Da bi zdrave navike stekli još u detinjstvu, mališane treba najpre upoznati sa sportom kroz igru i druženje.
“Period u kome se razvija koordinacija pojedinačnih motoričkih sposobnosti je od četvrte do desete godine. Deca već tada treba da se uvode polako u trenažni proces kroz različite vidove igre i zabave ili prve“ školice sporta. Najčešće zastupljeni elementi na prvim treninzima su trčanje, skakanje, penjanje, puzenje kroz održavanje motoričkih poligona“, kaže za Radio Kosovska Mitrovica trener Marko Božović, koji ima iskustva i sa starijim kategorijama s obzirom da je od nedavno trener kik boks reprezentacije Srbije, ali se trenutno bavi i jednom takvom školicom u Kosovskoj Mitrovici.
Njegovo sadašnje zanimanje u profesionalnom sportu, Marko odvaja od rada sa decom, jer dugogodišnje iskustvo ga je naučilo da je osnova i početak bavljenja bilo kojim sportom veoma važan iz više razloga, uključujući pravilan rast i razvoj dece u sportu.
Najčešća roditeljska greška je rano usmeravanje deteta baš na određen sport, pošto veruju da će njegovi rezultati biti bolji ako ranije počne da trenira. Mališane motivišu roditelji, trener, ali i celo njihovo okruženje i zato je bitno da svi u tome budu složni.
„Roditelji su bitna karika. Ponekad su oni ti koji smatraju da decu odmah treba uključiti u klubski sport, ne razmišljajući o posledicama, koje se mogu ispoljiti kasnije. U klubu, treneri nemaju vremena da se bave početničkim treninzima i ne mogu da se posvete dovoljno razvoju koordinacionih i motoričkih sposobnosti kod te dece koja dođu da treniraju. Onda dolazi do problema, jer su to komplikovanije stvari za njih koji nisu savladali osnove sportskih vežbi. Tu se gubi volja za daljim treninzima i obično odustaju. Zato smatram da je „školica sporta“, kako je nazivamo popularno, idealno rešenje za savladavanje prvih sportskih koraka“, kaže Božović.
Fizička aktivnost dece sa zdravstvenog aspekta
Pedijatar Sanja Novokmet kaže da je pre svega bitno da se deca naviknu na fizičku aktivnost, da se ne krivi kičma i da ne postanu gojazni. „Bavljenje sportom je jako korisna i zdrava stvar. Međutim, sve treba proceniti i dozirati. Poseban oprez je potreban kod gojazne dece. Treneri znaju i procenjuju kasnije, koje dete ima ili nema afiniteta prema određenom sportu. Nije svako dete sposobno za neke velike fizičke napore. Ono što je obavezno je lekarski pregled. Preporučuje se EKG srca, pregled krvne slike i pedijatrijski pregled deteta ukoliko, kao što je to u našem slučaju, nemamo specijalistu sportske medicine, kaže Novokmet.
„Deca u tom periodu rastu i razvijaju se , pa je neophodno uskladiti vežbe sa njihovom konstitucijom i izdržljivošću. Ima gojazne dece, gde treba posebno biti oprezan. Fizički napor kod ekstremno gojazne dece može da dovede do opterećenja zglobova, najčešće kolena i kičme. Zato se intenzivnim vežbama ne postiže efekat, već je potrebno postepeno uz korekciju u ishrani dete uvesti u sport. Sve mora da bude dozirano i u saradnji sa trenerom“, dodaje.
„Vodimo računa da ne dođe do povrede, jer ih to u startu može odvratiti od daljeg vežbanja. Kroz igru ih animiramo , da bi što uspešnije odradili zadate motoričke poligone. Posebno vodimo računa o najmlađoj starosnoj grupi od 4 do 6 godina. Njihovi treninzi traju kraće i uglavnom su to igre sa osnovnim elementima sportskih vežbi.“, kaže trener Božović.
Školica sporta je bitna zato što se deca kroz igru i sport pravilno razvijaju. Ona nisu svesna da su na treningu i pod obavezom, nego dolaze na čas da se igraju i uživaju. To treneru omogućava da kroz metod igre s njima radi vežbe za pravilno držanje tela, prevenciju deformiteta, razvoj motorike i koordinacije. Noseći element je igra, ali ne bez ikakvog cilja, već igra koja prožima svaki trenutak treninga i ima određen cilj i željeni ishod. Uz hodanje, trčanje, skakanje, plivanje i sve druge prirodne oblike kretanja, mališani se igraju, na primer, štafete i igara na poligonu, a sve sa ciljem zabave i druženja. Deca se na taj način socijalizuju i razvijaju interesovanje i ljubav prema sportu.
„Idealno vreme da dete opredelite za sport koji voli je posle sedme godine, naravno ako je predhodno imalo neku vrstu edukacije, bilo da je u pitanju školica sporta ili druga aktivnost. Kolektivni sport ili pojedinačni, sve jedno zahteva pripremni period i učenje osnovnih pravila pokreta i koordinacije“, slažu se naši sagovornici.
Iako bi većina roditelja volela da svoje dete odmah vidi u profesionalnom sportu, ili da bar neko potvrdi njegov talenat, to je prosto nemoguće. Ambicije i neostvarene želje roditelja mogu da naruše zdravo bavljenje sportom svog mališana, pokazuju često i primeri iz životnog iskustva svih nas, kažu stručnjaci.