Vesti
Drugi pišu

Pozitivni signali sa sastanka u Briselu

Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Detalj sa sastanka u Briselu (Foto predsednik.rs)

Treća runda obnovljenog dijaloga Beograda i Prištine, održana juče u Briselu, bila je specifična zbog nekoliko stvari, ocenjuje DW.

Prvo, trajala je kraće od uobičajenih maratonskih sastanaka, a druga specifičnost jeste da su zaključci sve tri strane, u odnosu na raniju kakofoniju, ovoga puta bili jednoglasni i pozitivni.

"Naši pregovori kao i obično su intenzivni i nisu uvek laki, ali prevagnula je volja obeju strana da unaprede svoje rasprave, uprkos bolnim i složenim pitanjima o kojima se razgovara", rekao je domaćin, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Premijer Kosova Avdulah Hoti "sa zadovoljstvom potvrđuje da je bilo napretka", dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da "nije nezadovoljan sastankom" i u prvi plan ističe važnost rešavanja ekonomskih pitanja, ali i dogovor o usvajanju kosovskog zakona o povratku raseljenih.

Takav duh jednoglasja, barem na rečima, sa malo konkretnih detalja o primeni dogovorenog, nadogradila je zajednička izjava Vučića i Hotija u kojoj obe strane naglašavaju "najviši prioritet EU-integracija", navodi DW.

Specifičnost ove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu ogleda se i u tome što se na sastanku, ali i na njegovim marginama, više pričalo o sporazumima iz Vašingtona, nego o onome što je konkretno na stolu u EU.

Ono što je ostalo isto i na ovoj rundi dijaloga Beogrda i Prištine jeste insistiranje kosovskih predstavnika na terminu "međusobno priznanje", što je, prema već viđenom scenariju, izazvalo uzbunu predstavnika Beograda.

Međusobno priznanje, koliko god veliko i presudno zvučalo, našlo se prvi put tek usput pomenuto, a kasnije je i izbačeno, u nacrtu američkog dokumenta koji su usaglašavale tri strane u Vašingtonu.

Evropljani, sa svoje strane, ni u jednom dokumentu ne pominju međusobno priznanje.

Izvesno je, dodaje DW, da za Prištinu nema normalizacije bez neke forme priznanja od strane Beograda, ali i da ta forma i njena cena moraju biti prihvatljive za srpsku stranu.

Paralelnim rešavanjem velikih i komplikovanih tema kao što su ekonomija, finansijska potraživanja, imovina i status nevećinskih zajednica, ulazi se u ključnu fazu koja bi mogla da bude "biti ili ne biti" za konačan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane.

"U pitanju su vrlo osetljive i bitne teme za buduće odnose Srbije i Kosova i za svakodnevni život građana", naglašava i šef diplomatije EU Žozep Borel.

Razgovori upravo o tim temama nastavljaju se već sledeće nedelje u Briselu, gde će se, kako insistiraju u EU, Srbija i Kosovo sastajati sve dok se ne nađu obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja – jednom i zauvek.



Ostale vesti

Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Rakočević: Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova
Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova, poručio je književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, kojem je u sklopu ovogodišnje manifestacije „Trg od ćirilice“ uručena nagrada „Pečat hercega Šćepana“.
  • 30.08.2020
Zvezda u Tirani – ni mediji ne uspevaju da podgreju tenzije
Očekivalo bi se da pršti od varnica i političkih izjava i zaveta. Ali, pred duel srpskog i albanskog šampiona od toga gotovo da nema ni traga. Smirivanju strasti doprinosi i to što se igra bez publike, piše Dojče Vele.
  • 24.08.2020
Firma Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića učestvuje u popločavanju Beograda
Građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda nabavljen je od firme "Granit-peščar" u kojoj četvrtinu vlasništva imaju biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je Krik. Ova firma jedan je od najvećih poreskih dužnika u zemlji.
  • 20.08.2020
“Ne krivite građane Balkana za poslednji talas kovida”
Čelnici Zapadnog Balkana žele da okrive neodgovorne građane za nedavni porast slučajeva koronavirusa, ali stvarni problem u regionu je temeljni nedostatak poverenja između građana i države, piše Florijan Biber za Balkan Insajt.
  • 13.08.2020