Vesti
Drugi pišu

Predistražni postupak za ubistvo Ivanovića: Strogo poverljiva istina

Prema slovu zakona odrednica "strogo poverljivo" postavlja se radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije. Nije li upravo nepopravljiva šteta već nastala Ivanovićevim ubistvom, piše u najnovijem broju NIN-a novinar Milan Radonjić.
Predistražni postupak za ubistvo Ivanovića: Strogo poverljiva istina
Oliver Ivanović (Foto N1)

Posle četiri godine beogradske i prištinske istrage čini se da se počinioci i nalogodavci i dalje nemaju čega bojati kada su na delu lokalne institucije, kosovsko specijalno, odnosno srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal. Iako istražuju isti zločin, ove dve institucije kao da su na sasvim različitim premisama ko bi i zbog čega mogao ubiti jednog opozicionog političkog lidera i naravno očekivati nekažnjivost za taj zločin.

Naime, Tužilaštvo za organizovani kriminal demantovalo je da ima bilo kakvih indicija protiv šest osoba koje se u Prištini terete za pomoć u organizaciji ubistva Olivera Ivanovića.

Umesto tužilaštva, o istom pitanju oglašavao se ranije predsednik Srbije. Najverovatnije po saznanju iz državnih bezbednosnih službi, izneo je sumnju da bi potencijalni (izvršilac) učesnik u atentatu na Ivanovića mogao biti kosovski Albanac Florim Ejupi, svojevremeno osuđen na 40 godina, pa oslobođen za zločin podmetanja bombe pod autobus Niš ekspresa kod Podujeva 2001. godine.

Sa druge strane, neke od ljudi sa prištinske optužnice predsednik je lično i strasno branio. Ipak, možda se to sada promeni, budući da se neka od imena koja se pominju u optužnici Specijalnog tužilaštva Кosova nalaze i na spisku sankcionisanih od strane Vlade Sjedinjenih Država u okviru takozvanog akta Magnitski.

Treba pomenuti i da beogradsko tužilaštvo koje vodi tajni predistražni postupak nije našlo za shodno da na razgovor pozove bivše saradnike ubijenog Ivanovića, poput Кsenije Božović. Postavlja se pitanje kakva je to istraga kojoj osobe koje su sa Ivanovićem bile u neposrednom kontaktu pred ubistvo nisu interesantne kao izvor informacija, makar za definisanje konteksta u kome se zločin dogodio.

Nejasno je da li razgovori sa Ivanovićevim saradnicima tužilaštvu nisu interesantni zbog toga što su svaki njegov korak, kontakt i aktivnost bili dobro poznati vlastima u Beogradu, ili pak zbog toga što znaju nešto što niko drugi ne zna, a moglo bi da našteti državi Srbiji, ukoliko dospe do njene javnosti.

NIN je upitao Tužilaštvo za organizovani kriminal po kom kriterijumu je Ivanovićev predmet klasifikovan kao tajni, odnosno da li izjave političara koje se navodno oslanjaju na podatke državnih institucija, štete samoj istrazi i da li su samo oni obavezni da čuvaju tajne o svojim saznanjima ili se ta obaveza odnosi i na političare na vlasti.
NIN odgovor prenosi u celini:

Tužilaštvo za organizovani kriminal je odmah po saznanju za ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative Sloboda Demokratija Pravda, dana 16. 1. 2018. godine pokrenulo predistražni postupak koji je u toku.

Istog dana Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji stavljeni su zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja, po kojima navedeni organi u kontinuitetu postupaju, prikupljaju podatke i obaveštenja i preduzimaju mere i radnje u cilju otkrivanja učinilaca i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.

Svi podaci iz ovog postupka, koji je u toku, saglasno Zakonu o tajnosti podataka, nalaze se pod stepenom oznake „strogo poverljivo“ zbog čega ne mogu biti dostupni javnosti, uključujući i radnje koje tužilaštvo namerava da preduzme u narednom periodu. Svako saopštavanje podataka iz postupka bi moglo da ugrozi, omete i oteža otkrivanje i razjašnjavanje svih okolnosti krivičnog dela, a pre svega otkrivanje izvršilaca.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, nema zakonsku obavezu da se upušta u medijske nastupe i izveštavanja a time ni u njihovu tačnost.

Prema slovu zakona, gradiranje tajni u posedu države je postavljeno u kategorijama: interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Odrednica STROGO POVERLJIVO postavlja se „radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije“. Za viši stepen tajnosti DRŽAVNA TAJNA u odredbi se navodi da ona treba da spreči štetu koja je teška, i nepopravljiva.

Nije li jedna takva nepopravljiva šteta već nastala 16. januara 2018, uz medijsko asistiranje vladinih službenika i vlasti naklonjenih televizija, zar je neophodno štetiti i samoj istrazi, licitiranjem različitih imena i kalibara municije?, pita se Radonjić. 



Ostale vesti

Sakib Ademović dok spava u Prizrenu, sanja o Bosni
Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
  • 11.05.2022
Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda
Najnoviji indeks medijskih sloboda Reportera bez granica treba čitati na novi način i u kontekstu nove metodologije.
  • 07.05.2022
Nemačka gura pregovore Srbije i Kosova
Prvi veliki balkanski zadatak novog nemačkog kancelara je obavljen: u Berlin su došli i Vučić i Kurti, političari u čijim je rukama rešenje trenutno najvećeg političkog problema na Balkanu - odnosa Srbije i Kosova.
  • 05.05.2022
Novinari optužuju Vladu Kosova za ’’nedostatak saradnje’’
Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.
  • 03.05.2022
’’Nemam para ni da se lečim’’: Sa nadničarima u Prizrenu za 1. maj
Sedat Damka iz Prizrena već osamnaest godina radi svakojake poslove na dnevnicu, kojom izdržava svoju petočlanu porodicu.
  • 01.05.2022
Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu
Paralela predsednika Rusije, u kome je separatističke regione u Ukrajini uporedio sa Kosovom, za neke je označila najavu razlaza sa Srbijom i put ka priznanju nezavisnosti.
  • 29.04.2022