Vesti
Drugi pišu

Rakić: Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije

"Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije, već zahvaljujući podršci i poverenju svojih partijskih saboraca, ali i srpskog naroda. Svakodnevno sam na terenu, svestan sam da je mnogo ljudi kojima treba pomoći, ali i da su najugroženiji i najtiši, a neki neopravdano nezadovoljni i najbučniji. U toj borbi oslanjamo se na snažnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na čijem je čelu Petar Petković", rekao je u intervjuu za "Politiku" prvi čovek Srpske liste, ujedno i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Goran Rakić.
Rakić: Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije
Goran Rakić (Foto Srpska lista)

Intervju koji je Rakić dao Biljani Radomirović prenosimo u celosti i bez izmena.

Rakić je ponovo je imenovan na mesto predsednika najbrojnije i najuticajnije srpske političke grupacije na Kosovu i Metohiji – Srpske liste. Izabran je, kaže u razgovoru za „Politiku”, u više nego komplikovanoj situaciji u kojoj se nalazi srpski narod, ali se oslanja na podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlade u Beogradu. Ne mari što u Prištini nije omiljen, a od tamošnjih institucija očekuje da ispuni obavezu o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Veruje da u Prištini postoje, kako kaže, odgovorni ljudi koji ne bi doveli do novog pogroma, da se ne bi ponovio 17. mart 2004. godine.

Ponovo ste dobili četvorogodišnji mandat na mesto predsednika Srpske liste. Šta vas je to izdvojilo od drugih, koji su sigurno imali ambicije za to mesto, i šta će vam biti prioriteti?

Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije, već zahvaljujući podršci i poverenju svojih partijskih saboraca, ali i srpskog naroda. Kandidatura je predlog predsedništva Srpske liste, onih predanih ljudi koji svakoga dana izgaraju u borbi za naš narod u više nego komplikovanoj situaciji i koji su na meti jer su odani svom narodi i svojoj zemlji. U daljem radu nastavljamo politiku u čijem su središtu vredni ljudi, domaćini koji se bore za svoje porodice i ne pristaju na predaju. Svakodnevno sam na terenu, svestan sam da je mnogo ljudi kojima treba pomoći, ali i da su najugroženiji i najtiši, a neki neopravdano nezadovoljni i najbučniji. U toj borbi oslanjamo se na snažnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na čijem je čelu Petar Petković.

Kako vas kao funkcionera Beograda vide u Prištini?

Na to apsolutno ne obraćam pažnju. Najbitnije je kakve rezultate ostvarujem na tom mestu, a lična mišljenja u Prištini me ne dotiču. Svestan sam da im nisam na listi omiljenih, ali kao što rekoh, to je nevažno.

Za dve decenije, kako je to potvrdio i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, na Kosovo i Metohiju se vratilo zanemarljivih 1,9 odsto Srba, od više od 200.000 proteranih. Koji bi, po vašem mišljenju, bio održiv model povratka? Prvenstveno bezbednosni.

Rešavanje slučajeva napada na povratnike, hapšenje, procesuiranje i osuda napadača bili bi poruka povratnicima da je nasilje nad njima i nad našim narodom neprihvatljivo. Pojačane patrole u mešovitim sredinama, prestanak neosnovanih hapšenja povratnika, promena političke retorike albanskih lidera u Prištini mere su koje bi dale doprinos povratku. Ipak, održiv povratak zahteva i stvaranje ekonomskih uslova za život.

Dragica Gašić se vratila u Đakovicu. Nedavno ste imali sastanak sa Srbima iz Podujeva koji bi tamo da se vrate, a gde je donedavno bio samo jedan Srbin u selu Medrigovcu. Da li je bilo nekih razgovora s albanskom stranom o povratku u tu opštinu?

Nije bilo razgovora s albanskom stranom.

Srpskim povratnicima se preti, a skoro svakodnevni su napadi na njih i one koji su ostali. Hapse se, privode, ispisuju preteće poruke od strane albanskih ekstremista. Srbin uhapšen u četvrtak na Jarinju, koji je na pragu devete decenije, označen je kao „uzurpator” šume! Poznati su vam primeri...

Svi ti incidenti u kojima po pravilu stradaju Srbi, a odgovorni se ne pronalaze, odbijaju interno raseljene Srbe da se vrate. Ono što sada posebno zabrinjava je to što se u maltretiranje naših ljudi uključuju i nevladine organizacije, neke lokalne institucije i političari, uz upadljivo ćutanje međunarodne zajednice.

Albanci prisvajaju svetinje Srpske pravoslavne crkve. Pritisci na svetinje su i pritisci na narod. Kontradiktorne izjave Albanaca o „trovanju” vodovoda dosezale su i do samog manastira Visoki Dečani?

Ovo su više nego opasne insinuacije. Podsetiću vas da je, svojevremeno netačno informisanje smišljeno pušteno u etar, pokrenulo pogrom 17. marta 2004. godine, u kojem su ubijeni nedužni građani, a stradalo je na stotine crkava i manastira, srpskih domova... Trovanje je nedavno bio „alat” za političke manipulacije sa glasovima interno raseljenih Srba, o čemu još nema epiloga. Ostali su laž i etiketiranje našeg naroda, čime se remete međuetnički odnosi.

Srećete se s visokopozicioniranim predstavnicima međunarodne zajednice. Da li im, što se kaže, onako srpski skrešete u lice da su naklonjeni Albancima?

Na svim sastancima predstavnici Srpske liste nastoje da ukažu na sve probleme našeg naroda, ali i na neodgovorno ponašanje Prištine, posebno po pitanju Briselskog sporazuma. Teške reči nisu nešto čega nema u tim razgovorima, ali to neka ostane van ovoga razgovora. Hoću samo da građani znaju da se svi u Srpskoj listi svakoga dana borimo da međunarodnim predstavnicima ukažemo na težak položaj našeg naroda i da im predstavimo istinu o patnji naših ljudi.

Ima li išta o Zajednici srpskih opština?

To je pitanje za Prištinu i Brisel. Za Prištinu, jer je to i obaveza koja je deo njihovog zakonodavstva, a za Brisel, jer je garantovao taj sporazum. Mi od Zajednice srpskih opština nećemo odustati jer ZSO nije hir, već potreba da se institucionalno zaštite kolektivna prava srpskog naroda na ovim prostorima.

Sve je veći strah kod Srba od novog pogroma, nimalo ohrabrujuće vesti ne stižu ni nakon poslednje runde pregovora u Briselu, a predsednik Vučić rekao je da je veoma zabrinut. Može li da se dogodi neki svojevrsni desant na sever Kosmeta, na enklave, na srpske sredine? Priština ignoriše NATO izjavama da Kosovske bezbednosne snage (KBS) mogu da se kreću gde god žele „na svojoj teritoriji”.

Nadam se da u Prištini postoje odgovorni ljudi koji neće preduzeti takve poteze koji bi ovaj region doveli u haos. Dijalog baš zato nema alternativu i u tom smislu me brinu poslednje runde pregovora u Briselu. Ali, sa druge strane pozdravljam jasan stav generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga prema obavezi poštovanja sporazuma o zabrani kretanja KBS-a na severu. Moramo se okrenuti budućnosti i ekonomskom jačanju, a sukobe ostaviti iza svih nas. I iza Srba i Albanaca.

Rođeni ste i živite u Kosovskoj Mitrovici. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u gradu? Pojedinci zaziru, imaju li razloga? Kako vidite Kosovsku Mitrovicu u odnosu na vreme od 1999. do danas?

Severna Kosovska Mitrovica je grad dobrih i vrednih ljudi, koji se nikada nisu predali i odustali, sledeći naš poznati grafit u centru grada na kojem stoji „jer odavde nema nazad”! Bezbednost je dinamična kategorija i teško je dati ocenu a da ona bude tačna i trajna. Ipak, ono što ovaj grad opterećuje u bezbednosnom smislu su povremeni napadi koje iniciraju osobe iz južnog dela grada. Nedavno smo takav napad imali na šetalištu. Ako poredimo sa situacijom iz 1999. godine, Kosovska Mitrovica je kao grad-heroj, i kao sever uopšte, uspela da sačuva mir za sve svoje građane, ali i da s pravom nosi epitet glavnog grada na ovim prostorima. Severna Kosovska Mitrovica je administrativni, politički, zdravstveni, obrazovni i kulturni centar našeg naroda.



Ostale vesti

Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021