To, navodi britanski dnevnik, znači da su "Sjedinjene Američke Države voljne da razmotre bilo kakvo rešenje, uključujući izmene granica, ali da to neće nužno na kraju i odobriti".
Gardijan podseća da je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nedavno rekao da Vašington neće stati na put ako Beograd i Priština postignu dogovor, čime je, primećuje britanski list, preinačena dugogodišnja politika SAD prema kojoj bi nove promene granica na Balkanu bile nepoželjne.
U tekstu se napominje da su i neki zvaničnici EU nagovestili da bi takođe mogli biti spremni da podrže dogovor koji podrazumeva "izmenu granica".
S druge strane, ukazuje se u tekstu, mnogi regionalni i međunarodni posmatrači upozoravaju na potencijalne posledice koje bi eventualni dogovor o izmeni granica mogao imati u regionu, gde su neke granice i dalje krhke i podložne nacionalističkim izazovima.
U tom kontekstu, Gardijan navodi da je nemačka kancelarka Angela Merkel snažno istupila protiv te ideje, dok su tri bivša visoka predstavnika u Bosni napisala otvoreno pismo visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini pozivajući je da ne podrži nikakve planove o razmeni teritorija.
Još jedno ključno pitanje je, napominje londonski dnevnik, da li se može pridobiti podrška Rusije za bilo kakav dogovor.
"Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, saopštila je da je na Beogradu i Prištini da postignu dogovor, ali je naglasila da taj dogovor mora da odražava interese srpskog naroda da bi ga Rusija podržala.
Ipak, odbila je da razjasni kako će Rusija proceniti te interese", zaključuje Gardijan.