Vesti
Drugi pišu

Ljubožde: Srbi teško do svojih kuća i imanja

U Ljuboždu kod Istoka u toku je obnova prve srpske kuće. U to selo posle osamnaest godina vratilo se trinaest porodica, koje čekaju obnovu srušenih kuća.
Ljubožde: Srbi teško do svojih kuća i imanja
Povratnici u iz sela Ljubožde (Foto printskrin rts.rs)

Srbi su i dalje vlasnici zemlje u tom selu pa iz tog razloga je kažu njihov povratak naišao na otpor kod albanskih suseda.

Za Martu Ristić povratak u Ljubožde je posebno težak. Ta hrabra majka 1999. godine izgubila je dvadesetčetvorogodišnjeg sina Nenada. Poginuo je nedaleko od kuće, uz koju je i staro groblje na kome je sahranjen. Marta sa groblja može samo da posmatra porodičnu kuću, ali u nju ne može da uđe, jer ju je uzurpirao Albanac iz susednog sela. “Za ovih 18 godina dvadeset puta sam dolazila. Niko ne može da ga izbaci iz kuće do dan danas. Došli smo na ovu ledinu, pod šator, pod šator. Još šest hektara zemlje imam”, kaže Marta. Na imanju Nikolića samo ostaci kuće koji su zarasli u korov i rastinje.

Dragoslava Nikolić imala je kuću od 100 kvadrata.

“Ja mislim da mi nismo zaslužili da nam se ovo uradi. Na moje imanje došao je čovek iz Albanije i podigao vikendicu-kuću”, kaže Dragoslav Nikolić.

Čekanje, strepnju i objašnjenja da se još nisu stekli uslovi za povratak ovi ljudi zamenili su odlukom da se vrate.

“Posle 18 godina sam došao na moj stari vekovni temelj, gde su živeli moj deda, pradeda i čukundeda. Imao sam štalu, garažu sve je uništeno do temelja”, kaže Jovan Ristić.

Radomir Ristić priča da je komšijama bilo krivo kad su došli i da ih nisu nikako dočekali.

“Znali smo da ćemo naići na prepreke, ali smo uporni”, kaže Mirko Simić.

Svako srpsko domaćinstvo poseduje po nekoliko hektara zemlje, ali nju koriste Albanci.

“Imam pet hektara imanja koje je sada uzurpirano, radi ga Albanac”, kaže Miodrag Tijanić.

Dok čekaju obnovu kuća vredno rade i sređuju dvorište svog suseda u čijoj kući borave svi zajedno.

“Stalno su nam govorili dođite, vratite se na svoje ognjište, međutim, sada su izneli dosta laži na naš račun, da smo mi ratni zločinci, da smo pravili zlodela, što nije istina”, kaže Čeda Simić.

“U opštini Istok do 1999. godine živelo je 8.700 Srba, plus 1.700 Crnogoraca od tog broja nije se vratila ni jedna trećina”, kaže Vesna Maliković iz Kancelarije za povratak i zajednice, opština Istok.

Povratnike u Ljuboždu neprekidno nadgleda Kosovska policija, a povremeno ih obilaze i vojnici slovenačkog Kfora.



Ostale vesti

Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020
Pozitivni signali sa sastanka u Briselu
Srbija i Kosovo su u Briselu, vrativši dijalog "kući" sa "izleta" u Vašington, potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem Evropske unije (EU), piše Dojče vele (DW).
  • 08.09.2020