Vesti
Drugi pišu

Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa

Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne odustajte. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv koronavirusa, štiteći sebe i druge.
Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa
Ilustracija (Foto Pixsabay)

Dok perete ruke, ubijate i druge bakterije i potencijalne viruse, uključujući i virus gripa i brojne druge koronaviruse, piše CNN.

"Postoje četiri koronavirusa koji cirkulišu regularno, gotovo svake godine. Oni uglavnom pruzrokuju prehladu, zapravo, oni prouzrokuju trećinu prehlada, ali ne ubijaju ljude", kaže doktor Džon Vilijams sa Odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti na Univerzitetu u Pitsburgu.

Koronavirusi nisu jedini paraziti koji se uništavaju vodom i sapunom. Grip, koji svake godine ubija milione ljudi širom sveta, i ljudski metapneumovirus, koji izaziva respiratornu infekciju koja dovodi do upale pluća, takođe nisu otporni na ovu kombinaciju.

A kako tako jednostavne stvari kao što su sapun i topla voda i dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola ubijaju ove parazite?

Šta rade sapun i topla voda?

Pod mikroskopom koronavirusi su prekriveni šiljastim izraslinama, pa izgledaju kao kruna (corona). Ispod krune je spoljašnji sloj virusa, koji se sastoji od lipida, koje mi često nazivamo mastima.

Setite se kako izgleda kada perete masno suđe samo vodom. Kada to probate, mast ostaje i potreban vam je deterdžent kako bi se masnoća rastopila, u čemu su sapun i alkohol veoma efekasni.

Tako pranjem ruku uništavamo spoljašnji sloj virusa, čime ga deaktiviramo, pa više ne može da uđe u ljudske ćelije. Molekuli sapuna izgledaju kao sitni spermatozoidi, sa glavom i repom. Glava se prilikom pranja povezuje s vodom, ali je rep odbija, jer mu više odgovaraju ulje i mast. Pokušavajući da pobegne od vode, rep deluje na spoljašnji sloj virusa i pokušava da ga probije, a kada u tome uspe, njegova unutrašnjost se izliva u sapunastu vodu i umire.

Voda i trljanje ruku važni su u ovom procesu, jer ova kombinacija stvara više pene koja ne dopušta bakterijama, virusima i drugim mikrobima da se zadržavaju na površini ruku. Zato je neophodno pranje ruku, nasapunjati ih i trljati dobro sve delove, uključujući i prostor ispod noktiju, a sve to treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada ispirate ruke, svi ti mikrobi koji su bili povređeni, zarobljeni i ubijeni odlaze s vodom.

"Svi ti mehurići i pena doslovno kupe mikrobe i odnose ih sa sobom u slivnik", kaže Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i infektivnih bolesti.

I hladna voda je delotvorna, ali samo ako dobro trljate ruke prilikom pranja i napravite dovoljno sapunice, dok je topla voda ipak efikasnija.

Šta rade dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola?

Dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola mogu biti efikasna koliko i sapuni ako se koriste pravilno.

"Ona moraju imati bar 60 odsto alkohola u sebi, jer je on taj koji ubija viruse. Osim toga, potrebno je koristiti dovoljnu količinu ovog sredstva tako da prekrijete svaki deo ruku, uključujući i prostor između prstiju. Alkohol ima drugačiju hemijsku sposobnost, on pomaže u razbijanju membrana mikroba, ali da bi to postigao, mora biti u direktnom kontaktu s virusom", kaže profesor Šafner.

Ipak, voda i sapun su i dalje malo bolje rešenje, jer alkohol ubija mikrobe, ali se oni ne ispiraju, već ostaju na koži.

"Ako neko koristi sredstvo za dezinfekciju, pa kine u svoju ruku, sluz ostaje na njoj, pa je potrebno mnogo više alkohola da bi se deaktivirali virusi i bakterije", kaže profesor, dodajući da su zbog toga sapun i voda ipak bolje rešenje.



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020