Vesti
Drugi pišu

Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa

Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne odustajte. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv koronavirusa, štiteći sebe i druge.
Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa
Ilustracija (Foto Pixsabay)

Dok perete ruke, ubijate i druge bakterije i potencijalne viruse, uključujući i virus gripa i brojne druge koronaviruse, piše CNN.

"Postoje četiri koronavirusa koji cirkulišu regularno, gotovo svake godine. Oni uglavnom pruzrokuju prehladu, zapravo, oni prouzrokuju trećinu prehlada, ali ne ubijaju ljude", kaže doktor Džon Vilijams sa Odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti na Univerzitetu u Pitsburgu.

Koronavirusi nisu jedini paraziti koji se uništavaju vodom i sapunom. Grip, koji svake godine ubija milione ljudi širom sveta, i ljudski metapneumovirus, koji izaziva respiratornu infekciju koja dovodi do upale pluća, takođe nisu otporni na ovu kombinaciju.

A kako tako jednostavne stvari kao što su sapun i topla voda i dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola ubijaju ove parazite?

Šta rade sapun i topla voda?

Pod mikroskopom koronavirusi su prekriveni šiljastim izraslinama, pa izgledaju kao kruna (corona). Ispod krune je spoljašnji sloj virusa, koji se sastoji od lipida, koje mi često nazivamo mastima.

Setite se kako izgleda kada perete masno suđe samo vodom. Kada to probate, mast ostaje i potreban vam je deterdžent kako bi se masnoća rastopila, u čemu su sapun i alkohol veoma efekasni.

Tako pranjem ruku uništavamo spoljašnji sloj virusa, čime ga deaktiviramo, pa više ne može da uđe u ljudske ćelije. Molekuli sapuna izgledaju kao sitni spermatozoidi, sa glavom i repom. Glava se prilikom pranja povezuje s vodom, ali je rep odbija, jer mu više odgovaraju ulje i mast. Pokušavajući da pobegne od vode, rep deluje na spoljašnji sloj virusa i pokušava da ga probije, a kada u tome uspe, njegova unutrašnjost se izliva u sapunastu vodu i umire.

Voda i trljanje ruku važni su u ovom procesu, jer ova kombinacija stvara više pene koja ne dopušta bakterijama, virusima i drugim mikrobima da se zadržavaju na površini ruku. Zato je neophodno pranje ruku, nasapunjati ih i trljati dobro sve delove, uključujući i prostor ispod noktiju, a sve to treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada ispirate ruke, svi ti mikrobi koji su bili povređeni, zarobljeni i ubijeni odlaze s vodom.

"Svi ti mehurići i pena doslovno kupe mikrobe i odnose ih sa sobom u slivnik", kaže Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i infektivnih bolesti.

I hladna voda je delotvorna, ali samo ako dobro trljate ruke prilikom pranja i napravite dovoljno sapunice, dok je topla voda ipak efikasnija.

Šta rade dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola?

Dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola mogu biti efikasna koliko i sapuni ako se koriste pravilno.

"Ona moraju imati bar 60 odsto alkohola u sebi, jer je on taj koji ubija viruse. Osim toga, potrebno je koristiti dovoljnu količinu ovog sredstva tako da prekrijete svaki deo ruku, uključujući i prostor između prstiju. Alkohol ima drugačiju hemijsku sposobnost, on pomaže u razbijanju membrana mikroba, ali da bi to postigao, mora biti u direktnom kontaktu s virusom", kaže profesor Šafner.

Ipak, voda i sapun su i dalje malo bolje rešenje, jer alkohol ubija mikrobe, ali se oni ne ispiraju, već ostaju na koži.

"Ako neko koristi sredstvo za dezinfekciju, pa kine u svoju ruku, sluz ostaje na njoj, pa je potrebno mnogo više alkohola da bi se deaktivirali virusi i bakterije", kaže profesor, dodajući da su zbog toga sapun i voda ipak bolje rešenje.



Ostale vesti

“Ne krivite građane Balkana za poslednji talas kovida”
Čelnici Zapadnog Balkana žele da okrive neodgovorne građane za nedavni porast slučajeva koronavirusa, ali stvarni problem u regionu je temeljni nedostatak poverenja između građana i države, piše Florijan Biber za Balkan Insajt.
  • 13.08.2020
Kosovski mediji ponovo o Karačevu i srpskoj žandarmeriji
Od sinoć mediji u Prištini prenose informacije o navodnom ulasku srpske žandarmerije u Karačevo, a danas se ovoj temi priključio i kosovski premijer Avdulah Hoti, kojeg je Aljbin Kurti ranije optužio da je planirao specijalnu policijsku akciju u Karačevu i Zubinom Potoku, a što on tada nije odobrio. Istovremeno, Kosovska policija saopštava da srpske specijalce nije tamo zatekla.
  • 08.08.2020
Lečenje korone u srpskim sredinama: Bolnice uglavnom ćute, a i građani
Novinari koji izveštaju iz srpskih sredina na Kosovu sve teže dolaze do informacija o stanju u zdravstvu, u vreme pandemije.
  • 07.08.2020
Pol Polanski stradanje srpskog naroda na Kosovu pretočio u knjige
"Na Kosovo sam došao u junu 1999. zajedno sa NATO trupama. I kao Amerikanac koji se o Kosovu informisao iz američkih medija, bio sam proalbanski orijentisan. Kao i većina nas koji smo bili tamo. Nedugo potom, doživeo sam da mi američki vojnici prilaze sa suzama u očima govoreći: "Podržali smo pogrešnu stranu!" Mogao sam to čuti skoro svakodnevno...", priča Pol Polanski za "Novosti".
  • 02.08.2020
Milioni evra za odbranu Tačija i Veseljija
Institucije u Prištini izdvojile su milione evra za pomoć bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova kojima će se eventualno suditi u Hagu, ali zvaničnici ne iznose detalje kako se novac troši. Do sada, Hašima Tačija u Hagu zastupali su Pjer Ričard Prosper i Džefri Najs.
  • 25.07.2020
Kosovo: Užurbana preraspodela moći
„Aurea prima sata est aetas, kuae vindice nullo, sponte sua, sine lege fidem rectumkue colebat“. Bez zakona i sudija, govorio je Ovidije, tokom zlatnog doba „prevladala je spontana ispravnost u srcu“. Sada čak ni zakoni i sudije možda nisu dovoljni, navodi u autorskom tekstu Andrea Kapusela, nekadašnji šef Ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu.
  • 07.07.2020