Vesti
Drugi pišu

Rakić: Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije

"Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije, već zahvaljujući podršci i poverenju svojih partijskih saboraca, ali i srpskog naroda. Svakodnevno sam na terenu, svestan sam da je mnogo ljudi kojima treba pomoći, ali i da su najugroženiji i najtiši, a neki neopravdano nezadovoljni i najbučniji. U toj borbi oslanjamo se na snažnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na čijem je čelu Petar Petković", rekao je u intervjuu za "Politiku" prvi čovek Srpske liste, ujedno i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Goran Rakić.
Rakić: Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije
Goran Rakić (Foto Srpska lista)

Intervju koji je Rakić dao Biljani Radomirović prenosimo u celosti i bez izmena.

Rakić je ponovo je imenovan na mesto predsednika najbrojnije i najuticajnije srpske političke grupacije na Kosovu i Metohiji – Srpske liste. Izabran je, kaže u razgovoru za „Politiku”, u više nego komplikovanoj situaciji u kojoj se nalazi srpski narod, ali se oslanja na podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlade u Beogradu. Ne mari što u Prištini nije omiljen, a od tamošnjih institucija očekuje da ispuni obavezu o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Veruje da u Prištini postoje, kako kaže, odgovorni ljudi koji ne bi doveli do novog pogroma, da se ne bi ponovio 17. mart 2004. godine.

Ponovo ste dobili četvorogodišnji mandat na mesto predsednika Srpske liste. Šta vas je to izdvojilo od drugih, koji su sigurno imali ambicije za to mesto, i šta će vam biti prioriteti?

Na čelo Srpske liste došao sam ne zbog svoje ambicije, već zahvaljujući podršci i poverenju svojih partijskih saboraca, ali i srpskog naroda. Kandidatura je predlog predsedništva Srpske liste, onih predanih ljudi koji svakoga dana izgaraju u borbi za naš narod u više nego komplikovanoj situaciji i koji su na meti jer su odani svom narodi i svojoj zemlji. U daljem radu nastavljamo politiku u čijem su središtu vredni ljudi, domaćini koji se bore za svoje porodice i ne pristaju na predaju. Svakodnevno sam na terenu, svestan sam da je mnogo ljudi kojima treba pomoći, ali i da su najugroženiji i najtiši, a neki neopravdano nezadovoljni i najbučniji. U toj borbi oslanjamo se na snažnu podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vladu Srbije, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na čijem je čelu Petar Petković.

Kako vas kao funkcionera Beograda vide u Prištini?

Na to apsolutno ne obraćam pažnju. Najbitnije je kakve rezultate ostvarujem na tom mestu, a lična mišljenja u Prištini me ne dotiču. Svestan sam da im nisam na listi omiljenih, ali kao što rekoh, to je nevažno.

Za dve decenije, kako je to potvrdio i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, na Kosovo i Metohiju se vratilo zanemarljivih 1,9 odsto Srba, od više od 200.000 proteranih. Koji bi, po vašem mišljenju, bio održiv model povratka? Prvenstveno bezbednosni.

Rešavanje slučajeva napada na povratnike, hapšenje, procesuiranje i osuda napadača bili bi poruka povratnicima da je nasilje nad njima i nad našim narodom neprihvatljivo. Pojačane patrole u mešovitim sredinama, prestanak neosnovanih hapšenja povratnika, promena političke retorike albanskih lidera u Prištini mere su koje bi dale doprinos povratku. Ipak, održiv povratak zahteva i stvaranje ekonomskih uslova za život.

Dragica Gašić se vratila u Đakovicu. Nedavno ste imali sastanak sa Srbima iz Podujeva koji bi tamo da se vrate, a gde je donedavno bio samo jedan Srbin u selu Medrigovcu. Da li je bilo nekih razgovora s albanskom stranom o povratku u tu opštinu?

Nije bilo razgovora s albanskom stranom.

Srpskim povratnicima se preti, a skoro svakodnevni su napadi na njih i one koji su ostali. Hapse se, privode, ispisuju preteće poruke od strane albanskih ekstremista. Srbin uhapšen u četvrtak na Jarinju, koji je na pragu devete decenije, označen je kao „uzurpator” šume! Poznati su vam primeri...

Svi ti incidenti u kojima po pravilu stradaju Srbi, a odgovorni se ne pronalaze, odbijaju interno raseljene Srbe da se vrate. Ono što sada posebno zabrinjava je to što se u maltretiranje naših ljudi uključuju i nevladine organizacije, neke lokalne institucije i političari, uz upadljivo ćutanje međunarodne zajednice.

Albanci prisvajaju svetinje Srpske pravoslavne crkve. Pritisci na svetinje su i pritisci na narod. Kontradiktorne izjave Albanaca o „trovanju” vodovoda dosezale su i do samog manastira Visoki Dečani?

Ovo su više nego opasne insinuacije. Podsetiću vas da je, svojevremeno netačno informisanje smišljeno pušteno u etar, pokrenulo pogrom 17. marta 2004. godine, u kojem su ubijeni nedužni građani, a stradalo je na stotine crkava i manastira, srpskih domova... Trovanje je nedavno bio „alat” za političke manipulacije sa glasovima interno raseljenih Srba, o čemu još nema epiloga. Ostali su laž i etiketiranje našeg naroda, čime se remete međuetnički odnosi.

Srećete se s visokopozicioniranim predstavnicima međunarodne zajednice. Da li im, što se kaže, onako srpski skrešete u lice da su naklonjeni Albancima?

Na svim sastancima predstavnici Srpske liste nastoje da ukažu na sve probleme našeg naroda, ali i na neodgovorno ponašanje Prištine, posebno po pitanju Briselskog sporazuma. Teške reči nisu nešto čega nema u tim razgovorima, ali to neka ostane van ovoga razgovora. Hoću samo da građani znaju da se svi u Srpskoj listi svakoga dana borimo da međunarodnim predstavnicima ukažemo na težak položaj našeg naroda i da im predstavimo istinu o patnji naših ljudi.

Ima li išta o Zajednici srpskih opština?

To je pitanje za Prištinu i Brisel. Za Prištinu, jer je to i obaveza koja je deo njihovog zakonodavstva, a za Brisel, jer je garantovao taj sporazum. Mi od Zajednice srpskih opština nećemo odustati jer ZSO nije hir, već potreba da se institucionalno zaštite kolektivna prava srpskog naroda na ovim prostorima.

Sve je veći strah kod Srba od novog pogroma, nimalo ohrabrujuće vesti ne stižu ni nakon poslednje runde pregovora u Briselu, a predsednik Vučić rekao je da je veoma zabrinut. Može li da se dogodi neki svojevrsni desant na sever Kosmeta, na enklave, na srpske sredine? Priština ignoriše NATO izjavama da Kosovske bezbednosne snage (KBS) mogu da se kreću gde god žele „na svojoj teritoriji”.

Nadam se da u Prištini postoje odgovorni ljudi koji neće preduzeti takve poteze koji bi ovaj region doveli u haos. Dijalog baš zato nema alternativu i u tom smislu me brinu poslednje runde pregovora u Briselu. Ali, sa druge strane pozdravljam jasan stav generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga prema obavezi poštovanja sporazuma o zabrani kretanja KBS-a na severu. Moramo se okrenuti budućnosti i ekonomskom jačanju, a sukobe ostaviti iza svih nas. I iza Srba i Albanaca.

Rođeni ste i živite u Kosovskoj Mitrovici. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u gradu? Pojedinci zaziru, imaju li razloga? Kako vidite Kosovsku Mitrovicu u odnosu na vreme od 1999. do danas?

Severna Kosovska Mitrovica je grad dobrih i vrednih ljudi, koji se nikada nisu predali i odustali, sledeći naš poznati grafit u centru grada na kojem stoji „jer odavde nema nazad”! Bezbednost je dinamična kategorija i teško je dati ocenu a da ona bude tačna i trajna. Ipak, ono što ovaj grad opterećuje u bezbednosnom smislu su povremeni napadi koje iniciraju osobe iz južnog dela grada. Nedavno smo takav napad imali na šetalištu. Ako poredimo sa situacijom iz 1999. godine, Kosovska Mitrovica je kao grad-heroj, i kao sever uopšte, uspela da sačuva mir za sve svoje građane, ali i da s pravom nosi epitet glavnog grada na ovim prostorima. Severna Kosovska Mitrovica je administrativni, politički, zdravstveni, obrazovni i kulturni centar našeg naroda.



Ostale vesti

Čorba bez klin(ov)a: O činu potpisivanja Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC
Desilo se, eto, i to: Dritan Abazović, premijer Crne Gore i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije potpisali su trećeg avgusta u prepodnevnim satima u Podgorici Temeljni ugovor o odnosima između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Dokument je potpisan i ništa se nije desilo.
  • 06.08.2022
Ljudi iznad svakog straha
U Crkvi Svetog Ilije okupili su se Srbi da obeleže slavu. Hram vučitrnskih Srba podseća na spaljenu katakombu. Od fresaka na zidovima ostali su samo tamne mrlje i ispucali malter pa se tek poneki lik nazire iza gareži.
  • 04.08.2022
RSE: Milioni Srbije za osobe i firme sa ’’crne liste’’ SAD
Pojedinci i firme sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država, kojima je Vašington uveo sankcije zbog sumnji na međunarodni organizovani kriminal, iz budžeta države Srbije dobijaju milionske poslove, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
  • 25.07.2022
Dilema oko statusa kandidata za EU
Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
  • 21.06.2022
Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen
Nešto optimizma oko "evropske perspektive" palo je u senku suprotstavljenih stavova kancelara Šolca i predsednika Vučića o Kosovu i sankcijama protiv Rusije, kažu sagovornici DW.
  • 11.06.2022
Most preko Bojane će spojiti Crnu Goru i Albaniju
Plan Albanije i Crne Gore je da zajednički do 2024. godine izgrade most preko reke Bojane (alb. Buna), koji će spajati Ulcinj - najjužniju crnogorsku opštinu i letovalište Velipolje u Albaniji.
  • 10.06.2022