Vesti
Drugi pišu

Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa

Bez obzira na to što ste verovatno umorni od pranja ruku, ne odustajte. Svet se oslanja na svakog od nas da će nastaviti to da radi u borbi protiv koronavirusa, štiteći sebe i druge.
Sapun i voda najdelotvorniji u borbi protiv koronavirusa
Ilustracija (Foto Pixsabay)

Dok perete ruke, ubijate i druge bakterije i potencijalne viruse, uključujući i virus gripa i brojne druge koronaviruse, piše CNN.

"Postoje četiri koronavirusa koji cirkulišu regularno, gotovo svake godine. Oni uglavnom pruzrokuju prehladu, zapravo, oni prouzrokuju trećinu prehlada, ali ne ubijaju ljude", kaže doktor Džon Vilijams sa Odeljenja za pedijatrijske infektivne bolesti na Univerzitetu u Pitsburgu.

Koronavirusi nisu jedini paraziti koji se uništavaju vodom i sapunom. Grip, koji svake godine ubija milione ljudi širom sveta, i ljudski metapneumovirus, koji izaziva respiratornu infekciju koja dovodi do upale pluća, takođe nisu otporni na ovu kombinaciju.

A kako tako jednostavne stvari kao što su sapun i topla voda i dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola ubijaju ove parazite?

Šta rade sapun i topla voda?

Pod mikroskopom koronavirusi su prekriveni šiljastim izraslinama, pa izgledaju kao kruna (corona). Ispod krune je spoljašnji sloj virusa, koji se sastoji od lipida, koje mi često nazivamo mastima.

Setite se kako izgleda kada perete masno suđe samo vodom. Kada to probate, mast ostaje i potreban vam je deterdžent kako bi se masnoća rastopila, u čemu su sapun i alkohol veoma efekasni.

Tako pranjem ruku uništavamo spoljašnji sloj virusa, čime ga deaktiviramo, pa više ne može da uđe u ljudske ćelije. Molekuli sapuna izgledaju kao sitni spermatozoidi, sa glavom i repom. Glava se prilikom pranja povezuje s vodom, ali je rep odbija, jer mu više odgovaraju ulje i mast. Pokušavajući da pobegne od vode, rep deluje na spoljašnji sloj virusa i pokušava da ga probije, a kada u tome uspe, njegova unutrašnjost se izliva u sapunastu vodu i umire.

Voda i trljanje ruku važni su u ovom procesu, jer ova kombinacija stvara više pene koja ne dopušta bakterijama, virusima i drugim mikrobima da se zadržavaju na površini ruku. Zato je neophodno pranje ruku, nasapunjati ih i trljati dobro sve delove, uključujući i prostor ispod noktiju, a sve to treba da traje najmanje 20 sekundi.

Kada ispirate ruke, svi ti mikrobi koji su bili povređeni, zarobljeni i ubijeni odlaze s vodom.

"Svi ti mehurići i pena doslovno kupe mikrobe i odnose ih sa sobom u slivnik", kaže Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i infektivnih bolesti.

I hladna voda je delotvorna, ali samo ako dobro trljate ruke prilikom pranja i napravite dovoljno sapunice, dok je topla voda ipak efikasnija.

Šta rade dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola?

Dezinfekcijska sredstva na bazi alkohola mogu biti efikasna koliko i sapuni ako se koriste pravilno.

"Ona moraju imati bar 60 odsto alkohola u sebi, jer je on taj koji ubija viruse. Osim toga, potrebno je koristiti dovoljnu količinu ovog sredstva tako da prekrijete svaki deo ruku, uključujući i prostor između prstiju. Alkohol ima drugačiju hemijsku sposobnost, on pomaže u razbijanju membrana mikroba, ali da bi to postigao, mora biti u direktnom kontaktu s virusom", kaže profesor Šafner.

Ipak, voda i sapun su i dalje malo bolje rešenje, jer alkohol ubija mikrobe, ali se oni ne ispiraju, već ostaju na koži.

"Ako neko koristi sredstvo za dezinfekciju, pa kine u svoju ruku, sluz ostaje na njoj, pa je potrebno mnogo više alkohola da bi se deaktivirali virusi i bakterije", kaže profesor, dodajući da su zbog toga sapun i voda ipak bolje rešenje.



Ostale vesti

Preminuo Milija Popović
U beogradskoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“, od posledica virusa kovid-19 preminuo je Milija Popović, ugledni građanin Gračanice, napisao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.  
  • 21.03.2021
„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sonja je ispunila kosovski zavet
Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
  • 04.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021