Vesti
Drugi pišu

Srbi na Kosovu strahuju da govore slobodno

Srbi na Kosovu ne smeju javno da iznose svoje političke stavove, jer mogu da se suoče sa raznim posledicama – kaže jedan meštanin sa teritorije opštine Gračanica kod Prištine, koju čini većinsko srpsko stanovništvo.
Srbi na Kosovu strahuju da govore slobodno
Spomenik Knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici (Foto Igor Vuković)

On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) pristao da govori samo uz uslov da mu se ne otkriva identitet jer, kako kaže, jedino tako može da bude iskren i kaže ono što misli.

"Laici iz političkog života se regrutuju da prikupljaju podatke, kada god neko kaže nešto protiv političara [koji su na vlasti], to (informacije) ide ekspresno, brže nego telegraf", kaže sagovornik RSE, čiji je identitet poznat redakciji.

"Srbi su postali robovi"

Dodaje da su Srbi sa Kosova, koji žele da dobiju posao, kao "mumije", odnosno u javnosti ne smeju da iznose stavove, ukoliko su kritički prema ljudima koji su na vlasti.

"Oni su sada pretvoreni u robove, nikakvo mišljenje ili izjave ne smeju da daju, jer znaju konsekvence - da neće dobiti ono što čekaju. To je najveći problem, barem za mene, Srbina koji živi na Kosovu", navodi on.

Nije optimističan da će se nešto u budućnosti promeniti, odnosno da će Srbi uspeti da se odupru zastrašivanju i počnu javno da iznose kritike i govore o problemima.

Trenutnu situaciju među srpskom zajednicom na Kosovu opisuje kao "opasnu".

Milićević: Pritisak sa političkih protivnika prebačen na građane

Da se većina Srba sa Kosova plaši da javno govori o političkim stavovima, pokazalo je i istraživanje "Analiza trendova" nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice.

Ova organizacija šest godina unazad radi ovo istraživanje, koje ima za cilj da prati stavove srpske zajednice na Kosovu o raznim pitanjima iz različitih sfera života.

Ove godine je Srbima u deset opština sa srpskom većinom - Gračanici, Štrpcu, Ranilugu, Novom Brdu, Partešu, Klokotu, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku– podeljeno 540 upitnika, a 70 odsto njih je reklo da se "ne oseća slobodno da javno iznosi političke stavove".

Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv, ocenjuje da je ubistvo srpskog opozicionog političara iz Severne Mitrovice, Olivera Ivanovića, uticalo na građane da javno iznose lične stavove.

Istraživanje koje je sprovedeno 2018. godine, kada je i ubijen Ivanović, pokazalo je da 78 odsto Srba ne sme javno da iznosi političke stavove.

Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative SDP (Sloboda, demokratija, pravda) je ubijen pre skoro četiri godine ispred svojih stranačkih prostorija, hicima iz vatrenog oružja.

Neposredno pred ubistvo, protiv Ivanovića se vodila hajka, uoči lokalnih izbora 2017. godine.

Tokom predizborne kampanje za te lokalne izbore, zbog zastrašivanja Srba na severu Kosova, četvoro kandidata sa njegove liste se povuklo, a njemu je zapaljen i automobil.

Miodrag Milićević za RSE ukazuje da je i ovogodišnje istraživanje pokazalo da se veliki broj Srba sa Kosova i dalje plaši da javno iznosi lične političke stavove.

Kao jedan od razloga za to Milićević navodi različite vrste pritisaka na opozicione političare prethodnih godina.

"To se", kaže, "posebno odnosilo tokom perioda izborne kampanje. Konkretno, kada su oni, koji su na neki način bili politički protivnici, bili su izloženi medijskom pritisku iz raznih razloga".

"Da li je to bio vid političke borbe, da li je to bio vid političkog pritiska ili tome slično? Ali, dešavale su se stvari koje, nažalost, nisu bile pohvalne, konkretno za taj jedan politički milje. To se onda jednostavno prenelo na obične građane, koji su to videli kao neku vrstu poteškoća ili prepreke, koje bi mogle da proizvedu neku vrstu autocenzure, što smo imali prilike da vidimo", konstatuje Milićević.

Srpske opozicione partije na Kosovu gotovo da ne postoje od 2013. godine, kada je formirana Srpska lista uz podršku Beograda.

Ova partija, bliska Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića, inače i predsednika države Srbije, dobija više od 90 odsto glasova na gotovo svim lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu.

Srpska lista ima deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova, učestvuje u radu Vlade i drži svih deset opština sa srpskom većinom.

"Moguće je samo za ili protiv Srpske liste"

Isak Vorgučić, direktor lokalne Radio-televizije Kim iz Čaglavice kod Prištine, smatra da Srbi sa Kosova nemaju mogućnost političkog izbora, odnosno da je tu samo Srpska lista.

Vorgučić dodaje da se upravo iz ovog razloga kosovski Srbi ne osećaju bezbedno da javno iznose svoja mišljenja.

"Ukoliko se izbaci neki stav, on može da bude za ili protiv, što mnogo sužava izbor i sprečava one ljude koji imaju nešto protiv da kažu, jer na njih može da se vrši neki pritisak ili na članove porodice koji su zaposleni u institucijama koje drži Srpska lista. Trenutno su to praktično sve institucije, opštine po kosovskom sistemu i opštine po srpskom sistemu", ocenjuje Vorgučić.

Izgubljeni politički pluralizam

To što Srbi sa Kosova ne smeju javno da iznose lične političke stavove, loše utiče na samu zajednicu – ocenjuje Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv.

Milićević ističe da je politički pluralizam unutar srpske zajednice izgubljen i dodaje da Srpska lista gotovo da nema političke protivnike na lokalnim ili parlamentarnim izborima.

"Srpska lista je prvobitno imala za cilj da okupi sve političke predstavnike, bez obzira na političku orijentaciju, u građansku inicijativu 2013. godine. Danas je to politička partija. Jednostavno, ubrzo je ona (Srpska lista), zapravo, postala Srpska napredna stranka, njen ogranak, ali se na Kosovu zove Srpska lista", kaže Milićević.

"Vidi se i ko sa kim pije kafu"

Sa druge strane, Isak Vorgučić smatra da je pritisak na Srbe južno od Ibra nešto manji u odnosu na njihove sunarodnike koji žive na severu.

Vorgučić je stava da se u četiri teritorijalno povezane opštine na severu – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – sve zna i sve vidi, ko izlazi i ulazi u kafić ili ko sa kim sedi i priča.

"Ovde (južno od Ibra) opšta atmosfera je nešto drugačija, ali ne u potpunosti. Dakle, i ovde se gleda ko će sa kim da sedne, razgovara. I ovde se dele po toj liniji simpatija ili antipatija prema Srpskoj listi", tvrdi Vorgučić.

Na poslednjim lokalnim izborima, Srpska lista u prvom krugu nije pobedila samo u jednoj od deset opština sa srpskom većinom, Klokotu. Meštani su tu onda u drugom krugu birali između Vladana Bogdanovića iz Srpske liste i Strahinje Spasića iz Građanske inicijative Srpska narodna sloga.

Međutim, nekoliko dana nakon prvog kruga izbora, Saša Mirković, treći kandidat za gradonačelnika Klokota, lider Građanske inicijative Narodno jedinstvo, a koji nije prošao u drugi krug, objavio je da se njegova partija priključila Srpskoj listi.

Mirković je pozvao svoje pristalice da u drugom krugu lokalnih izbora na Kosovu podrže kandidata Srpske liste Vladana Bogdanovića, koji je 14. novembra osvojio veći broj glasova od Strahinje Spasića.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022