Vesti
Drugi pišu

Nije na prodaju

Dve obrazovane i ostvarene žene odlaze u svoj zavičaj. Jedna je profesorka u elektrotehničkoj školi, druga je specijalista opšte medicine i monahinja. Odlaze u Prizren, grad svog detinjstva, gde sada živi dvanaest njihovih sunarodnika. Tu, i u okolini, nalaze se njihova imovina i bivši životi. Obe su došle na svoje, u roditeljski dom i stan.
Nije na prodaju
Polomljena ikona u domu Petrovića (Foto Živojin Rakočević)

Porodična kuća monahinje dr Irine Petrović prva je na ulazu u selo Mušnjikovo.

Sve oko nje i u njoj, toliko je puta uništavano da je ovaj dom postao svedočanstvo o istoriji nestanka sela i njegovih stanovnika posle 1999. godine.

Na samoj reci, u podnožju Šare, u kamenim kulama, među crkvama sa izuzetnim freskama, živelo je tiho i bez glasa nekoliko desetina starijih Srba. Tu je svet navikao na trpljenje i tišinu.

Monahinja Irina otvara drvenu kapiju koju je nedavno napravio njen otac. Stara, gvozdena, ukradena je pre nekoliko godina. Iza nje je neko posekao lipu, probio put iznad kuće, dovukao automobilske gume…

Vrata provaljena i širom otvorena. Sve uspomene i sitnice prevrnute su, polomljene i uništene. Brodski pod iz neke od posleratnih obnova izvaljen i podignut. Fotografije, razglednice, knjige… leže među predmetima. Iz starinskog kovčega, verovatno bakinog, vise posteljina i odeća.

„Nema ovde šta da se odnese, sve je već odneto. Iznesi, molim te, ikonu Svetog Đorđa. Opet su je polomili”, kaže monahinja Irina dok preskače stvari i uspomene svoje porodice.

Navikla je na ovaj prizor, ponavlja kosovskom policajcu iste rečenice, dajući, po ko zna koji put, izjavu o provaljenoj kući.

Na zidu je, nekim čudom, pretekao kalendar na kojem PKB „Kosovovino” čestita Novu 1999. godinu.

U istoj sobi je i Unmikova tabla iz 2007. godine, na kojoj ova misija, zajedno sa Kosovskom agencijom za imovinu, obaveštava, na čudnom srpskom jeziku, kako je važno štititi privatnu imovinu.

Monahinja Irina odlazi do svog automobila, vadi veliki beli papir na kojem ispisuje: „Nije na prodaju!”

Zatvara vrata kuće i na njima ostavlja ovu poruku.

Sa ikone Svetog Đorđa pažljivo otresa komade stakla, kratko dodajući: „Treba da se popravi.”

Za to vreme njena prijateljica profesorka Danijela Slavković obilazi svoju, dvadeset godina uzurpiranu kuću u Prizrenu.

Organizacija „Habitat”, koja je pružala pomoć u vraćanju uzurpirane imovine, ponudila je njenoj porodici da 2002. godine izbaci albansku porodicu koja se tu uselila.

U takvim slučajevima, odmah nakon iseljenja jednih, uselili bi se drugi nasilnici, a kuća bi bila potpuno demolirana i uništena.

Iz straha da ne prođu kao njihove komšije i rođaci, Slavkovići su ostavili albansku porodicu da živi u njihovoj kući.

Danas, gotovo dvadeset godina kasnije, oni moraju da napuste kuću, a strah da će pri odlasku za sobom ostaviti pustoš i da će se neko drugi useliti ostao je isti.

Danijela od 1999. godine nije ušla u svoj dom: „Nisam spremna za taj korak. Prekjuče sam otišla do vrata, videla sam ispred njih dva reda obuće, okrenula sam se i otišla. Sve je to čudno, sad sam u strahu da ovi ’stari stanari’ ne napuste i unište kuću.”

Igra između žrtve i nasilnika se nastavlja.

Pravda je nedostižna i surova za one koji žele da se vrate i zadrže svoje. Danijela Slavković neće da proda svoj dom.

„Da hoću da prodam, sve bi bilo u redu, za pet dana moj problem bi bio rešen. Ovako smo osuđeni na čekanje i strah šta ćemo od svoje imovine zateći pri sledećem dolasku.”



Ostale vesti

Mirno je dok crkva gori

Jedna lažna vest objavljena na javnom servisu RTK zauvek je promenila život i nasleđe KiM. Devetnaest ubijenih, uništeno 39 crkava i manastira, 4.000 proteranih Srba, Roma, Aškalija…

  • 18.03.2023
ARD: Zapadne firme finansiraju antizapadne medije u Srbiji
Mnogi srpski mediji neumorno šire rusku verziju o ratu u Ukrajini i huškaju protiv Evropske unije i Zapada, a upravo zapadna preduzeća u Srbiji, među kojima su i nemačka, finansiraju takve medije milionima evra kroz oglašavanje, ocenjuje nemačka javna televizija ARD.
  • 15.03.2023
Nedovoljan broj notara u opštinama na Kosovu

Broj javnih beležnika na Kosovu je nedovoljan pokazuju podaci Ministarstva pravde Kosova a sa tim se slažu i oni koji obavljaju ovaj posao, ali o tome nisu želeli da govore zvanično. U čak šesnaest opština javni beležnici ne postoje, pokazuju podaci ministarstva.

  • 10.03.2023
Nemačka štampa: Srbija se faktički pomirila sa postojanjem Kosova
Štampa na nemačkom jeziku mahom vidi načelni dogovor Beograda i Prištine kao faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, ali i navodi da još nije sigurno da će Vučić stvar sprovesti do kraja, prenosi Dojče vele.
  • 01.03.2023
Dobro došli u slobodno pozorište
Razgovaralo se te davne 2010. u restoranu „Ćao” nadomak Prištine. Sastala su se dva direktora jednog pozorišta – jedan u gradu, drugi u getu, jedan izbeglica sa radnim knjižicama u kutiji cipela, drugi u zgradi u centru Prištine,  jedan igra u srušenim domovima kulture i traži publiku, drugi urban sa rešenim statusom. U razgovoru se dogodila eksplozija razumevanja, a Jeton Neziraj, mladi reditelj, pisac i direktor rodom iz Кačanika, otvorio je široka vrata na srpskim pozorištima i javnom životu.
  • 26.02.2023
Na šta mislimo kada kažemo Zajednica srpskih opština?

Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština na Kosovu još uvek nije formirana, a zvanični Beograd kaže da je „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Druga strana, pak, poručuje da ovakva asocijacija nije u skladu sa Ustavom Kosova, naziva je „novom Republikom Srpskom“ i tvrdi da se ovo pitanje može rešiti tek konačnim sporazumom koji bi podrazumevao međusobno priznanje. Šta o zajednici, čiji je i naziv predmet rasprava, zaista piše u dokumentima koji su Beograd i Priština već potpisali, a šta u predlozima trećih strana?

  • 25.02.2023