Vesti
Drugi pišu

Pozitivni signali sa sastanka u Briselu

Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Detalj sa sastanka u Briselu (Foto predsednik.rs)

Treća runda obnovljenog dijaloga Beograda i Prištine, održana juče u Briselu, bila je specifična zbog nekoliko stvari, ocenjuje DW.

Prvo, trajala je kraće od uobičajenih maratonskih sastanaka, a druga specifičnost jeste da su zaključci sve tri strane, u odnosu na raniju kakofoniju, ovoga puta bili jednoglasni i pozitivni.

"Naši pregovori kao i obično su intenzivni i nisu uvek laki, ali prevagnula je volja obeju strana da unaprede svoje rasprave, uprkos bolnim i složenim pitanjima o kojima se razgovara", rekao je domaćin, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Premijer Kosova Avdulah Hoti "sa zadovoljstvom potvrđuje da je bilo napretka", dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da "nije nezadovoljan sastankom" i u prvi plan ističe važnost rešavanja ekonomskih pitanja, ali i dogovor o usvajanju kosovskog zakona o povratku raseljenih.

Takav duh jednoglasja, barem na rečima, sa malo konkretnih detalja o primeni dogovorenog, nadogradila je zajednička izjava Vučića i Hotija u kojoj obe strane naglašavaju "najviši prioritet EU-integracija", navodi DW.

Specifičnost ove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu ogleda se i u tome što se na sastanku, ali i na njegovim marginama, više pričalo o sporazumima iz Vašingtona, nego o onome što je konkretno na stolu u EU.

Ono što je ostalo isto i na ovoj rundi dijaloga Beogrda i Prištine jeste insistiranje kosovskih predstavnika na terminu "međusobno priznanje", što je, prema već viđenom scenariju, izazvalo uzbunu predstavnika Beograda.

Međusobno priznanje, koliko god veliko i presudno zvučalo, našlo se prvi put tek usput pomenuto, a kasnije je i izbačeno, u nacrtu američkog dokumenta koji su usaglašavale tri strane u Vašingtonu.

Evropljani, sa svoje strane, ni u jednom dokumentu ne pominju međusobno priznanje.

Izvesno je, dodaje DW, da za Prištinu nema normalizacije bez neke forme priznanja od strane Beograda, ali i da ta forma i njena cena moraju biti prihvatljive za srpsku stranu.

Paralelnim rešavanjem velikih i komplikovanih tema kao što su ekonomija, finansijska potraživanja, imovina i status nevećinskih zajednica, ulazi se u ključnu fazu koja bi mogla da bude "biti ili ne biti" za konačan sporazum o normalizaciji odnosa dve strane.

"U pitanju su vrlo osetljive i bitne teme za buduće odnose Srbije i Kosova i za svakodnevni život građana", naglašava i šef diplomatije EU Žozep Borel.

Razgovori upravo o tim temama nastavljaju se već sledeće nedelje u Briselu, gde će se, kako insistiraju u EU, Srbija i Kosovo sastajati sve dok se ne nađu obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja – jednom i zauvek.



Ostale vesti

Zajednica srpskih opština je na Кosovu zabranjen termin

„Ti si baksuz, ovo ič ne mrda”, kaže svom poznaniku Albancu Srbin u ogromnoj koloni automobila na prelazu Кončulj kod Bujanovca. Izgleda kao da, ni s jedne ni s druge strane, u kanjonu Binačke Morave niko ne prolazi. Helikopter Кfora leti između brda i svi gledaju u njega, u nebo.

  • 26.09.2021
Kosovo press: Kriminalne grupe Radoičića i Veselinovića organizuju blokade na severu
"Uvođenje mera reciprociteta sa Srbijom na registarske tablice nije bilo dobrodošlo za dvojicu srpskih kriminalaca sa severa, Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića, koji koriste ovaj deo Kosova za obavljanje svojih kriminalnih aktivnosti", piše Kosovo pres.
  • 21.09.2021
Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Pandemija podelila Evropu
Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
  • 02.09.2021