Vesti
Drugi pišu

Pandemija podelila Evropu

Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
Pandemija podelila Evropu
Ilustracija (Foto Pixabay)

To bi moglo da odredi politiku kontinenta u godinama pred nama, pokazuje istraživanje Evropskog veća za međunarodne odnose sa sedištem u Londonu.

Istraživanje se temelji na ispitivanju javnog mnjenja u 12 država Evropske unije i pokazuje priču o "dve pandemije i dve Evrope", što je imalo različite učinke na regije, različite uzraste i pojedince u tim državama, prenosi Gardijan.

"Evropa je danas kontinent različitih iskustava: pojavile su se velike podele koje bi mogle biti jednako ozbiljne kao finansijska kriza u evrozoni i migrantska kriza 2015", rekao je Mark Leonard, koautor istraživanja.

Iako je 54% Evropljana u anketi reklo kako nisu ozbiljno pogođeni pandemijom, ova brojka na neki način prikriva velike razlike, pri čemu je većina u južnoj Evropi rekla kako su se suočili s velikim izazovima, dok su se građani u severnoj i zapadnoj Evropi većinom osećali kao "posmatrači".

Ukupno 72% ispitanika u Danskoj, njih 65% u Nemačkoj, 64% u Francuskoj i 63% u Holandiji reklo je kako se tokom pandemije koronavirusa oni, njihove porodice i prijatelji nisu susreli s težom bolešću i da im pandemija nije uzrokovala ozbiljnije probleme u poslednjih 18 meseci.

Međutim, te brojke drastično se razlikuju u zemljama istočne i južne Evrope gdje je većina ispitanih u Mađarskoj (65%), Španiji (64%), Portugalu (61%), Poljskoj (61%), Bugarskoj (59%) i Italiji (51%) rekla suprotno.

Istraživanje je takođe otkrilo veliki generacijski jaz kod uticaja pandemije pa je skoro dve trećine (64%) ispitanika starijih od 60 godina reklo kako nisu lično osetili posledice pandemije, u poređenju sa 43% mlađih od 30 godina. Ali bilo je i izuzetaka: većina mlađih od 30 godina u Francuskoj i Danskoj rekla je kako nisu patili zbog pandemije, dok je većina starijih od 60 godina u četiri istočne i južne zemlje - Španiji, Portugalu, Mađarskoj i Poljskoj, rekla kako su oni osetili značajnije posledice.

Ali, ovo ispitivanje u 12 zemalja otkrilo je veliki generacijski jaz i istraživanje pokazuje kako upravo to predstavlja "jednu od najdramatičnijih podela", rekao je koautor istraživanja Ivan Krastev koji je dodao kako, iako su se vlade širom Evrope s pravom fokusirale na spasavanje života najstarijih, to ima cenu.

"Vreme je da se vlade fokusiraju na probleme mladih. Čitava jedna generacija oseća da je njihova budućnost žrtvovana za dobrobit njihovih roditelja, baka i dedova", rekao je Krastev.

Taj osećaj je doprineo rastu cinizma mladih prema odlukama i merama koje vlade uvode, pokazuje istraživanje prema kojem je čak 43% mlađih od 30 godina izjavilo kako su skeptični prema motivima vlada.

Oko 20% ispitanika mlađih od 30 godina reklo je kako su lokdauni koji su uvedeni zbog koronavirusa "samo izgovor za kontrolisanje građana", dok 23% smatra kako je sve to urađeno kako bi oni imali osećaj da vlade drže sve pod kontrolom.

S druge strane, 71% starijih od 60 godina veruje kako je cilj lokdauna bio zaustaviti širenje virusa.

Istraživanje je pokazalo i da 64% ispitanika u ovih 12 zemalja veruje da su vlade povlačile te poteze kako bi zaštitile građane, dok 19% ispitanih sumnja u vladine odluke i smatra da im je cilj bio da prikriju nemoć i nesposobnost. Oko 17% ih smatra da je glavni cilj vlada bio da povećaju kontrolu nad životima stanovnika.

Istraživanja pokazala šta građani misle

Vladama su najmanje verovali ispitanici u Poljskoj (38%), Bugarskoj (50%) i Francuskoj (56%), a u Francuskoj je 24% ispitanika (koji inače podržavaju desnicu) uvereno da je cilj vladine strategije za borbu protiv koronavirusa bio kontrolisanje građana. Podaci su otkrili i veliku podelu među onima koji su pandemiju doživjeli kao zdravstvenu krizu (od kojih je većina imala poverenja u vladine odluke) i onima koji su sve doživeli kao ekonomsku katastrofu (od kojih je većina bila sumnjičava prema odlukama vlade).

Istraživanje je takođe pokazalo kako je samo 22% Evropljana reklo da su se osećali "slobodnima" da žive onako kako su hteli tokom pandemije, dok ih je 64% reklo da su se osećali slobodnima pre nego što je pandemija pogodila Evropu u martu 2020.

Onih koji se nisu osećali slobodnima bilo je znatno više među građanima koji su pretrpeli ekonomske, a ne zdravstvene posledice. Najviše takvih ispitanika bilo je u najvećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, gde je 49% ispitanika izjavilo da se više ne osećaju slobodnima u svom svakodnevnom životu.

Autori istraživanja napominju kako je ispitivanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od više od 1.000 ispitanika, otkrilo velike razlike i društvene napetosti između i unutar članica EU i da bi trebalo podstaknuti vlade da ozbiljno razmisle o odlukama koje donose o zdravstvu, ekonomiji i građanskim slobodama.

Pokazalo je i "veliku podelu između onih koji su u pandemiji doživeli lične traume i onih koji nisu, onih koji podržavaju dugotrajne restrikcije i onih koji misle da se u potpunosti trebaju vratiti građanske slobode, kao i među onima koji veruju motivima svojih vlada i onih koji ne veruju", rekao je Leonard.

Načini na koje je pandemija uticala na ljude stvorili su "različite perspektive u mnogim zemljama, a uzrokovali su i to da se te perspektive u državama članicama na severu i zapadu uveliko razlikuju od onih na jugu i istoku, zaključuju autori.

"Podjele oko javnog zdravstva, ekonomskih žrtava i ideje slobode mogle bi se pokazati dugotrajnima, ali najdramatičnija bi mogla da bude podela među generacijama. Te podele, kada izbiju u javnost, mogle bi u Evropi da stvore novo političko doba, zaključuju autori studije, a prenosi Gardijan.



Ostale vesti

“Školica sporta”- idealno rešenje za savladavanje prvih sportskih koraka
Dete nije mali čovek, već ima svoje specifične potrebe. Među njima je i mnogo više vremena provedenog u kretanju, što je jedan od najvažnijih faktora zdravlja. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju telesne i psihičke veštine. Većina njih tu svoju potrebu zadovoljava kroz igru, ali je sve više mladih koji se rano usmere na određenu vrstu sporta i počnu intenzivan trening, a sve radi takmičenja.
  • 26.01.2022
Predistražni postupak za ubistvo Ivanovića: Strogo poverljiva istina
Prema slovu zakona odrednica "strogo poverljivo" postavlja se radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije. Nije li upravo nepopravljiva šteta već nastala Ivanovićevim ubistvom, piše u najnovijem broju NIN-a novinar Milan Radonjić.
  • 25.01.2022
Agencija za borbu protiv korupcije Kosova pokrenula postupke protiv funkcionera Srpske liste
Agencija za borbu protiv korupcije Kosova je pokrenula istražni postupak protiv funkcionera iz redova Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, koja ima podršku zvaničnog Beograda.
  • 24.01.2022
Da li je beskrupulozno izveštavanje o samoubistvu tvoja novinarska misija?
Obraćam se tebi, dragi/a kolega/koleginice, u nadi da mi nećeš zameriti što ti ne persiram. Nije to odsustvo kućnog vaspitanja - ne persiram ti jer te doživljavam kao člana svojevrsne proširene porodice sa kojom već četvrt veka delim ovaj grki novinarski hleb. Obraćam ti se u nadi da ćeš konačno razumeti zašto uporno pokušavam da doprem do tebe ne bi li konačno zaista shvatio/la koliku odgovornost imaš kao delatnik koji bi trebalo da štiti interes javnosti, posebno kada izveštavaš o tako ozbiljnim i osetljivim temama kao što je fenomen samoubistva.
  • 21.01.2022
Nevolje sa udžbenicima
Mada između ova dva entiteta postoji ogroman politički i društveni jaz, kada je reč o udžbenicima istorije đaci u Srbiji i na Kosovu izloženi su sličnim oblicima dezinformisanja o sukobima 1998 – 1999.
  • 20.01.2022
Kako nam nedostaje Oliver
Kosovska Mitrovica na današnji dan pre četiri godine – grad bez osmeha, s ljudima koji plaču na ulici. Komadić grada u koji je Ivanović ugradio svoj život izgledao je prazno i zaleđeno.
  • 16.01.2022