Vesti
Drugi pišu

Nije na prodaju

Dve obrazovane i ostvarene žene odlaze u svoj zavičaj. Jedna je profesorka u elektrotehničkoj školi, druga je specijalista opšte medicine i monahinja. Odlaze u Prizren, grad svog detinjstva, gde sada živi dvanaest njihovih sunarodnika. Tu, i u okolini, nalaze se njihova imovina i bivši životi. Obe su došle na svoje, u roditeljski dom i stan.
Nije na prodaju
Polomljena ikona u domu Petrovića (Foto Živojin Rakočević)

Porodična kuća monahinje dr Irine Petrović prva je na ulazu u selo Mušnjikovo.

Sve oko nje i u njoj, toliko je puta uništavano da je ovaj dom postao svedočanstvo o istoriji nestanka sela i njegovih stanovnika posle 1999. godine.

Na samoj reci, u podnožju Šare, u kamenim kulama, među crkvama sa izuzetnim freskama, živelo je tiho i bez glasa nekoliko desetina starijih Srba. Tu je svet navikao na trpljenje i tišinu.

Monahinja Irina otvara drvenu kapiju koju je nedavno napravio njen otac. Stara, gvozdena, ukradena je pre nekoliko godina. Iza nje je neko posekao lipu, probio put iznad kuće, dovukao automobilske gume…

Vrata provaljena i širom otvorena. Sve uspomene i sitnice prevrnute su, polomljene i uništene. Brodski pod iz neke od posleratnih obnova izvaljen i podignut. Fotografije, razglednice, knjige… leže među predmetima. Iz starinskog kovčega, verovatno bakinog, vise posteljina i odeća.

„Nema ovde šta da se odnese, sve je već odneto. Iznesi, molim te, ikonu Svetog Đorđa. Opet su je polomili”, kaže monahinja Irina dok preskače stvari i uspomene svoje porodice.

Navikla je na ovaj prizor, ponavlja kosovskom policajcu iste rečenice, dajući, po ko zna koji put, izjavu o provaljenoj kući.

Na zidu je, nekim čudom, pretekao kalendar na kojem PKB „Kosovovino” čestita Novu 1999. godinu.

U istoj sobi je i Unmikova tabla iz 2007. godine, na kojoj ova misija, zajedno sa Kosovskom agencijom za imovinu, obaveštava, na čudnom srpskom jeziku, kako je važno štititi privatnu imovinu.

Monahinja Irina odlazi do svog automobila, vadi veliki beli papir na kojem ispisuje: „Nije na prodaju!”

Zatvara vrata kuće i na njima ostavlja ovu poruku.

Sa ikone Svetog Đorđa pažljivo otresa komade stakla, kratko dodajući: „Treba da se popravi.”

Za to vreme njena prijateljica profesorka Danijela Slavković obilazi svoju, dvadeset godina uzurpiranu kuću u Prizrenu.

Organizacija „Habitat”, koja je pružala pomoć u vraćanju uzurpirane imovine, ponudila je njenoj porodici da 2002. godine izbaci albansku porodicu koja se tu uselila.

U takvim slučajevima, odmah nakon iseljenja jednih, uselili bi se drugi nasilnici, a kuća bi bila potpuno demolirana i uništena.

Iz straha da ne prođu kao njihove komšije i rođaci, Slavkovići su ostavili albansku porodicu da živi u njihovoj kući.

Danas, gotovo dvadeset godina kasnije, oni moraju da napuste kuću, a strah da će pri odlasku za sobom ostaviti pustoš i da će se neko drugi useliti ostao je isti.

Danijela od 1999. godine nije ušla u svoj dom: „Nisam spremna za taj korak. Prekjuče sam otišla do vrata, videla sam ispred njih dva reda obuće, okrenula sam se i otišla. Sve je to čudno, sad sam u strahu da ovi ’stari stanari’ ne napuste i unište kuću.”

Igra između žrtve i nasilnika se nastavlja.

Pravda je nedostižna i surova za one koji žele da se vrate i zadrže svoje. Danijela Slavković neće da proda svoj dom.

„Da hoću da prodam, sve bi bilo u redu, za pet dana moj problem bi bio rešen. Ovako smo osuđeni na čekanje i strah šta ćemo od svoje imovine zateći pri sledećem dolasku.”



Ostale vesti

Koga mrzi Isus
Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
  • 14.06.2021
Sirotinja zlatnog grada
Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
  • 08.06.2021
Šta se desilo u UNS i zašto nije pomoglo 400 novih članova
Novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević izabran je u subotu za predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) na Izbornoj skupštini na kojoj je prethodno vođena duga i burna rasprava oko toga da li bi njegovo ime uopšte trebalo da se nađe na glasačkim listićima. Rakočević je osvojio više glasova od svog prethodnika Vladimira Radomirovića, uprkos tome što su glasali i brojni novi članovi Udruženja koji su, prema navodima, u poslednja dva meseca učlanjeni namenski - da bi Radomiroviću osigurali novi mandat.
  • 31.05.2021
Zašto Albanci pokušavaju da prisvoje srpske crkve, a uništavaju ih godinama unazad
Nastojanje većine Albanaca i njihovih istoričara i političara da ospore istoriju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, srpski istoričari i predstavnici crkve ocenjuju pokušajima revizije istorije i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa radi izgradnje albanske nacije i njenog identiteta.
  • 26.05.2021
Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021