži dozvolu da proglasi suverenitet.

„To je rečeno za Kosovo i to je bila odluka Međunarodnog suda pravde, koju su svi podržali", rekao je Putin.

Dodao je da Donjeck i Lugansk imaju isto pravo kao Kosovo da se izjasne o sopstvenom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti, „jer je presedan napravljen".

’Kovertiran potez’

Jasno je da Putin posredno daje legitimitet Kosovu, tražeći legitimitet za Donbas, kaže Boško Jakšić, ali sumnja da je Rusija spremna da brzo prizna nezavisnost Kosova.

„Opcija priznanja se ne isključuje, ali mislim da Putin nju čuva za neka kasnija vremena, kada se ovako ili onako završi rat u Ukrajini.

„Kad započnu pregovori o novim bezbednosnim strukturama i arhitekturama Evrope, Kosovo bi moglo da bude ubačeno u igru kao čip za trgovinu", kaže Jakšić.

Iz ugla velikih sila, to bi moglo da bude deo pogodbe.

„Dignite ruke od Krima i od najvećeg dela Donbasa, a ja ću vama da isporučim nezavisno Kosovo i neću praviti probleme u Savetu bezbednosti da Kosovo uđe u UN i druge međunarodne organizacije", mogla bi biti Putinova poruka, smatra Jakšić, kojom bi bili namireni i Amerikanci i Rusi.

Šta kaže Rusija

Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Beogradu, izjavio je u četvrtak da Moskva neće priznati Kosovo i da ostaje dosledna u politici.

„Tražimo sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koja treba da se primenjuje i prema našem mišljenju i prema međunarodnom pravu", rekao je Harčenko.

Kosovo je suštinsko pitanje naše prijateljske i bratske saradnje i nema nikakvih signala da Rusija može da promeni odnos prema tom pitanju, rekao je on, uz ocenu da Kosovo ostaje presedan u međunarodnom pravu.

Jednostrano i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova ne treba dovoditi u vezu sa ocepljenjem Donbasa, jer su se građani Donjecke i Luganske republike na referendumu izjasnili za otcepljenje od Ukrajine, što sa Kosovom nije slučaj, rekao je Harčenko na TV Insajder.

Kosovski Albanci su 1991. održali referendum na kome se 99,98 odsto glasača izjasnilo za nezavisnost Kosova, ali na izjašnjavanju nisu učestvovali kosovski Srbi, dok rezultat referenduma priznaje samo Albanija.

Bocan-Harčenko je ocenio kao pozitivno odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji.

Srbija od početka ruske „specijalne vojne operacije" ima dosledan stav i zvanična Moskva to ume da ceni, poručio je Harčenko, mada je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova imala i kritičke ocene „prijatelja u Srbiji".

Šta kaže Srbija

Zasad ništa.

Iako je prvobitno najavljeno da će se u petak, 29. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiti javnosti povodom političke situacije i pritisaka da se uvedu sankcije Rusiji uoči odlaska u Nemačku, taj plan je promenjen.

Iz Predsedništva je saopšteno da se obraćanje odlaže za sedam dana, za petak, 6. maj 2022. godine, u 18 sati.

Istorijske paralele

Istorija je dugo sastavni deo Putinovog „ratnog jezika", dok kroz analogije opravdava savremenu rusku agresiju starom slavom i poniženjima, ističe Džejd Mekglin, britanska istraživačica sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ona u tekstu „Zašto Putin stalno priča o Kosovu" za časopis Forin polisi podseća na brojne izjave ruskih zvaničnika o NATO bombardovanju 1999. Savezne Republike Jugoslavije, kao kulminaciji sukoba jugoslovenskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

„Zaštita lokalnog stanovništva od genocida, zaustavljanje nekontrolisane nacionalističke vlade, važnost ljudskih prava, sprečavanje zločina nalik nacističkim suštinske su poruke Putinovog obraćanja kada je objavio rat (Ukrajini), kada je svesno kao u ogledalu iskoristio opravdanja koja je NATO dao za bombardovanje Jugoslavije pre više od dve decenije", navodi Mekglin u tekstu.

To nije slučajnost, napominje.

Kosovo je iskorišćeno i kao opravdanje kada je Putin priznao nezavisnost Luganske i Donjecke Narodne Republike.

„Po njegovom mišljenju, čini se da je NATO izmislio lažni genocid na Kosovu da bi legitimisao sopstvenu intervenciju; sada je on samo uradio isto.

„Ovde se nije radilo samo o obezbeđivanju presedana već i o slanju poruke: ako Zapad može da prekroji granice za Kosovo, onda možemo da prekrojimo granice za Donjeck i Lugansku Narodnu Republiku u istočnoj Ukrajini", piše istraživačica Instituta za rusko sećanje i medije.

Šta dalje

Deluje da je lopta na terenu Beograda.

O brojnim pritiscima da uvede sankcije Rusiji, Vučić je govorio mnogo puta, ali je uvek navodio da to ne čini jer štiti interese Srbije.

Poslednja Putinova izjava mogla bi da bude dobar šlagvort za okretanje leđa Moskvi, smatraju analitičari.

„Ova izjava je više nego dobrodošla Vučiću, on je pod velikim pritiskom Zapada, ali i iznutra, od desnice, oko sankcija Rusiji.

„Razni rusofili se pitaju ’zar majčica Rusija ovako prodaje srpsku braću’, a Vučiću je to odličan trenutak da kaže da je realna politika to što Rusija gleda svoje interese, pa hoće da prizna i Kosovo - a onda ćemo i mi da gledamo svoje interese", ocenjuje Boško Jakšić.

Zvanični Beograd je dosad podržao nekoliko rezolucija UN koji se protive ruskoj invaziji, ali je u Beogradu održano i nekoliko protesta podrške Rusiji.

„Ako Vučić ovaj trenutak nije u stanju da prepozna i iskoristi da napravi odlučujući korak ka Zapadu, onda je slep kod očiju", kaže on.

Jakšić ipak očekuje neki paket sankcija koji će biti dovoljno mali „da se Rusi ne iznerviraju", a da ih Zapad shvati kao gest dobre volje.

„Srpske sankcije Rusiji su više simbolika nego neka ozbiljna kaznena mera.

„Da li će tu cenu platiti srpske jabuke koje se neće izvoziti ne znam, ali sam siguran da neće imati imati ozbiljnije posledice, u smislu mnogo veće cene gasa, na primer", napominje Jakšić.

Da će Vučić Putinovu izjavu iskoristiti kao izgovor da se dodatno distancira od Moskve, smatra i predavač sa Univerziteta Oksford.

Prvi korak Srbije ka pridruživanju restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji bila je odluka da se produže sankcije porodici Janukovič.

Beograd se usaglasio sa Odlukom Saveta Evropske unije kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, za koga se veruje da je ruski državljanin, i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

„Sad bi mogle biti donete još neke kozmetičke mere koje neće mnogo naštetiti Rusiji, ali će signalizirati Zapadu da Vučić nije dužan Putinu.

„Ipak, Srbija neće spaliti sve mostove ka Rusiji - pre će to ličiti na klatno koje se ljulja napred-nazad u zavisnosti od okolnosti", zaključuje Bečev.



Ostale vesti

Sakib Ademović dok spava u Prizrenu, sanja o Bosni
Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
  • 11.05.2022
Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda
Najnoviji indeks medijskih sloboda Reportera bez granica treba čitati na novi način i u kontekstu nove metodologije.
  • 07.05.2022
Nemačka gura pregovore Srbije i Kosova
Prvi veliki balkanski zadatak novog nemačkog kancelara je obavljen: u Berlin su došli i Vučić i Kurti, političari u čijim je rukama rešenje trenutno najvećeg političkog problema na Balkanu - odnosa Srbije i Kosova.
  • 05.05.2022
Novinari optužuju Vladu Kosova za ’’nedostatak saradnje’’
Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.
  • 03.05.2022
’’Nemam para ni da se lečim’’: Sa nadničarima u Prizrenu za 1. maj
Sedat Damka iz Prizrena već osamnaest godina radi svakojake poslove na dnevnicu, kojom izdržava svoju petočlanu porodicu.
  • 01.05.2022
Metak za Bigza
Zadrhtao je i krenuo prema nama, a onda ga je nešto naglo zaustavilo. Leži s modrom prostrelnom ranom u mirisima staklene sirotinjske kuhinje. Udarilo ga je ispod kičme, polomilo rebra.
  • 17.04.2022