Vesti
Drugi pišu

Sirotinja zlatnog grada

Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
Sirotinja zlatnog grada
Milica Filimonović sa unucima ispred kuće u Novom Brdu (Foto Ž. Rakočević)

Najveća sirotinja na svetu često živi na zlatu i dijamantima, pored bogatih i isplativih prirodnih resursa. Tu su, pored rudnika, kod otrovne jalovine – rade, silaze pod zemlju i jedva preživljavaju. Tako se decenijama za Novo Brdo govorilo – ni većeg bogatstva, ni veće sirotinje! Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena i spaljena, veliki broj ljudi je stradao, a cela ova brdovita oblast potonula je u apatiju onih koji opstaju na ivici gladi ili potpunog siromaštva.

Otac Ivana Miljkovića bio je rudar, poginuo je kad se prevrnuo traktor, na njemu su bili zajedno. Ivan je preživeo. Očevu penziju od 10.000 dinara prima majka. Oženjen je, prima dečji dodatak za svog jednogodišnjeg mališana. Temelje očeve kuće, izgrađene dok je rudnik radio, nagriza voda i malter počinje da otpada. Bio je dečak kada je prvi put dospeo u novine. U sumrak blizu kuće sreo je vuka koji je za vrat zgrabio njihovo jare i odvlačio ga u šumu. Ivan ga je zasuo kamenicama i krvavo jare vratio u svoj dom. Od tada do danas u toj kući malo toga se promenilo.

„Voda ulazi u kuću, nema oluci i trotoar”, ponavlja i pokazuje, ali mu je teško da odredi od čega bi mogao da živi, šta bi i kako radio. „Imao sam plastenik, sam ga pravio – od drvo. Osam godina trajao i satruo.”

Na najvažniji put u životu on i njegova supruga krenuli su sa novinarkom lista „Jedinstvo” Sonjom Ivković. Bili su u Pećkoj patrijaršiji i posle tog hodočašća rodio se Srećko. Njegova budućnost ovde nije sigurna. Ispraćaju nas bez reči. Pozdravljamo se preko kapije napravljene od uzglavlja metalnih kreveta.

Cela ova priča odvija se na nekoliko kilometara od srednjovekovnog grada Novog Brda, toliko bogatog da su ga zvali zlatni grad. Svoj procvat je doživeo u doba despota Stefana Lazarevića, a vekovi su razneli njegovo blago na sve strane. Tu u Izvoru živi i porodica Ristić. U njoj sve puca od života. Ivan je glava kuće, ima 39 godina i petoro dece, juče je krstio najmlađe. Na šporetu se peku paprike, miriše ceo kraj, velika terasa zatrpana stvarima. On radi deset hektara zemlje, uzima je pod zakup.

Uz stalne krađe i pljačke, jedan od najvećih problema ovog kraja jeste prodaja zemlje Albancima. Kažu da se daje u bescenje, da posebno oni Srbi koji su davno odseljeni iz ovih predela čudesne lepote jeftino prodaju svoje nasleđe.

„Uzimam zemlju u zakup i u Gračanici. Imam krave, svinje, kokoške. Ne planiram da prodajem ništa. Ima zemlje koju bih kupio. Treba nam priključnih poljoprivrednih mašina, rasturač za stajsko đubrivo”, kaže Ivan Ristić.

Povezanost ovih ljudi sa crkvom duboka je i prirodna, a o njoj je, čak i u vremenima komunizma, svedočio počivši patrijarh Pavle u svojim izveštajima dok je bio episkop raško-prizrenski. Hramovi, crkvišta, sveta mesta na kojima se molilo tu su na svakom koraku. Crkve ovde, u narodnom predanju, lete s jednog mesta na drugo. Tako se veruje da je, iz okoline Izvora, Crkva Svetih arhanđela preletala u Draganac i da je tada nastao manastir koji je duhovni oslonac ovog kraja i Kosovskog Pomoravlja. Gotovo nema porodice u kojoj se, na neki način, ne vidi ruka Humanitarne organizacije „Majka devet Jugovića”. Stotine projekata podrške, kao i narodne kuhinje koje hrane hiljade gladnih i nemoćnih, vodi protinica Svetlana Stević.

Milica Filimonović je prerano izgubila sina. Umro je dok je spremao drva. Ostala je sa snahom i tri unuka – Nemanjom, Dušanom i Milošem. Najstariji, Nemanja, sa jedanaest godina preuzeo je najteže poslove u svom domaćinstvu u selu Čuka.

„Da su deca zdravo, a sve fali, sinko”, kaže Milica i pokazuje nezavršeni i prošireni deo kuće bez nameštaja, sa terasom i širokim pogledom na imanje i novobrdski kraj.

„Obilazeći parohiju, upoznajući se s ljudima, došao sam i do sela Gornja Čuka. Video sam kako jedno dete koje je peti razred ore njivu. Bio je Nemanja! U istom trenutku prođe kroz mene neopisivi osećaj ponosa, a istovremeno i bola, setio sam se ’Prve brazde’ i knjige ’Orlovi rano lete’. Shvatio sam da je orlić, zbog rane smrti oca, morao da rano poleti. Bog mu je dao snagu da povede braću, a Miloš i Dušan ga u stopu prate”, kaže otac Stevo Mitrić, novobrdski sveštenik.

On tvrdi da dečaci sprečavaju bliske rođake da prodaju zemlju i pominje kako je srećan što ovu, prerano odraslu decu između ostalih pomaže i reditelj Danilo Bećković iz Beograda.

Pomoć različitim putevima stiže do ovih ljudi. Pedagoga iz metohijskog sela Osojane, Sonju Vuković, zadužili su mladi Srbi iz Beča okupljeni u Organizaciji „Srpski centar” da dođe i vidi kako ovim ljudima može da se pomogne.

„Šest godina sam ložila drva, pa mi mama kupila šporet na struju za Svetog Nikolu. Treba mi ugaona garnitura, da mogu da legnem sa bebom”, kaže Nataša Milić iz Prekovca dok služi sok od zove.

„Hoću i ja da spavam s vama!”, dovikuje njena ćerka i raduje se novom članu porodice. „Srpski centar” i mladi ljudi ove organizacije obezbediće joj krevet. Kad se beba rodi, biće potrebno sve.

„Mi smo 2018. odlučili da pomažemo zato što je tim ljudima najteže. Nemaština, ograničeno kretanje, nesiguran život, stalni napadi... To ne postoji nigde više u dvadeset prvom veku”, izjavio je za „Politiku” član „Srpskog centra” Aleksandar Matić.

Kako pronaći posao tamo gde je život stao? Pomoć jeste neophodna – ali kako otkriti stotine malih, kreativnih rešenja od kojih bi ovaj svet mogao da živi? Oni često i ne znaju da traže: neki se stide, jedni misle da im je dovoljno ono što je Bog dao, drugi su ljuti na vlast koja bi morala da im pomaže ili da pronađe ko ih decenijama pljačka i krade...

Sve se u njima pomešalo: stid od sirotinje, strah i ostavljenost, surovost kraja i nesigurna sadašnjost. Ipak, život na ruševinama, u legendama, na prirodnim resursima, među svetinjama daje nadu da iz ove sirotinje govori daleki sjaj zlatnog grada – Novog Brda.



Ostale vesti

Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021