Vesti
Drugi pišu

Sonja je ispunila kosovski zavet

Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
Sonja je ispunila kosovski zavet
dr Sonja Rakočević (Foto arhiva Kim)

Nismo ušli radosni u ovu godinu. Možda i na nekom dočeku ranijih novih godina nismo bili najveseliji, ali smo glumili radost, pa smo delili lepe želje i čestitke.

Ovu godinu dočekali smo umorni, zabrinuti, izmrcvareni. Sve reči su postale fraze. Uostalom, malo je bilo reči, više kopi-pejst poruka. Jedina misao zapravo jeste – da se preživi ova pošast!

A onda nas je na božićno jutro preplavila neverica, pa onda tuga. Napustila nas je doktorka Sonja – Sonja Živojinova. Da li na početku ili na kraju svakog telefonskog razgovora ili poruke, uvek je bila neverica, zbunjenost i tuga do bola.

Pisala sam Živojinu početkom decembra. Pitala sam kako su. Upravo zbog Sonjinog posla i njene posvećenosti, bili su mi briga. Nije se oglašavao. Pitala sam ga da li je bio za Svetog Nikolu u Prištini – nije mi odgovorio. Nisam ni slutila da su u velikoj borbi.

Mi nekadašnji žitelji Prištine žalili smo kardiologa Miška Borzanovića, koji nam je lečio roditelje još dok smo bili kod kuće, a nalazio nam se susretljivo i kada je trebalo na Dedinju. Žalili smo i hirurga Baneta Dakovića, koji nam je i u Prištini, ali i u Beogradu, bio „naš hirurg”. Pa ode i naš Bogdan Dejanović, reumatolog, tako ozbiljan, stamen, posvećen ljudskom zdravlju na Institutu za reumatologiju u Beogradu, ali i tu, s narodom u Lapljem Selu, svakog meseca. U maloj ambulanti pregledao je i one srčane bolesnike koji su njega čekali, određivao koagulantnu šemu onima koji su hteli da ih on leči – svima je bio dostupan.

Poslednjih dana decembra stigao je odgovor od Živojina: „Sonja sutra ide za Mitrovicu.” Svakih nekoliko dana pisao je: „Biće dobro.” I verovala sam da će biti dobro.

Uskovitlale se emocije, naviru sećanja. U domu zdravlja pedijatrija je izdvojena. Zabrana ulaska besposlenima ovde nije bila formalna. Sve je imalo besprekoran red. Pitam doktorku Sonju koja porodica ima bolesno dete kojoj bi trebala pomoć. Odgovor dobijam sutradan, jer je ona s glavnom sestrom pregledala zdravstvenu dokumentaciju. Predlog je romska devojčica kojoj su zbog tumora amputirali oči, dečak koji se rodio sa atrofiranim mozgom i još jedno dete koje vegetira. Od mnogo bolesne – izdvojila je po savesti i etici ove nad čijom se sudbinom diže kosa na glavi. Žitelji Gračanice znali su da taj i taj ima neko bolesno dete. A ona je brinula o njima. U njenom spisku bila je i gluvonema mlada žena koja svoje već veliko dete nosi na rukama i kako se oni u domu zdravlja snalaze da joj obezbede pelene...

O ovome nikada više nismo pričale. Odrađen je posao i nema priče o tome. Nema razgovora ni o boravku u Italiji. Nisam izbrojala decu i roditelje koji su, nakon operacije na srcu u Italiji, došli da se susretnu s doktorom koji je došao iz te zemlje. A srela sam ih u porti manastira Gračanica s doktorkom Sonjom. Sve je bilo obično, jednostavno, bez intervjua, kamera. Gotovo se ne bih setila toga da moja majka nije poznavala staricu, jedinu Srpkinju koja je ostala u selu Plešina kraj Uroševca. Sonja i Živojin išli su da je obiđu i obraduju s doktorkom Irinom, monahinjom. I svojom malom devojčicom Simonidom. I ko zna gde su još obilazili usamljene i zaboravljene Srbe.

Živojin je moj heroj, govorila sam tada – kada sam počela da se vraćam... Ja sam otišla, a on je ostao, oženio se i deca mu se ovde rađaju i odrastaju. Ostao je da čuva moj zavičaj.

Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi. Sonja je bila tipična kosovska žena, koja je senka svoga domaćina, ali i stub kuće. Uvek je bila tu i čekala ga sa svih opasnih mesta na kojima se našao, s rizičnih putovanja i ko zna iz kakvih situacija. Oni su znali. Oni nisu imali strah. Sonja je kao svaka kosovska žena mesila pogače za brojne goste koji su im dolazili u kuću. To nije nikada teret. To je uvek radost – imati goste. Kosovska mudra žena zna da je ona vrat svome mužu. Krhka Sonja bila je i snaga svome čoveku razbarušenog duha.

Pitali su neki otkud sahrana u porti manastira. Očigledno je da im nije jasan duh opstanka ovog naroda. Oni ne shvataju da narod ovde živi sa crkvom, a crkva deli stradanje naroda. Nedeljom se na liturgiji okupi puno naroda i dece. Deca odrastaju, pričešćujući se, prve korake prave upravo u porti manastirskoj. Dimitrije i Simonida su šara u tom prekrasnom miljeu vidovdanske dece koja se nađu u onom beskrajnom kolu oko Gračanice ili u Svetim arhangelima. Da li bi narod na Kosovu i Metohiji opstao da nije bilo manastira i da se nisu rađala deca? To bi bio odgovor onima koji se cenjkaju našom suštinom.

Profesorica Marija mi je poslala poruku: „Kada ste mi javili za Sonju, prva misao mi je bila: ’Ispunila je svoj kosovski zavet.’”

„Sonja je bila moj najveći dar, tihi i neodstupni pratilac. Bog dao, Bog uzeo! Žrtva je osnova sveta i ljubavi. Zajedno smo pomerali granice slobode, a to znači da smo živeli jako intenzivno. Ona se deci Kosova prinela na žrtvu! Odlazak u ovim prilikama bio je samo stvar trenutka. Dvadeset godina, dostupna 24 sata u, moglo bi se reći, ratnim uslovima. Ne tuguj i ne žalosti me, ona je svoj kosovski zavet ispunila. Hvala na ovolikoj ljubavi. Hristos se rodi!”

Tvrda je duša Živojinova.

 

autor: Radmila Todić-Vulićević



Ostale vesti

Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021