Vesti
Drugi pišu

"Narod je u jednom složan – Ivanovića nisu ubili Albanci"

Nakon ubistva Olivera Ivanovića utihnuo je jedan od poslednjih nezavisnih srpskih glasova. Time se privodi kraju proces koji je počeo 2013. To je bilo disciplinovanje kosovskih Srba od strane Beograda, piše Noje cirher cajtung, a prenosi Dojče vele.
Sahrana Olivera Ivanovića (Foto Srđan Ilić)

U tekstu pod naslovom “Novi šerifi za divlji sever Kosova“, novinar Andreas Ernst za list Noje cirher cajtung piše o situaciji na severu Kosova i političkom uticaju Beograda.

Autor najpre podseća na još uvek nerasvetljeno ubistvo srpskog političara Olivera Ivanovića koje se dogodilo 16. januara.

“Otada se ništa više nije čulo. O mogućim počiniocima niko ne želi da spekuliše, o tome u severnom delu Mitrovice niko ne razgovora sa strancem. Ali u jednom su složni: to nisu uradili Albanci. To je indikativno.“

U opširnom članku novinar švajcarskog lista opisuje kako je funkcionisao sever Kosova do dolaska Aleksandra Vučića na vlast. A onda, 2012. godine: “Berlin i Brisel stavili su ga pred izbor – da normalizuje odnos sa Kosovom ili da zaboravi na pristup EU. On je odlučio da zagrize kiselu jabuku. U aprilu 2013. Beograd i Priština sklopili su sporazum: politička integracija u sistem Kosova, a za uzvrat – autonomija. Ta vest zaprepastila je sever Kosova. Vučić je kritikovan kao izdajnik, zahtevao se nastavak otpora. Iz Beograda jedva da je bilo objašnjenja kako bi novi poredak trebalo da izgleda. A onda su odjednom počeli da se pojavljuju novi ljudi.“

Veliki test usledio je 2013. kada je sever Kosova, prema želji Beograda, po prvi put trebalo da učestvuje na lokalnim izborima, piše Noje cirher cajtung.

“Beograd je s velikom mukom sastavio listu na kojoj su većinom bili ljudi s malo političkog iskustva, ali koji su među građanima ipak imali izvestan ugled. ’A njihova glavna osobina je bila – apsolutna poslušnost’, ocenjuje Miodrag Marinković koji je u to vreme radio za misiju EU na Kosovu. Etablirane snage pozivale su na bojkot i izborni dan je bio čista katastrofa. Kada je počeo da se nazire uspeh bojkota, maskirani ljudi uleteli su na biračka mesta i počeli da prave lom. Glasanje je prekinuto. Jedan austrijski diplomata potvrdio je da su maskirane osobe intervenisale po naredbi ’beogradske liste’, koja je nešto kasnije, pod imenom ’Srpska lista’, postala stranka pod kontrolom države. Na ponovljenim izborima više nije smelo da bude grešaka. ’Bojkoteri’ su bili savladani, njihovi automobili su paljeni, a direktori javnih preduzeća prinuđeni da svoje zaposlene dovedu pred glasačke kutije. (…) I pored svog pritiska, izlaznost je bila samo dvadeset procenata. Ali to je bilo dovoljno i Goran Rakić je postao prvi gradonačelnik Severne Mitrovice po kosovskom zakonu. O tom bivšem vatrogascu i direktoru Gradskog zelenila i čistoće do tada se malo znalo. Ali kada mu je Vučić čestitao, bilo je jasno da on ima najvišu zaštitu.“

Predsednik Vučić je odlučan u tome da se proces normalizacije sprovede i da se ta oblast prepusti kosovskom sistemu, piše dalje u tekstu.

“Ali to ne znači i kraj srpskog uticaja – naprotiv. Preko Srpske liste kojom se upravlja iz Beograda on kontroliše sve oblasti naseljene Srbima. Umesto da finansijski zavisi od srpske države, subvencionisanje teče prema kosovskom zakonu i ide preko Zajednice srpskih opština, koju međutim i dalje finansira Beograd. To će prikočiti odlazak mladih, dobro obrazovanih ljudi, ali ne i zaustaviti. Pouzdanih podataka nema, ali od početka rata mnogi poslovni ljudi, kao i mladi sa diplomom, sreću traže u Beogradu ili u inostranstvu.“

“Nakon smrti Olivera Ivanovića otpor Beogradu deluje besmisleno. Petar Miletić koji je još pre nekoliko godina napustio politiku, lakonski ocenjuje: ’Sudbina kosovskih Srba je da im drugi kroje sudbinu’. I Ivanovićeva žena Milena seli se u Beograd sa šestogodišnjim sinom. Dosta joj je tog ’mračnog i tužnog mesta’“, piše iz Mitrovice Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.



Ostale vesti

Koga mrzi Isus
Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
  • 14.06.2021
Sirotinja zlatnog grada
Posle bombardovanja 1999. godine rudnici su prestali da rade, mnoga naselja su etnički očišćena, a cela oblast je potonula u apatiju onih koji opstaju na ivici siromaštva.
  • 08.06.2021
Šta se desilo u UNS i zašto nije pomoglo 400 novih članova
Novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević izabran je u subotu za predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) na Izbornoj skupštini na kojoj je prethodno vođena duga i burna rasprava oko toga da li bi njegovo ime uopšte trebalo da se nađe na glasačkim listićima. Rakočević je osvojio više glasova od svog prethodnika Vladimira Radomirovića, uprkos tome što su glasali i brojni novi članovi Udruženja koji su, prema navodima, u poslednja dva meseca učlanjeni namenski - da bi Radomiroviću osigurali novi mandat.
  • 31.05.2021
Zašto Albanci pokušavaju da prisvoje srpske crkve, a uništavaju ih godinama unazad
Nastojanje većine Albanaca i njihovih istoričara i političara da ospore istoriju Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, srpski istoričari i predstavnici crkve ocenjuju pokušajima revizije istorije i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa radi izgradnje albanske nacije i njenog identiteta.
  • 26.05.2021
Spomen ploča koja deli žrtve na Kosovu: Tri tačke za ’ostale’
Dragiša i Zorica Petrović iz Gračanice kod Prištine su 1. maja 1999. godine zauvek izgubili sina Nikolu (17) i ćerku Mariju (15), kada je NATO tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) pogodio autobus Niš Ekspresa koji je prelazio preko mosta u mestu Lužane kod Podujeva. Podujevo se nalazi na oko 40 kilometara od Prištine.
  • 08.05.2021
„Čestitka” Aljbina Кurtija
Šta je u podeljenim i odvojenim nacionalnim, verskim i ideološkim svetovima svih ovih decenija na Кosovu i Metohiji imalo trunku iskrenosti? Gde se mogla čuti jednostavna ljudska prirodna i preko potrebna poruka da se obratiš drugima? Кako se, makar, jednog jedinog dana mogla osetiti želja da je neko nekome poželeo: sreću, mir, blagostanje – pa čak i ljubav?
  • 04.05.2021