Vesti
Drugi pišu

Porodica Ranka Perenića u šoku, čekaju odgovor na žalbu o prekidu istrage

Ni tri meseca nakon što je uložila žalbu na odluku Euleksa da zatvori istragu o kidnapovanju njenog supruga Ranka, Snežana Perenić nije dobila odgovor.
Porodica Ranka Perenića u šoku, čekaju odgovor na žalbu o prekidu istrage
Novinari drže fotografije nestalih kolega, među njima i fotografija Ranka Perenića (Foto Sputnjik)

Euleks je istragu zatvorio 23. oktobra 2013, ali je porodicu obavestio tek decembra prošle godine, u vreme kada je dokumentaciju o istrazi već prosledio Specijalnom tužilaštvu Kosova.

Snežanu Perenić nijedna institucija nije pozvala da da iskaz, niti je imala saznanja da se istraga vodi. Zato je bila u potpunom šoku kada je uz obaveštenje Euleksa, dobila i obrazloženje tužioca Mauricia Salustra da su njenog supruga Ranka, radnika RTV Priština, u nepoznatnom pravcu odveli pripadnici OVK zapretivši oružjem, a da joj Euleks daje tri dana da se žali na odluku o zatvaranju istrage. Sada mesecima odgovora nema.

- Prosto sam očajna. Još se nisam oporavila od škola koji sam doživela. Volela bih da me neko obavesti da je istraga ponovo otvorena. Ne želim da se na ovome završi, ali ni sama ne znam kome da se obratim. Nije mi logično da mi daju tri dana za žalbu, a onda tri meseca ne odgovaraju - kaže za Udruženje novinara Srbije (UNS) Snežana Perenić.

Obaveštenje iz Euleksa je stiglo posredstvom Ministarstva pravde Srbije i srpskog Tužilaštva za ratne zločine. U Ministarstvu za UNS kažu da nisu dobili odgovor Kancelarije specijalnog predstavnika EU u Prištini povodom žalbe koju je uputila Snežana Perenić.

Istraga o kidnapovanju Ranka Perenića je iz Euleksa prebačena u ruke Specijalnog tužilštva Kosova 3. novembra 2017. Euleks nam je odgovorio da sve informacije potražimo na toj adresi. Takođe su dodali da su obavešteni da nam je od Specijalnog tužilaštva Kosova stigao odgovor. Ipak, iz tog Tužilaštva nisu odgovorili na naše upite.

Snežani Perenić je u sastavljanju žalbe pomogao Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas". Za UNS on pojašnjava da je situacija u pravosuđu takva da izjašnjavanje o žalbi nije vezano za rok.

- U pravosuđu tri meseca nije mnogo, a na Balkanu postupci traju godinama, pa to nije ništa neobično. Snežana Perenić će svakako morati da dobije odluku povodom njene žalbe, a ono što bi mogla da uradi jeste da pošalje urgenciju naslovljenu na glavnog tužioca na ruke, da on vidi šta je sa njenom žalbom. Ovde je takođe reč o očito dva različita pravna sistema i činjenici da se koristi diplomatska pošta, a ne da se direktno šalje sa adrese na kućnu adresu – ističe Štrbac.

Novinari Radio Prištine Ranko Perenić i Đuro Slavuj kidnapovani su 21. avgusta 1998. dok su obavljali novinarski zadatak, vozeći automobil Zastava 128 ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Od tada, do decembra 2017. nije bilo informacija o njihovoj sudbini.

U obrazloženju tužioca Mauricia Salustra u odluci iz 2013. stoji da su "na osnovu dostupnih informacija, dana 21. avgusta 1998. godine žrtve otišle u Veliku Hoču kako bi izvršile radni zadatak. Na putu nazad presrela ih je naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela ih u nepoznatom pravcu". On dodaje da "iako je verovatno da status žrtava kao nestalih lica nakon toliko godina ukazuje da oni više nisu živi, postoji apsolutni nedostatak dokaza povodom toga šta se dogodilo. Štaviše, identitet navodnih otmičara je nepoznat i ne postoje razumni izgledi da će se njihovi identiteti otkriti putem dodatnih istražnih mera. Nema istražnih zaključaka koji bi predložili dalje istražne radnje… Prema tome, policijska prijava se mora odbaciti."

Iako su Ranko Perenić i Đuro Slavu zajedno kidnapovani, porodica Slavuj nije dobila nikakavo obaveštenje.

Istražujući ubistva i kidnapovanja novinara, UNS je u razgovoru sa penzionisanim američkim diplomatom Šonom Bernsom otkrio podatke nepoznate javnosti, da je u toj regiji, u vreme kada su Perenić i Slavuj nestali, najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, te da su do te lokacije dolazile i jedinice pod kontrolom Ramuša Haradinaja.

U razgovoru sa Milivojeom Mikijem Mihajlovićem, nekadašnjim urednikom Radio Prištine i rukovodiocem Medija centra u Prištini, došli smo do saznanja da je nakon kidnapovanja Perenića i Slavuja novinar Njujork Tajmsa Majk O’Konor, u Beloj Crkvi, naselju u Orahovcu, video Zastavu 128 kojom su otišli na radni zadatak i u njoj njihov diktafon.

U februaru je šesti put srušena i odnešena spomen-ploča postavljena u znak sećanja na otete novinare Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića. Oko mesta gde je stajala ploča nabacana je velika količina kostiju, najverovatnije životinjskog porekla. Udruženje novinara Srbije od 2012. na mestu gde su poslednji put viđeni Đuro Slavuj i Ranko Perenić postavlja obeležje na kome na srpskom i albanskom jeziku piše: "Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Tražimo ih." Naredne nedelje, ploču ćemo postaviti sedmi put.



Ostale vesti

Mirno je dok crkva gori

Jedna lažna vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe KiM. Devetnaest ubijenih, uništeno 39 crkava i manastira, 4.000 proteranih Srba, Roma, Aškalija…

  • 18.03.2023
ARD: Zapadne firme finansiraju antizapadne medije u Srbiji
Mnogi srpski mediji neumorno šire rusku verziju o ratu u Ukrajini i huškaju protiv Evropske unije i Zapada, a upravo zapadna preduzeća u Srbiji, među kojima su i nemačka, finansiraju takve medije milionima evra kroz oglašavanje, ocenjuje nemačka javna televizija ARD.
  • 15.03.2023
Nedovoljan broj notara u opštinama na Kosovu

Broj javnih beležnika na Kosovu je nedovoljan pokazuju podaci Ministarstva pravde Kosova a sa tim se slažu i oni koji obavljaju ovaj posao, ali o tome nisu želeli da govore zvanično. U čak šesnaest opština javni beležnici ne postoje, pokazuju podaci ministarstva.

  • 10.03.2023
Nemačka štampa: Srbija se faktički pomirila sa postojanjem Kosova
Štampa na nemačkom jeziku mahom vidi načelni dogovor Beograda i Prištine kao faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, ali i navodi da još nije sigurno da će Vučić stvar sprovesti do kraja, prenosi Dojče vele.
  • 01.03.2023
Dobro došli u slobodno pozorište
Razgovaralo se te davne 2010. u restoranu „Ćao” nadomak Prištine. Sastala su se dva direktora jednog pozorišta – jedan u gradu, drugi u getu, jedan izbeglica sa radnim knjižicama u kutiji cipela, drugi u zgradi u centru Prištine,  jedan igra u srušenim domovima kulture i traži publiku, drugi urban sa rešenim statusom. U razgovoru se dogodila eksplozija razumevanja, a Jeton Neziraj, mladi reditelj, pisac i direktor rodom iz Кačanika, otvorio je široka vrata na srpskim pozorištima i javnom životu.
  • 26.02.2023
Na šta mislimo kada kažemo Zajednica srpskih opština?

Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?

  • 25.02.2023