Vesti
Drugi pišu

Spahiju: Albanci ne odustaju od nezavisnosti, ali ne poštuju ni zakone

Kosovo je za 14 godina svakom godinom sve nezavisnije, zbog jačanja državničke svesti koja ide sporo, ali napreduje jer institucije jačaju. Treba razumeti Srbe zbog čega ne prihvataju nezavisnost Kosova – živeli su skoro 100 godina u sopstvenoj državi, koja ih je učila povlasticama. Navikli su da poštuju te institucije i zakon. S druge strane, Albanci su se 100 godina borili protiv tih zakona jer nisu bili prema njihovoj meri. Sada kada kao većina na Kosovu imaju svoju državu, ne znaju još uvek da se ponašaju i zato rade protiv zakona koje su sami uveli. Za Srbe život nije lak u uslovima u kojima je većina sklona da ne poštuje zakone. Ipak, iako zapostavljeni, Srbi u opštinama u kojima upravljaju i sami su skloni da krše prava drugih zajednica. A moraju da shvate i realnost da žive sa drugim zajednicama, pogotovu sa Albancima i da je normalno da u jednom društvu vlada većina, kazao je univerzitetski profesor iz Južne Mitrovice, Nedžmedin Spahiju.
Spahiju: Albanci ne odustaju od nezavisnosti, ali ne poštuju ni zakone
Nedžmedin Spahiju (Foto arhiva Kim)

Za KoSSev i Radio Kontakt Plus govorio je uoči 17. februara, dana kada je kosovska skupština 2008. unilateralnim aktom proglasila nezavisnost, koju su danas priznale vodeće zapadne zemlje, a ne priznaju i dalje Rusija i Kina.

Gde je danas Kosovo? Šta se to promenilo u odnosu na 2008. godinu i da li je Kosovo nezavisno i koliko je nezavisno?

Male zemlje, tj. male države mogu biti samo formalno nezavisne, ekspertski – one suštinski nisu nezavisne. Za male države nezavisnost podrazumeva njenu potencijalnu snagu – ekonomsku, vojnu, itd. S druge strane, kad poredimo sa Kosovom, ipak je recimo, Slovenija, kao mala zemlja, koja ima stanovnika malo više od Kosova, puno nezavisnija, nego Kosovo, zbog veličine institucija koje deluju tamo, i zbog ekonomske moći, te možemo da kažemo da Slovenija jeste nezavisna u punom smislu reči. Ipak, Kosovo je za 14 godina svakom godinom sve više nezavisnije, zbog jačanja državničke svesti koja ide sporo, ali je u progresu zbog jačanja institucija.

Šta kažete na to što Srbi na Kosovu ne podržavaju nezavisnost?

Treba razumeti Srbe zbog toga što su živeli skoro 100 godina u sopstvenoj državi Srbiji, koja ih je učila da oni imaju pune povlastice i puno stvari koje su dobijali baš zbog te činjenice. Ali oni moraju da shvate da u jednom normalnom svetu većina je ta koja vlada. To je situacija naroda, zajednica i istorijskih događaja koji uslede sticajem raznih okolnosti, a koji ne zavise samo od vojne ili, od možda puke sreće, ili zbog stručnjaka. Srbi na Kosovu treba da shvate ono sto jeste realnost na Kosovu – da moraju da žive sa drugim zajednicama, pogotovu sa Albancima, koji imaju drugačiju kulturu, drugačiji civilizacijski nivo. Ne kažem da je nivo manji ili veći, ali ipak je to drugačije.

Šta podrazumevate pod „civilizacijskim nivoom“?

Kad se kaže civilizacijski nivo, to znači poštovanje insitucija, zakona. Recimo, Srbi su navikli da poštuju institucije, da poštuju zakon, dok su se Albanci 100 godina borili protiv tih zakona koji nisu bili po njihovoj meri. I oni sad, kada imaju svoju državu, ne znaju da se ponašaju i zbog toga i dalje rade protiv zakona, ali sada protiv zakona koje su sami uveli. U takvom slučaju život za Srbe, koji žive u jednom društvu čija je većina sklona da ne poštuje zakone nije lak.

Kosovske vlasti, kao što je kosovska predsednica, istovremeno naglašavaju da “manjine uživaju velika prava”, da su “prava manjina na izuzetno visokom nivou”. Dakle, ima li onda napretka u tome posle 14 godina?

Ako gledamo Ustav i zakone koji su doneti, onda je predsednica potpuno u pravu, ali ako gledamo njihovu primenu, onda je to naravno sasvim drugačija stvar. Jedno je pisati zakone na papiru, a drugo je ponašati se prema zakonu.

A to nije slučaj na Kosovu. Ipak, kod svih manjinskih zajednica na Kosovu postoji različito stanje, mada su na papiru jednaki. Imaju sva prava po zakonu i ustavu, ali je na terenu, recimo, položaj bošnjačke zajednice možda i najgori, možda i romske, aškalijske i egipćanske, dok je položaj Turaka daleko najbolji, jer njih štiti država Turska, nemaju problema sa većinskom zajednicom, tako da je njihov položaj ipak bolji od svih zajednica.

Kakva su prava Srba prema Vašem mišljenju?

Što se tiče Srba, budući da žive u sredinama gde vladaju u svojim opštinama, to im omogućava ne samo da ostvaruju svoja prava sami, nego i da krše prava drugih manjina kao što je upotreba dvojezičnosti – što je na severu potpuno zapostavljeno. Natpisi nisu dvojezični kao što je propisano ne samo prema Ustavu Kosova, nego i prema Ustavu Republike Srbije za autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju.

Dvojezičnost se istovremeno ne poštuje ni u kosovskom parlamentu…

Pa ima dugi niz primera gde ne možemo reći da su Srbi baš najspretniji da osvoje sva prava koja im stoje na papiru. U svakom slučaju, njihov položaj u odnosu na Bošnjake na Kosovu je daleko bolji. Ne poštuju se sva prava, ali Srbi imaju bolji položaj za razliku od drugih manjina.

Može li da dođe do kompromisa između Srba i Albanaca, ukoliko Srbi nikada ne pristanu na nezavisnost, a Albanci ne žele da odustanu od nje?

Naravno da neko ko postiže nešto, od toga neće da odustane, to je prirodna stvar.

"Niko ko je živ, sem ako poludi, neće da ubije sam sebe. To je u ovom slučaju država Kosovo."

Ali, što se tiče pitanja da li će i kada Srbi prihvatiti državu Kosovo to zavisi od mnogih stvari: ponašanja države Srbije, od stava, koliko će im Albanci na Kosovu kao većinska zajednica pružiti ruke, šta im nude. Zatim, i to da li verujemo da vlast na Kosovu – ukoliko dođu na vlast, Srbima može da ponudi bolje od onoga što im nudi Srbija – naravno da će Srbi na Kosovu prihvatiti to, jer svaki normalan čovek i svaka normalna zajednica prihvata ono što je u njihovom interesu. Ali, smatram da je srpska zajednica na Kosovu ipak zapostavljena. Albanci kao većinska zajednica nisu postigli takvo kosovsko društvo.

A s druge strane, i Beograd više brine kako da njima (Srbima na Kosovu, prim. red.) manipuliše i ostvari neke svoje interese nego da srpska zajednica na Kosovu ostvari svoj interes. Jedan od dokaza za to je to što umesto da predsednik Vučić kaže – da i vi Srbi na Kosovu demokratski izaberete one koji vi želite, mi ćemo sarađivati s njima, pomagati bratski sve te strukture, sve te institucije koje budu proizvod vašeg slobodnog izbora, on gura svoju stranku na Kosovu. Pa onaj koji nije za tu stranku, on je izdajica, a to ne ide u skladu sa interesom ove zajednice na Kosovu, jer, da bi jedna zajednica ostvarila napredak, ona mora da bude slobodna, mora po slobodnoj volji da izabere svoje ljude, a ne one koji im se nameću.

"Srpskoj zajednici na Kosovu se nameću ljudi jer oni imaju samo izbor: Beograd ili Priština. I to su ipak dva loša izbora. Oni uvek idu linijom manjeg otpora."

Kurti i Vučić nisu ljudi koji bi mogli da postignu dogovor, teški karakteri

Kakvo je Vaše predviđanje ishoda dijaloga? Da li će uopšte doći do dijaloga ove godine? Kako bi mogao da izgleda tzv. sveobuhvatan dogovor između Beograda i Prištine?

Ja se nadam da će se to završiti, ali je to teško jer to zavisi od za sada samo dva čoveka – Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija koji nisu baš ljudi koji bi mogli postići neki dogovor. Za dogovor su potrebne dve strane, a u ovom slučaju nemamo ni jednu stranu koja bi bila sklona dogovoru. Mislim da su obojica kao karakteri, kao ličnosti teške, i da nije lako privesti ih do toga da sklope dogovor. A oni imaju ipak najveću vlast i podršku u sopstvenim državama. Kakav bi mogao biti dogovor? Mislim da imamo stavove zapada i stavove Rusije. Stav Rusije jeste da se oni dogovore, kako se dogovore Beograd i Priština, za njih je okej.

Od Beograda priznanje, od Prištine ZSO

Predsednik Tramp i predsednik Bajden uputili su pisma predsedniku Vučiću i predsednici Kosova, oni od Beograda zahtevaju priznanje, a od Prištine bolji kompromis. Kada su zadnji put došli Lajčak i Eskobar, oni su predložili šta bi taj kompromis mogao da bude, koji bi Priština trebalo da napravi da bi dobila priznanje od Beograda, a to je ZSO sa odgovarajućim kompetencijama. Ali da te kompetencije ne mogu dovesti do Republike Srpske na Kosovu, ali ne mogu ni da ostanu kao jedna obična NVO.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022