Vesti
Drugi pišu

’’Mond Diplomatik’’: Razmena granica - kraj jednog tabua

Ono što je bilo nezamislivo na Balkanu, od kraja oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1999. godine, ponovo je aktuelno, a to je spominjanje promena granica, piše francuski "Mond" koji je u poslednjem izdanju objavio dva teksta o eventualnoj razmeni teritorija između Beograda i Prištine.
’’Mond Diplomatik’’: Razmena granica - kraj jednog tabua
Ilustracija (Foto printskrin Mond)

Prema navodima uticajnog pariskog lista, ovu ideju aktuelizovali su letos predsednik Kosova Hašim Tači i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić, koji smatraju da bi razmena teritorija mogla okončati dvadeset godina zamrznuti sukob.

Njihov plan, iako nije jasno formulisan, bila bi “trampa” teritorije severnog Kosova, od regiona Mitrovice, koji se geografski naslanja na Srbiju i koji je uglavnom naseljen Srbima, za Preševski region u jugoistočnoj Srbiji, naseljen Albancima, piše "Mond".

"Korekcija granica bi bila deo konačnog sporazuma, stabilnosti i međusobnog priznavanja", rekao je za ovaj list Hašim Tači.

Ipak, projekat ponovnog utvrđivanja granica, koji je predstavljen kao rešenje za stabilnost, kod stanovnika relevantnih zona dočekan je sa oprezom jer podstiče strah od ponovnog "etničkog čišćenja".
 
"Mond" donosi mišljenja žitelja Bujanovca, Preševa, severne Mitrovice i Gračanice.

Porodica Zubi jedna je od par stotina albanskih porodica, koja živi u naselju "Tri solitera", zgradama ofarbanim u bojama srpske zastave, s pogledom na Ibar, u severnom delu Mitrovice. Novinar ih je intervjusiao te nedelje, kada je srpski predsednik Aleksandar Vučić održao miting u severnoj Mitrovici.

“Ovaj plan bi nam odgovarao, pod uslovom da do njega dođe mirnim putem. Danas se plašim ove posete, želim da zaštitim decu ", kaže Nerimane Zubi čija porodica taj dan provodi među sunarodnicima Albancima u južnoj Mitrovici, dok hiljade Srba sa celog Kosova, mašući srpskim zastavama slušaju uveravanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ih neće napustiti, piše "Mond".

Severni deo Mitrovice koji je naseljen uglavnom Srbima izgleda siromašno i oronulo, gotovo ništa ne funkcioniše, ali posteri Vladimira Putina su na svakom koraku, dodaje se u opisu Severne Mitrovice i naglašava da je u gradu prisutna mafija, da niko od građana ne plaća račune za struju i vodu, kao i da nema potrebe da se auto registruje, jer većina ljudi vozi automobile bez registarskih tablica.

"Da imamo izbora, preselilil bismo se", kaže Albanka Nerimani Zubi, ali prema njenim rečima, njihov stan u severnom delu Mitrovice, ne vredi više od 20.000 evra, dok su sa druge strane reke Ibar "cene, dvostruko veće".

Sa suprotne strane, većina Srba iz Severne Mitrovice živi u uverenju da Kosovo nije nezavisno i uglavnom su protiv podele. Bivši srpski policajac, 67-godišnji Ljubomir Džeferdanović, zadovoljan je što srpski presednik Aleksandar Vučić u svom govoru, 9. septembra u severnoj Mitrovici rekao da lažu oni koji kažu da  je on za promenu granica. On je nekada živeo na jugu Kosova, u Dečanima, mestu iz kojeg je prognan posle rata i pita se šta bi sada radio, ukoliko Srbija napusti Kosovo.

Francuski list "Mond Diplomatik" piše i da je važna prepreka sporazumu o promeni granica  to što većina kosovskih Srba ne živi u oblastima severnog Kosova, već je njih 120.000, naseljeno u 6 enklava južno od reke Ibar, uključujući oblasti oko pravoslavnih manastira, poput Gračanice, koja se nalazi na periferiji Prištine.

Tu živi oko deset hiljada Srba, od kojih su mnogi pobegli iz Prištine, glavnog grada Kosova. U slučaju razmene teritorija, nesumnjivo je da će Gračanica pripasti Kosovarima, tj. albanskom delu Kosova.

"Ne može se povući linija samo tako", kaže Miloš Tomić, vlasnik "Džingis-pab" kafea u Gračanici. "Ovde sam vlasnik zemlje koju neću tek tako prodati". On ne voli Albance i to jasno i kaže. To što bi ga srpski predsednik u slučaju podele odbacio komentariše rečima: "Glasao sam za njega, ali ukoliko nas ostavi ovde, ići ću u Beograd i uradiću nešto glupo, a neću u tome biti jedini", predviđa.

Ovaj krupni momak, gazda kafeterije u Gračanici, ipak je morao da uzme kosovsku ličnu kartu, da registruje svoje vozilo na kosovske tablice, a mora i da plaća kosovske poreze i račune. Srbi iz Gračanice ne mogu tek tako ignoirisati kosovske zakone iz Prištine, kao što to čine njihovi zemljaci sa severa Kosova, objašnjava Mond.

Društvo koje me ne želi

"Šta bi razmena promenila?", pita se 48-godišnji Isak Vorgučić iz Gračanice. Ovaj bivši monah, koji se danas bavi novinarstvom, otvorio je pivnicu "Pivdžan" u kojoj proizvodi lokalno pivo, koje je popularno među brojnim diplomata i stranim vojnicima. Manje nacionalistički nastrojen od vlasnika "Džingis-paba", kaže da ne očekuje nasilje, ukoliko se Beograd i Priština dogovore, pod uslovom da Srbija u ovom delu zadrži svoj obrazovni i zdravstveni system.

"Ne mogu ništa više učiniti, da bih se integrisao u društvo koje me ne želi", objašnjava on govoreći o raspoloženju koje vlada među Albancima. Skeptičan je po pitanju razmene teritorija.

"Prvi znaci normalizacije, usaglašeni pre pet godina, nisu nikada zaživeli. Čak ni oni kojima je dogovoren telefonski kod za Kosovo! Kako onda zamisliti da može doći do razmene teritorija?", pita se Vorgučić.

"Na Balkanu su granice plodovi i rezultat mrznje", smatra Živojin Rakočević. Ovaj intelektualac i antinacionalista, upravlja Domom kulture u Gračanici, "getu i zatvoru", gde je izbegao posle rata. Za njega je projekat razmene granica "ludost". Primenjena nasilno ili mirno, promena granica samo bi ubrzala demografska krvarenja, koja se već dešavaju u ovom mestu, piše "Mond", navodeći Rakočevića, koji dodaje da promena granica, "nužno znači etničko čišćenje".

Poput većine razumnih ljudi iz zajednice, on smatra ovu ideju "glupom", naročito u trenutku kada sve zemlje žele da se pridruže Evropskoj uniji, teritoriji u kojoj nema granica.

Ovde je 90% ljudi protiv takve ideje, ali pitanje je koliko će se njihovi glasovi uzeti u obzir u slučaju dogovora dva predsednika, Tačija i Vučića.

"Srbi sa Kosova ne učestvuju u pregovaračkom procesu u Briselu i samo je Beograd taj, koji pregovara umesto nas" takođe podsećaju sagovornici "Monda" iz Gračanice.
 
I Srbi koji žive na drugoj strani, u Preševskoj dolini su takođe zabrinuti.

"Ne vidim kako bi uopšte naš predsednik Vučić pristao na tako nešto. Ljudi ovde to neće dopustiti", objašnjava Radmila Stojanović. Ova 61-godišnjakija je dugo živela u Boveu u Francuskoj, odakle se sa ćerkom vratila u Srbiju, nakon smrti svog muža. Danas njih dve žive u mestu Loparadince, blizu Bujanovca u komfornoj kući, kakva je retkost u ovom siromašnom kraju, a koja je udaljena svega nekoliko stotina metara od granice.
 
"Na nju nas upozoravaju komšije. Jednog dana su Albanci iz susednog sela, počeli da čiste reku koja nas deli. Rekli su mi da to rade da bi pripremili teren za granicu", kaže Radmila.

Strah od povratka nasilja

Ona ne veruje u ideju podele, ali ipak svakodnevno čuje priče o tome u diskusijama ljudi u kafanama, po selu.

"U Francuskoj sam se normalno družila sa Afrikancima ili Portugalcima, ali je ovde mentalitet drugačiji, dodaje ona. Njena ćerka Aleksandra, ne krije svoju ljutnju:

"Albanci su puni mržnje i žele sve da uzmu. Ovaj projekat nije ništa drugo nego uvod za stvaranje Velike Albanije, koja će takođe uključiti i teritoriju na kojoj živi albanska manjina u Makedoniji". Ona se boji da će ponovo doći do nasilja, kao što se desilo početkom 2000. godine sa albanskom separatističkom gerilom i podseća na Oslobodilačku Vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), koja je tada zahtevala da se ova tri kantona pripoje Kosovu. OVMB je pod pritiskom NATO-a položila oružje 2001, a danas srspka policija neprekidno patrolira ovim područjem.

"Ako se vrate albanske trupe i ukoliko budu zahtevali od nas da odemo odavde, razneću bombom našu kuću", preti Aleksandra.

"Mond" je obišao i selo Biljaču, koje, kako pišu, mnogo podseća na Lopardince, naročito po neuglednim ulicama, siromaštvu i kućama koje uglavnom odišu bedom, sem ponekih, čiji su domaćini imali sreće da rade u Zapadnoj Evropi, kao i mladima koji zaludno sede po kafanskim baštama. List dodaje da jedino nova džamija pokazuje da je selo albansko i razlikuje ga od onog drugog, skoro istog, gde se, takođe u centru, nalazi pravoslavna crkva.

Kao i većina od 50.000 Albanaca iz Preševske doline, i oni koji zive u Biljači, ističu vezanost za Kosovo. Oni se žale se da ih Beograd diskriminiše, da nemaju lekare koji u bolnici govore albanski, da njihove diplome, dobijene na Kosovu nisu priznate, da ih ponižavaju na granici, kao i da im se ne priznaju kosovske registarske tablice na vozilima, već ih moraju zameniti srpskim.

"Srbija nas smatra strancima. Jedino rešenje je da odemo", tvrdi gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi.

Ali, postoje brojne prepreke za tako nešto. Biljača se nalazi na "pogrešnoj strani" autoputa i niko ne može zamisliti da bi Beograd dozvolio da on bude u nadležnosti kosovarskih vlasti. Iza zatvorenih vrata prisutne su brojne nade u tu vlast, kao u porodici Ebibi, gde hendikepirani roditelji dobijaju 250 evra mesečne pomoći od države Srbije.

"Na Kosovu,to bi bilo samo 60 evra", kaže otac Anan.

Kosovski zdravstveni sistem ima lošu reputaciju. "Socijalna politika je bolja u Srbiji i to bi nas nateralo da dobro razmislimo, ukoliko bi došlo do glasanja o podeli", dodaje njegova ćerka Rehjan, 26, koja je upravo završila medicinske studije u Tirani.

Kao i većina mladih iz obe zajednice i ona želi samo jednu stvar, da ode na Zapad, gde će pronaći posao. U njenom slučaju, željena zemlja je Nemačka.

"Za deset godina, svi će otići, do tada će ostati samo nekolicina nacionalista, i samo njih će zanimati da povuku granicu u ovom zaboravljenom delu Balkana".

Zabrinjava razmena granica po čisto etničkom principu

Moguća razmena granica između Kosova i Srbije desila bi se uz snažno suprostavljanje Nemačke ovoj ideji, podvlači "Mond".

List prenosi objašnjenje francuskog geografa Mišela Fušea, koji kaže da "ne treba mešati nepovredivost i neprikosnovenost granica".

"Granice su nepovredive sa stanovišta međunarodnog prava, to jest ne mogu silom biti dovedene u pitanje, ali nisu neprikosnovene: mogu se pomeriti ako dve strane postignu sporazum", kaže Fuše.

Priznat 1975. na Helsinškoj konferenciji SSSR-a i Zapadnjaka, a svečano predstavljen 1990. Pariskom poveljom, ovaj princip je, napominje "Mond", omogućio nemačko ujedinjenje nakon pada Berlinskog zida.

"Između 1989. i 1992, u Evropi - uključujući Ukrajinu i Belorusiju - bile su uspostavljene 22 nove granice, duge 11.149 kilometara", izračunao je Mišel Fuše.

Pariski list napominje da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, međutim, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.

Ova novina, konstatuje se u analizi, u regionu u kojem etničko pitanje ostaje veoma živo, kod većine posmatrača probudila je obazrivost.

Ideja o razmeni teritorija između Srbije i Kosova odmah je izazvala reakciju Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, koji je pozdravio srpsko-kosovsku inicijativu, odmah potencirajući pitanje statusa Republike Srpske. U Makedoniji, Crnoj Gori ali i srpskim regionima naseljinim etničkim manjinama, predlog Beograda i Prištine o razgraničenju može probuditi neke skrivene težnje.

Potpredsednik Maršal Fonda Ivan Vejvoda smatra da je preterena reakcija onih koji smatraju da bi se razmenom granica otvorila Pandorina kutija.

"Rat je bio pre dvadeset godina i bez obzira na izjave jednih ili drugih nacionalista, nema volje u regionu za nekim ponovnim ratovanjem". Prema njemu, ideja o razmeni granica nije idealna, ali bi trebalo biti realističan. Američka administracija, povoljno gleda na "direktni" dogovor.

"To je logično za Trampa", napominje Florian Biber, sa austrijskog Univerziteta
u Gracu. Nemačka i Francuska glume u svemu ovome. Berlin se protivi ideji teritorijalne razmene, ali podržava buduću integraciju Srbije i Kosova u Evropsku uniju. Pariz diskretno podržava razmenu teritorija, ali ne dopušta novo evropsko proširenje.

"Razmena teritorija i perspektiva integracije mora ići ruku pod ruku", insistira Žak Rupnik, a piše "Mond Diplomatik".

Pariski dnevnik je, na svom nalogu na Tviteru, objavio i mapu Kosova, uz koji stoji natpis: "Između Kosova i Srbije, etnički mozaik, ključne infrastrukture i kulturna zdanja predstavljaju prepreke za projekat ponovnog definisanja granica".

Na mapi je prikazano kako bi izgledala nova "granica između Srbije i Kosova" pri čemu bi severni deo Kosova, sa srpskim opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Mitrovica, pripale Srbiji, dok bi Kosovu pripala teritorija opštine Medveđa i Preševska dolina, naseljene većinskim albanskim stanovništvom, a koje su u sastavu Srbije.

"Mond" je u grafičkom prikazu sa sopstvenim tumačenjem različitim bojama predstavio teritorije naseljene srpskim stanovništvom i teritorije sa, vidno većinskim, albanskim stanovništvom.

Na mapi su predstavljene četiri opštine s većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, za koje se navodi da "su izvan kontrole, nisu pravno uređene i plen su mafijaških grupa".

"Mond" na mapi navodi i da stanovnici severa Kosova ne plaćaju porez niti račune za struju, kao i da na referendumu 2012. godine 99,7 odsto njih nije priznalo legitimitet vlasti u Prištini.

Mitrovica je na mapi opisana kao grad-simbol etničkih podela, a jezero Gazivode kao ključno za snebdevanje Kosova vodom, ali se ističe da je vlasništvo nad njim sporno i da se ono nalazi na "granici sa Srbijom".

Prikazane su i dve glavne termoelektrane čije hlađenje, kako se napominje, zavisi od jezera Gazivode. Predstavljen je i rudnik "Trepča", za koji francuski list navodi da pravo na njega polaže Beograd, a da rudnikom upravljaju dva različita entiteta - entitet kosovskih Albanaca i entitet Srba.

Za Medveđu, na teritoriji Srbije, "Mond" navodi da kosovski predsednik Hašim Tači traži pripajanje te opštine Kosovu, ali da je većina albanskog stanovništva Medveđu već napustila.

Na "Mondovoj" mapi je navedeno i da, na teritoriji Srbije, Preševska dolina prkosi centralnoj vlasti. Prizren je prikazan kao značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu, uz podsećanje da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje nacije i vere. Kao izvore za izradu mape, "Mond" navodi Zavod za statitistiku KiM, Zavod za statistiku Srbije i Svetsku banku.

Prevela sa francuskog Violeta Matović



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022