Vesti
Drugi pišu

’’Obzerver’’: ’’Velika Albanija’’ realnost

Mešanje Rusije u dešavanja na Balkanu može da gurne siromašna društva „preko ivice, što ugrožava celu jugoistočnu Evropu, a Zapad mora da popravi štetu koju je naneo tokom raspada Jugoslavije, ocenio je američki stručnjak za bezbednost i bivši analitičar Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Džon Šindler.
’’Obzerver’’: ’’Velika Albanija’’ realnost
Ilustracija (Foto JuTjub)

Kolumnista njujorškog „Obzervera“ piše da NATO mora da pomogne jugoistočnoj Evropi da se odupre agresivnim potezima, poput pokušaja državnog udara u Crnoj Gori pre nekoliko meseci, i ukazuje na opasnost od krize u Makedoniji, prenosi Sputnjik.

Širom bivše Jugoslavije NATO i EU su insistirali na očuvanju unutrašnjih granica propalog komunističkog režima, iako one predstavljaju birkoratski hir komunističkih funkcionera, a ne etničke realnosti — navodi Šindler i ocenjuje da je takav pristup bio osuđen na propast, piše „Obzerver“.

On smatra da je Josip Broz Tito držao Jugoslaviju na okupu „kombinacijom harizme, političkog talenta i veoma neprijatne tajne policije“ — što ne poseduju ni NATO niti EU.

Došlo je vreme da Zapad prizna svoj neuspeh i da dâ jugoistočnoj Evropi ono što joj zaista treba, normalne države-nacije sa koherentnim granicama — piše Šindler i dodaje da je za to potrebno prepraviti Titovu mapu.

On opisuje BiH kao „pseudodržavu koja se nikada nije oporavila od katastrofe koja je trajala od 1992. do 1995. godine“ i dodaje da su „milijarde dolara zapadne pomoći nestale zahvaljujući velikoj korupciji i kriminalu“.

Neka se Republika Srpska pridruži Srbiji, kao što to odavno želi — piše Šindler i napominje da niko ne može racionalno da objasni zašto granice Srbije iz vremena komunizma mogu da se menjaju, a granice BiH ne mogu.

Kolumnista „Obzervera“ navodi da etničkim Hrvatima iz zapadne Hercegovine treba dozvoliti da se pridruže Hrvatskoj i podseća da većina lokalnih Hrvata već poseduje hrvatske pasoše.

Šindler smatra da ostatku BiH treba omogućiti da ide svojim putem i da po ubrzanoj proceduri bude primljen u članstvo NATO i EU.

Zapad mora odustati od fantazije da dugoročni mir na Balkanu može biti postignut izolovanjem Srbije — navodi kolumnista, ali napominje da i Beograd treba da učini kompromis i prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Prema Šindleru, „’Velika Albanija‘ dolazi u svakom slučaju“ i „bolje je da se to postigne pod mirnim uslovima“.

On smatra da treba dozvoliti da se Kosovo pripoji Albaniji, dok Srbiji treba da pripadne region severne Mitrovice, a Kosovu Preševska dolina. Kolumnista navodi da srpske verske lokacije na Kosovu treba da budu stavljene pod zaštitu UN i proglašene za ekstrateritorijalne.

Šindler smatra da će veliki gubitnik u prepravljanju mape Balkana biti Makedonija i da Skoplje, u zamenu za gubitak severozapadnog dela zemlje koji je većinski naseljen Albancima, treba pre svih ostalih da dobije poziv za članstvo u EU i izdašnu pomoć Zapada.

Kolumnista „Obzervera“ ocenjuje da Putin na Balkanu trenutno pokušava da izazove probleme, ali da se od Moskve može očekivati saradnja u razmeni teritorija na Balkanu ukoliko Kremlj bude smatran ravnopravnim partnerom.

Tek kada Zapad prihvati da narodi jugoistočne Evrope mogu da postignu mir onda kada budu živeli u koherentnim nacijama-državama, poput Nemačke, Poljske ili Danske, možemo očekivati da se Balkan umiri i da počne da rešava ozbiljne probleme siromaštva, kriminala i korupcije, koji se vuku još od Jugoslavije i njenog nasilnog raspada,  zaključuje Šindler.



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020