Petokupolna Gračanica zahvaljujući nadarenosti neimara vrhunac je arhitektonskog stila renesanse Paleologa ne samo u Srbiji već i Vizantiji. Fasada monumentalne građevine toplih je okernih tonova od tesanika i opeke. Lepotu svetinje opisao je i sam ktitor u Povelji koja stoji u južnom paraklisu.
“Zadnja zadužbina velikog kralja, velikog vojskovođe, velikog državnika pre svega. Oko arhitekture dupli upisani krst, jedinstveni u svetu, koji je ušao u sve udžbenike Istorije arhitekture. To je ta svetska kulturna baština”, ističe konzervator Boban Todorović.
Posebnost Gračanici daje i izuzetno vredno fresko-slikarstvo u duhovnom prostoru Bogorodičinog hrama. Krase ga i vladarski portreti ktitora kralja Milutina i kraljice Simonide i zadivljujuća Loza dinastije Nemanjića.
“Profesor Branislav Todić koji je uradio monografiju o tome rekao je da je to najkomplikovanije teološko slikarstvo. Posle čišćenja koje je rađeno sedam godina, mislim da će istoričari umetnosti morati da napišu novu Istoriju slikarstva Gračanice, jer su se mnoge stvari otkrile”, dodaje Todorović.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin svome narodu i otečestvu darivao je 40 velelepnih hramova. Na obodu Metohije u Prizrenu podigao je Crkvu Bogorodice Ljeviške a nedaleko od Prištine, na Manastir Gračanicu i posvetio ih prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.
Ti spomenici srpske prošlosti su 2006. u Viljnusu sa Pećkom patrijaršijom upisani u Uneskov registar kulturne baštine sveta.
“Možemo se ponositi i pred celim svetom na naše kulturno, duhovno i istorijsko nasleđe, kad uzmemo u obzir 13. i 14. vek pogotovu na ovim prostorima Eparhije raško-prizrenske. Za našu crkvu i naš verni narod na Kosovu i Metohiji svetinje su stožeri oko kojih se okupljamo i koji nas drže da opstanemo uspravni kao narod”, navodi njegovo presveštenstvo Teodosije, episkop raško-prizrenski.
Gračanica jeste ponos svetosavskog roda koji uprkos mnogim nedaćama na balkanskoj vetrometini svanjava uz kraljevsku svetinju koja je pretrajala sedamsto leta.