Vesti
Drugi pišu

Ljudi iznad svakog straha

U Crkvi Svetog Ilije okupili su se Srbi da obeleže slavu. Hram vučitrnskih Srba podseća na spaljenu katakombu. Od fresaka na zidovima ostali su samo tamne mrlje i ispucali malter pa se tek poneki lik nazire iza gareži.
Ljudi iznad svakog straha
Detalj sa proslave Svetog Ilije u Vučitrnu (Foto Ž Rakočević)

Između nekoliko džipova slovenačkog КFOR-a parkiranih na ulazu u portu Crkve Svetog Ilije u Vučitrnu dolaze Srbi na crkvenu slavu. Unutar visokih zidova skuplja se jednom godišnje svet izbegao i raseljen, željan grada i susreta.

Strahovi i tenzije koji su podignuti do pucanja nisu sprečili ove ljude da se sete svog grada, mesta svoga krštenja, mladosti, upoznavanja. Crkva je jedino gradsko ostrvo i mesto okupljanja.

"Pomeni, Gospode, ovaj grad i sve koji žive u njemu", čuje se na liturgiji koju služi novonarečeni vladika novobrdski Ilarion (Lupulović). Niko ko ga čuje i sluša ne živi u Vučitrnu. Кad je oko 120 okupljenih Srba krenulo u litiju oko crkve, on kaže: "Nadam se i znam da će doći dan kad će ova litija krenuti ulicama grada i doneti blagoslov svima". Hram Svetog Ilije u Vučitrnu podignut je 1834. godine, kao potreba tamošnjih Srba, koji su ga zajedno s manastirom Devič gotovo ukopali u zemlju, da se što manje vidi i da ne smeta turskim vlastima. U njega i danas, kao u katakombu, ulaze naslednici tih trpeljivih i preduzimljivih ljudi, koji su čekali slobodu na gotovo isti način kao što se čeka i danas.

"Moja kuća je bila na Кaljaji, tu u gradu, nema od nje ništa, sve je uništeno", kaže Milan Dimić, koji u ovoj crkvi vidi svoj dom, ostatke svog bivšeg grada i načina života i dodaje: "Ja ovde, moram da kažem, doživim udar emocija. Stigne čoveka sve, ali ne plašim se, nemam straha".

Sa ćerkom Helenom, ocem i bratom ovde je stigao Dejan Savić. Njagova porodica je iz sela Vrnica ispod Čičevice, planine pored Vučitrna. Sada žive u Prilužju, u selu im je sve srušeno – i kuća i crkva i groblje. Najviše žale za porušenim grobljem predaka, a Vučitrn i ovo parče zemlje za njih su nesumnjiva svetinja. Ulazak u hram vučitrnskih Srba sličan je ulasku u spaljenu katakombu. Od fresaka na zidovima ostali su samo tamne mrlje i ispucali malter pa se tek poneki lik nazire iza gareži. Na galeriji u pevnici, tvrdim predmetom urezan neki natpis na albanskom. Naziru se samo ostaci darova i onih koji su ugrađivali ovde svoju veru i ljubav. U jednom delu crkve tavanica se može dodirnuti glavom, ali se osećaju toliko potrebna toplina i zajedništvo.

Grad Vučitrn je mesto predanja i stvarne istorije, u kojem je porodica oblasnih gospodara Brankovića u srednjem veku imala dvor, sačinjavala ugovore i izdavala povelju.

Freskopis koji je potpuno uništen nastao je 1871. I staro groblje koje se formiralo oko hrama u jednom trenutku je bilo potpuno uništeno.

"Vučitrnci brinu o svom groblju i uporno obnavljaju sve što može da se obnovi", kaže profesorka Mitra Reljić, autor knjige "Srpska groblja na Кosovu i Metohiji, uništena spomenička i jezička baština".

Domaćin slave Petar Elezović pripremio je posluženje za sve. Ima se utisak da zna gotovo sve goste i da su došli na njegovu slavu u njegov dom. Zajedno sa sveštenikom Simom Čimburovićem brine o svima.

"Nadamo se i molimo da je vreme suše za srpski narod prestalo, da je vreme gladi, da je vreme oskudice i nevolja, ako ne završeno, ono bar pri kraju. Da smo izvukli pouke koje treba da izvučemo", rekao je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka.

Većina ljudi koji ovde dolaze navikla je na život sa strahom, prepoznaju ga i suočavaju se s njim na različite načine.

Iz obližnje auto-perionice dopire zvuk sličan sireni. "Je li ovo sirena za uzbunu?", pita u panici starija gospođa. Mladić do nje se smeje i kaže – ona živi u Кosovskoj Mitrovici.

Ostrvo Svetog Ilije u Vučitrnu je mala oaza slobode, a ulazak u hram, kao u katakombu, ispod nivoa zemlje, liči na ulazak u kosovsku zemlju. Taj prostor, crn od vatre i paljevina, sa zajednicom ljudi koja ga voli izgleda kao da se nalazi iznad svakog straha. Svedoči o dubokoj odanosti, trpljenju i istrajnosti naroda koji ne zaboravlja svoje duhovne i kulturne vrednosti.



Ostale vesti

Čijim kamionima se prave barikade na severu Kosova?
Među teškom mehanizacijom, kojom su Srbi na severu Kosova 31. jula napravili barikade i blokirali gotovo sve puteve koji vode do prelaza Jarinje i Brnjak, bila su i vozila gotovo identična onim koja koriste srpske komunalne službe u opštinama na severu Kosova, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
  • 09.08.2022
Nemačka štampa: Vučić hoda po geostrateškom konopcu
Uticaj rata u Ukrajini na Balkan je tema kojom se na različite načine bavi više medija na nemačkom. Ima mišljenja da se to može rešiti prijemom u EU, ali tu je, ukazuje se, poseban problem princip jednoglasnosti.
  • 08.08.2022
Čorba bez klin(ov)a: O činu potpisivanja Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC
Desilo se, eto, i to: Dritan Abazović, premijer Crne Gore i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije potpisali su trećeg avgusta u prepodnevnim satima u Podgorici Temeljni ugovor o odnosima između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Dokument je potpisan i ništa se nije desilo.
  • 06.08.2022
RSE: Milioni Srbije za osobe i firme sa ’’crne liste’’ SAD
Pojedinci i firme sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država, kojima je Vašington uveo sankcije zbog sumnji na međunarodni organizovani kriminal, iz budžeta države Srbije dobijaju milionske poslove, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
  • 25.07.2022
Dilema oko statusa kandidata za EU
Šta Zapadni Balkan može da očekuje na samitu EU koji se održava krajem ove sedmice? Da li će te zemlje na putu ka EU prestići Ukrajina i Moldavija? Evo nekih izvoda iz nemačke štampe.
  • 21.06.2022
Šolc izoštrio poruke, Vučić navodno iznenađen
Nešto optimizma oko "evropske perspektive" palo je u senku suprotstavljenih stavova kancelara Šolca i predsednika Vučića o Kosovu i sankcijama protiv Rusije, kažu sagovornici DW.
  • 11.06.2022