Vesti
Drugi pišu

Sonja je ispunila kosovski zavet

Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
Sonja je ispunila kosovski zavet
dr Sonja Rakočević (Foto arhiva Kim)

Nismo ušli radosni u ovu godinu. Možda i na nekom dočeku ranijih novih godina nismo bili najveseliji, ali smo glumili radost, pa smo delili lepe želje i čestitke.

Ovu godinu dočekali smo umorni, zabrinuti, izmrcvareni. Sve reči su postale fraze. Uostalom, malo je bilo reči, više kopi-pejst poruka. Jedina misao zapravo jeste – da se preživi ova pošast!

A onda nas je na božićno jutro preplavila neverica, pa onda tuga. Napustila nas je doktorka Sonja – Sonja Živojinova. Da li na početku ili na kraju svakog telefonskog razgovora ili poruke, uvek je bila neverica, zbunjenost i tuga do bola.

Pisala sam Živojinu početkom decembra. Pitala sam kako su. Upravo zbog Sonjinog posla i njene posvećenosti, bili su mi briga. Nije se oglašavao. Pitala sam ga da li je bio za Svetog Nikolu u Prištini – nije mi odgovorio. Nisam ni slutila da su u velikoj borbi.

Mi nekadašnji žitelji Prištine žalili smo kardiologa Miška Borzanovića, koji nam je lečio roditelje još dok smo bili kod kuće, a nalazio nam se susretljivo i kada je trebalo na Dedinju. Žalili smo i hirurga Baneta Dakovića, koji nam je i u Prištini, ali i u Beogradu, bio „naš hirurg”. Pa ode i naš Bogdan Dejanović, reumatolog, tako ozbiljan, stamen, posvećen ljudskom zdravlju na Institutu za reumatologiju u Beogradu, ali i tu, s narodom u Lapljem Selu, svakog meseca. U maloj ambulanti pregledao je i one srčane bolesnike koji su njega čekali, određivao koagulantnu šemu onima koji su hteli da ih on leči – svima je bio dostupan.

Poslednjih dana decembra stigao je odgovor od Živojina: „Sonja sutra ide za Mitrovicu.” Svakih nekoliko dana pisao je: „Biće dobro.” I verovala sam da će biti dobro.

Uskovitlale se emocije, naviru sećanja. U domu zdravlja pedijatrija je izdvojena. Zabrana ulaska besposlenima ovde nije bila formalna. Sve je imalo besprekoran red. Pitam doktorku Sonju koja porodica ima bolesno dete kojoj bi trebala pomoć. Odgovor dobijam sutradan, jer je ona s glavnom sestrom pregledala zdravstvenu dokumentaciju. Predlog je romska devojčica kojoj su zbog tumora amputirali oči, dečak koji se rodio sa atrofiranim mozgom i još jedno dete koje vegetira. Od mnogo bolesne – izdvojila je po savesti i etici ove nad čijom se sudbinom diže kosa na glavi. Žitelji Gračanice znali su da taj i taj ima neko bolesno dete. A ona je brinula o njima. U njenom spisku bila je i gluvonema mlada žena koja svoje već veliko dete nosi na rukama i kako se oni u domu zdravlja snalaze da joj obezbede pelene...

O ovome nikada više nismo pričale. Odrađen je posao i nema priče o tome. Nema razgovora ni o boravku u Italiji. Nisam izbrojala decu i roditelje koji su, nakon operacije na srcu u Italiji, došli da se susretnu s doktorom koji je došao iz te zemlje. A srela sam ih u porti manastira Gračanica s doktorkom Sonjom. Sve je bilo obično, jednostavno, bez intervjua, kamera. Gotovo se ne bih setila toga da moja majka nije poznavala staricu, jedinu Srpkinju koja je ostala u selu Plešina kraj Uroševca. Sonja i Živojin išli su da je obiđu i obraduju s doktorkom Irinom, monahinjom. I svojom malom devojčicom Simonidom. I ko zna gde su još obilazili usamljene i zaboravljene Srbe.

Živojin je moj heroj, govorila sam tada – kada sam počela da se vraćam... Ja sam otišla, a on je ostao, oženio se i deca mu se ovde rađaju i odrastaju. Ostao je da čuva moj zavičaj.

Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi. Sonja je bila tipična kosovska žena, koja je senka svoga domaćina, ali i stub kuće. Uvek je bila tu i čekala ga sa svih opasnih mesta na kojima se našao, s rizičnih putovanja i ko zna iz kakvih situacija. Oni su znali. Oni nisu imali strah. Sonja je kao svaka kosovska žena mesila pogače za brojne goste koji su im dolazili u kuću. To nije nikada teret. To je uvek radost – imati goste. Kosovska mudra žena zna da je ona vrat svome mužu. Krhka Sonja bila je i snaga svome čoveku razbarušenog duha.

Pitali su neki otkud sahrana u porti manastira. Očigledno je da im nije jasan duh opstanka ovog naroda. Oni ne shvataju da narod ovde živi sa crkvom, a crkva deli stradanje naroda. Nedeljom se na liturgiji okupi puno naroda i dece. Deca odrastaju, pričešćujući se, prve korake prave upravo u porti manastirskoj. Dimitrije i Simonida su šara u tom prekrasnom miljeu vidovdanske dece koja se nađu u onom beskrajnom kolu oko Gračanice ili u Svetim arhangelima. Da li bi narod na Kosovu i Metohiji opstao da nije bilo manastira i da se nisu rađala deca? To bi bio odgovor onima koji se cenjkaju našom suštinom.

Profesorica Marija mi je poslala poruku: „Kada ste mi javili za Sonju, prva misao mi je bila: ’Ispunila je svoj kosovski zavet.’”

„Sonja je bila moj najveći dar, tihi i neodstupni pratilac. Bog dao, Bog uzeo! Žrtva je osnova sveta i ljubavi. Zajedno smo pomerali granice slobode, a to znači da smo živeli jako intenzivno. Ona se deci Kosova prinela na žrtvu! Odlazak u ovim prilikama bio je samo stvar trenutka. Dvadeset godina, dostupna 24 sata u, moglo bi se reći, ratnim uslovima. Ne tuguj i ne žalosti me, ona je svoj kosovski zavet ispunila. Hvala na ovolikoj ljubavi. Hristos se rodi!”

Tvrda je duša Živojinova.

 

autor: Radmila Todić-Vulićević



Ostale vesti

„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021
Pavlović: Firme Radoičića i Veselinovića u 2019. zaradile 63 miliona evra
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je u "Utisku nedelje" da su prihodi samo dve firme kontraverznih biznismena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića bliskih vlastima u Srbiji, a koje popločavaju ulice u Beogradu, u 2019. godini iznosili 63 miliona evra i da je važno da se spomenu veze koje oni imaju u politici.
  • 19.01.2021
Koha: Bez puno nade za viznu liberalizaciju i napredak Kosova ka EU
Diplomate u Briselu su skeptične prema Kosovu i liberalizaciji viza. Kombinacija nedostatka rezultata u Prištini i nedostatka volje u EU, mogla bi da ostavi liberalizaciju viznog režima na čekanju. Na kraju bi nešto moglo da se pomeri u drugoj polovini godine, kada Slovenija preuzima predsedavanje EU.
  • 04.01.2021