Vesti
Drugi pišu

Preti li Srbima na Kosovu novi pogrom?

Iako naši sagovornici žele da veruju da će obećanje brata Ramuša Haradinaja ostati samo na rečima, ipak smatraju da Srbi na Kosovu i Metohiji treba da spavaju sa jednim okom otvorenim.
Preti li Srbima na Kosovu novi pogrom?
Čaglavica 17. mart 2004. godine (Foto arhiva KIM)

Pretnje Dauta Hardinaja da će Kosovo očistiti od Srba ukoliko njegov brat Ramuš Hardinaj, koji je uhapšen u Francuskoj po poternici Srbije, bude izručen Srbiji, niko od albanskih funkcionera na Kosovu nije osudio. Četiri dana kasnije, oglasio se jedino predsednik Kosova Hašim Tači koji je ocenio da bi takve izjave „mogle podstaći bes i vratiti u prošlost“, piše Sputnjik.

„Za kosovske institucije i narod, preteće izjave upućene drugim nealbanskim etničkim grupama podstiču bes, mržnju, osvetu i vraćaju nas u gorku prošlost“, napisao je Tači na svom profilu na Fejsbuku.

Prvi je reagovao američki ambasador na Kosovu, i to na nalogu na Tviteru, rekavši da je takva izjava nedopustiva.

Treba li Dautove pretnje shvatiti ozbiljnije?

Politikolog Aleksandar Pavić na ovo ima jednostavan odgovor: šta god da se desi na Kosovu — Srbi su ugroženi. Apsolutno ne mogu da budu opušteni, jer osim incidenata, koji su svakodnevni, ima i najava da će se osporiti zemljište Visokim Dečanima.

„Tamo nema opuštanja. Najviše što su Srbi mogli da se opuste je bilo na severu pre briselskog sporazuma, gde do tada prištinska vlast nije imala nikakvu moć. Srbi su bili su ugroženi i sada su ugroženi. To im je i Zapad stavio do znanja, jer je Rosi (jedinice specijalne policije) dozvolio da ide gde god hoće. Tako da je Daut Hardinaj samo nastavak te jedne iste priče i samo se nadovezuje. On je samo simptomatičan među kosovskim Albancima koji su naviknuti na kulturu nekažnjivosti jer imaju pokrovitelje koji ih koriste za svoje geopolitičke ciljeve.“

Naš sagovornik nije iznenađen što niko iz Brisela nije reagovao na ove reči jer se „Zapad odavno opredelio na čijoj će biti strani“.

„Nikakva izjava koja je došla sa arbanaške strane sa Kosova i Metohije dosad nije bila sporna za njih. Jedini put kad se to desilo je bilo kad nisu oni (Zapad) bili spremni da Kosovu daju vojsku. Niko nikada nije odgovarao za maltretiranje Srba i sa Zapada nema pritiska na te kvaziinstitucije u Prištini da poboljšaju bezbednost Srba. Nedostatak njihove reakcije na ove Dautove reči je potpuno uobičajen. Senzacija bi bila da je neko od njih reagovao“, napominje Pavić.

Politikolog sa Kosova Stefan Filipović napominje da se Srbi sa Kosova nisu iznenadili ovakvom izjavom. On veruje da u Dautovoj izjavi ima i emocija i nesmotrenosti, ali i da je to možda rečeno i u kontekstu predstojećih izbora. Što se tiče poruke Srbima, Filipović kaže:

„To je ono sa čim žive od 1999. godine i sa čim su se suočavali, ne samo u verbalnom smislu. Stvar koja najviše zabrinjava je zid ćutnje iz kosovskih institucija“, kaže on.

Filipović smatra da ovakva retorika nikome ne treba, posebno zbog krize koja vlada u regionu. Tome dodaje i da je veoma radoznao kako će se ovakve izjave odraziti na izborni rezultat Haradinajeve stranke, što će, kako kaže on, biti najbolji pokazatelj raspoloženja na terenu. Naš sagovornik takođe ne misli da bi Srbima mogao da se  ponovi 17. mart 2004. godine, ali dodaje da treba biti oprezan.

„Moje mišljenje je da na centralnom Kosovu to ne bi trebalo da se desi, ali su mogući incidenti, i to pre svega u povratničkim mestima. Međutim, ne bih da prejudiciram, ali na severu Kosova još nema političke konsolidacije, a međuetnički odnosi, koji su na neki način krenuli uzlaznom linijom, sada mogu da ovakvom izjavom budu stopirani“, kaže on.

Ako ćutanje znači i slaganje, da li onda Srbi na Kosovu treba da očekuju još jedan pogrom kao onaj 17. marta? Ili Priština ćuti jer joj u stvari treba još jedno takvo etničko čišćenje Srba? Da li takav scenario odgovara i Evropi, jer i to malo Srba koje dole obitava, ometa Kosovo da ostvari svoje planove, što opet znači da Kosovo ometa Evropu da se bavi sobom i tako dalje…



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020