Vesti
Drugi pišu

Odlazak poslednjeg Srbina iz Dečana

Radnici komunalne službe iskrčili su ulaz u groblje i prosekli rastinje i šiblje da se, kao u neki zeleni tunel, može uneti Ćira Dečanac.
Odlazak poslednjeg Srbina iz Dečana
Ispraćaj Boška Ćirića (Foto Živojin Rakočevič)

„Ovde Ćira Dečanac, dolazim brzo, da pričamo”, najavio se jedne zime Boško Ćirić iz Dečana. Mršav, brzih pokreta, drugačiji od onog predratnog čoveka iz dvorišta Visokih Dečana. Počeo je da govori o detaljima i ljudima svoje varoši kao da ih slika i kao da ih je juče sreo. Odsutnost u njegovim očima pokazivala je da živi to proteklo vreme.
 
„Vraćam se u Dečane, treba mi fiksni telefon.” Niko mu nije verovao, jer su se svi pokušaji povratka, odlaska u prodavnicu ili šetnje po gradiću završili psovkama, kamenicama ili prebijanjima. Božidar Tomić je 2008. godine prebijen u Dečanima, imao je 75 godina. Ćira Dečanac je sve to znao i osećao, ali nije odustajao. Iz pohabanog starog imenika, iz kojeg su ispadali papirići, čitao je naglas i okretao brojeve različitih telefona. Govorio je albanskim jezikom, kao što govore starci po planinskim selima. Izgledalo je da mu je svaka rečenica fraza. Tvrdo, svečano i odsečno ponavljao je da hoće da se vrati u svoj dom.
 
U Visokim Dečanima bio je gotovo deo monaškog bratstva. U dugim šetnjama, na pola koraka iza igumana Save Janjića, pričao je svoje duge priče i neostvarene želje. U stvarnosti on se odatle, najmanjim mogućim koracima, primicao svom gradu i domu. Na kraju je uspeo, uz samo njemu poznate žrtve, kompromise i odricanja. U knjizi „Zadužbine Kosova i Metohije” ostao je zapisan kao čovek koji je svedočio o životu i ljudima dečanskog kraja. Potom se utišao i osamio, kao čovek koji je stigao do cilja, a onda je prošle nedelje osvanula vest: preminuo je poslednji Srbin u Dečanima. Nađen je zaključan u svom domu, okrenut licem prema zemlji. Odneli su ga u Prištinu na obdukciju i vratili kombijem sudske medicine. Njegova smrt nije nasilna. Dočekali smo ga ispred dečanskog pravoslavnog groblja pored kojeg se nalazi punkt Kfora s tenkovskim preprekama i osmatračnicom i austrijskim oklopnim vozilom. Radnici komunalne službe Opštine Peć koji žive u Goraždevcu iskrčili su ulaz u groblje i na nekoliko metara od ulaza iskopali raku. Prosekli su rastinje i šiblje da se, kao u neki zeleni tunel, može uneti Ćira Dečanac.
 
„On je odlučio da ovde provede svoj život, bez obzira na sve teškoće s kojima se suočavao u životu, i u izbeglištvu sa svojom majkom. On je uvek imao hrabrosti i snage da živi s drugima, poštujući druge ljude. Od njega sam čuo samo dobro o drugima. Gospod Bog, koji je milostiv i koji prašta i njemu i svima nama, biće milostiv u onoj meri koliko smo mi spremni da oprostimo drugima i da zavolimo druge koji žive s nama”, rekao je na opelu arhimandrit Sava Janjić, iguman Visokih Dečana. Ivicom rasečenog tunela od rastinja, zajedno s monasima, Srbima iz Metohije, stoji nekoliko Ćirinih komšija Albanaca sa svećama u rukama. Jedan radoznali vojnik Kfora naviruje i gleda šta se dešava, čuje se pevanje ptica i monaško „vječnaja pamjat”. Iz šikare se naziru tri neporušena spomenika. Nekoliko godina posle sukoba ovde je sahranjena Mirka Stefanović i sutradan je oskrnavljen njen grob. Tada je odlučeno da je bolje ostaviti lipama, bagremu, kupinama, šljivama i borovima da rastu i sakriju spomenike od rušitelja. Odlazimo i ostavljamo krst Boška Ćirića da čuva uspomenu na ljude jedne varoši, na one koji čekaju da se vrate, na čoveka čije su oči gledale izvan svakog zla.



Ostale vesti

Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020
Rakočević: Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova
Od slobodne Crne Gore zavisi sloboda Kosova, poručio je književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, kojem je u sklopu ovogodišnje manifestacije „Trg od ćirilice“ uručena nagrada „Pečat hercega Šćepana“.
  • 30.08.2020
Zvezda u Tirani – ni mediji ne uspevaju da podgreju tenzije
Očekivalo bi se da pršti od varnica i političkih izjava i zaveta. Ali, pred duel srpskog i albanskog šampiona od toga gotovo da nema ni traga. Smirivanju strasti doprinosi i to što se igra bez publike, piše Dojče Vele.
  • 24.08.2020
Firma Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića učestvuje u popločavanju Beograda
Građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda nabavljen je od firme "Granit-peščar" u kojoj četvrtinu vlasništva imaju biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je Krik. Ova firma jedan je od najvećih poreskih dužnika u zemlji.
  • 20.08.2020