Vesti
Drugi pišu

Pandemija podelila Evropu

Radikalno različito doživljavanje pandemije kovida 19 stvorilo je velike geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope.
Pandemija podelila Evropu
Ilustracija (Foto Pixabay)

To bi moglo da odredi politiku kontinenta u godinama pred nama, pokazuje istraživanje Evropskog veća za međunarodne odnose sa sedištem u Londonu.

Istraživanje se temelji na ispitivanju javnog mnjenja u 12 država Evropske unije i pokazuje priču o "dve pandemije i dve Evrope", što je imalo različite učinke na regije, različite uzraste i pojedince u tim državama, prenosi Gardijan.

"Evropa je danas kontinent različitih iskustava: pojavile su se velike podele koje bi mogle biti jednako ozbiljne kao finansijska kriza u evrozoni i migrantska kriza 2015", rekao je Mark Leonard, koautor istraživanja.

Iako je 54% Evropljana u anketi reklo kako nisu ozbiljno pogođeni pandemijom, ova brojka na neki način prikriva velike razlike, pri čemu je većina u južnoj Evropi rekla kako su se suočili s velikim izazovima, dok su se građani u severnoj i zapadnoj Evropi većinom osećali kao "posmatrači".

Ukupno 72% ispitanika u Danskoj, njih 65% u Nemačkoj, 64% u Francuskoj i 63% u Holandiji reklo je kako se tokom pandemije koronavirusa oni, njihove porodice i prijatelji nisu susreli s težom bolešću i da im pandemija nije uzrokovala ozbiljnije probleme u poslednjih 18 meseci.

Međutim, te brojke drastično se razlikuju u zemljama istočne i južne Evrope gdje je većina ispitanih u Mađarskoj (65%), Španiji (64%), Portugalu (61%), Poljskoj (61%), Bugarskoj (59%) i Italiji (51%) rekla suprotno.

Istraživanje je takođe otkrilo veliki generacijski jaz kod uticaja pandemije pa je skoro dve trećine (64%) ispitanika starijih od 60 godina reklo kako nisu lično osetili posledice pandemije, u poređenju sa 43% mlađih od 30 godina. Ali bilo je i izuzetaka: većina mlađih od 30 godina u Francuskoj i Danskoj rekla je kako nisu patili zbog pandemije, dok je većina starijih od 60 godina u četiri istočne i južne zemlje - Španiji, Portugalu, Mađarskoj i Poljskoj, rekla kako su oni osetili značajnije posledice.

Ali, ovo ispitivanje u 12 zemalja otkrilo je veliki generacijski jaz i istraživanje pokazuje kako upravo to predstavlja "jednu od najdramatičnijih podela", rekao je koautor istraživanja Ivan Krastev koji je dodao kako, iako su se vlade širom Evrope s pravom fokusirale na spasavanje života najstarijih, to ima cenu.

"Vreme je da se vlade fokusiraju na probleme mladih. Čitava jedna generacija oseća da je njihova budućnost žrtvovana za dobrobit njihovih roditelja, baka i dedova", rekao je Krastev.

Taj osećaj je doprineo rastu cinizma mladih prema odlukama i merama koje vlade uvode, pokazuje istraživanje prema kojem je čak 43% mlađih od 30 godina izjavilo kako su skeptični prema motivima vlada.

Oko 20% ispitanika mlađih od 30 godina reklo je kako su lokdauni koji su uvedeni zbog koronavirusa "samo izgovor za kontrolisanje građana", dok 23% smatra kako je sve to urađeno kako bi oni imali osećaj da vlade drže sve pod kontrolom.

S druge strane, 71% starijih od 60 godina veruje kako je cilj lokdauna bio zaustaviti širenje virusa.

Istraživanje je pokazalo i da 64% ispitanika u ovih 12 zemalja veruje da su vlade povlačile te poteze kako bi zaštitile građane, dok 19% ispitanih sumnja u vladine odluke i smatra da im je cilj bio da prikriju nemoć i nesposobnost. Oko 17% ih smatra da je glavni cilj vlada bio da povećaju kontrolu nad životima stanovnika.

Istraživanja pokazala šta građani misle

Vladama su najmanje verovali ispitanici u Poljskoj (38%), Bugarskoj (50%) i Francuskoj (56%), a u Francuskoj je 24% ispitanika (koji inače podržavaju desnicu) uvereno da je cilj vladine strategije za borbu protiv koronavirusa bio kontrolisanje građana. Podaci su otkrili i veliku podelu među onima koji su pandemiju doživjeli kao zdravstvenu krizu (od kojih je većina imala poverenja u vladine odluke) i onima koji su sve doživeli kao ekonomsku katastrofu (od kojih je većina bila sumnjičava prema odlukama vlade).

Istraživanje je takođe pokazalo kako je samo 22% Evropljana reklo da su se osećali "slobodnima" da žive onako kako su hteli tokom pandemije, dok ih je 64% reklo da su se osećali slobodnima pre nego što je pandemija pogodila Evropu u martu 2020.

Onih koji se nisu osećali slobodnima bilo je znatno više među građanima koji su pretrpeli ekonomske, a ne zdravstvene posledice. Najviše takvih ispitanika bilo je u najvećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, gde je 49% ispitanika izjavilo da se više ne osećaju slobodnima u svom svakodnevnom životu.

Autori istraživanja napominju kako je ispitivanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od više od 1.000 ispitanika, otkrilo velike razlike i društvene napetosti između i unutar članica EU i da bi trebalo podstaknuti vlade da ozbiljno razmisle o odlukama koje donose o zdravstvu, ekonomiji i građanskim slobodama.

Pokazalo je i "veliku podelu između onih koji su u pandemiji doživeli lične traume i onih koji nisu, onih koji podržavaju dugotrajne restrikcije i onih koji misle da se u potpunosti trebaju vratiti građanske slobode, kao i među onima koji veruju motivima svojih vlada i onih koji ne veruju", rekao je Leonard.

Načini na koje je pandemija uticala na ljude stvorili su "različite perspektive u mnogim zemljama, a uzrokovali su i to da se te perspektive u državama članicama na severu i zapadu uveliko razlikuju od onih na jugu i istoku, zaključuju autori.

"Podjele oko javnog zdravstva, ekonomskih žrtava i ideje slobode mogle bi se pokazati dugotrajnima, ali najdramatičnija bi mogla da bude podela među generacijama. Te podele, kada izbiju u javnost, mogle bi u Evropi da stvore novo političko doba, zaključuju autori studije, a prenosi Gardijan.



Ostale vesti

Na Kosovu nema albanske štampe od marta prošle godine
Dok u južnom delu Kosovske Mitrovice nema ni jednog jedinog primerka novina, u severnom delu grada već od šest sati na nekoliko kioska naslagani su svi beogradski dnevnici, nedeljnici, časopisi.
  • 19.09.2021
Ubijam čoveka u sebi
Nikad ga nisam upoznao, a čini mi se da ga tako dobro znam. Nisam rođen u Beogradu. Živeo sam u ulici koja je bila prepuna Prelevića. Gradskih šmekera koji su imali fazone, voleli da popiju, pa i da se potuku. Nama, u Dragiše Mišovića ulici, rano je usađivan taj kodeks ulice. Većina nas je ostala na svetloj strani sile, ali neke je progutao mrak. Nismo sudili, niti osuđivali. Ova stvar je s albuma "Ja, Prele" iz 1996. Fantastičnu gitaru svira, a ko drugi nego Radomir Mihajlović - Točak. Još jedan junak mog detinjstva.
  • 17.09.2021

Potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine ulilo je nadu ne samo u smislu rešavanja spora između Kosova i Srbije, već i omogućilo manevarski prostor za unapređenje međusobnih odnosa u izazovnom političkom okruženju kakav je zapadni Balkan. Iako su pojedine klauzule uspešno primenjene, šest od petnaest tačaka Sporazuma koje se tiču Zajednice srpskih opština (ZSO) nisu implementirane u praksi. 

  • 11.09.2021
Srpski biznis na severu Кosova ili kako je jedna firma pobedila na 170 tendera
Malo poznatu firmu Rad 028 iz Zvečana država je samo u poslednjih godinu i po dana, ne računajući izgradnju novog „Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Кosovskoj Mitrovici“, angažovala, po pravilu kao jedinog ponuđača, za poslove vredne skoro 29 miliona evra. Mnogi sumnjaju da je tajna uspeha u tajnom gazdi ovog preduzeća.
  • 27.08.2021
Počeli Dani Preobraženja 2021. u Prilužju
Sportskim nadmetanjima započela tradicionalna manifestacija Dani Preobraženja. Manifestacija dani Preobraženja, koja se u Prilužju tradicionalno održava u susret slavi Hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg i slavi opštine Vučitrn-Prilužje, ove godine će proširiti svoj sadržaj.
  • 16.08.2021
Koje novine čekaju đake od 1. septembra

Još se ne zna kako će učenici pratiti nastavu u narednoj školskoj godini – u učionicama ili onlajn. U resornom Ministarstviu prosvete kažu da će to zavisiti od epidemiološke situacije i da će uskoro predložiti model nastave Kriznom štabu za borbu protiv koronavirusa.

  • 09.08.2021