Vesti
Drugi pišu

Lečenje korone u srpskim sredinama: Bolnice uglavnom ćute, a i građani

Novinari koji izveštaju iz srpskih sredina na Kosovu sve teže dolaze do informacija o stanju u zdravstvu, u vreme pandemije.
Lečenje korone u srpskim sredinama: Bolnice uglavnom ćute, a i građani
Iz bolnice u Gračanici (Foto A. Nimani, AFP)

Kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Zorica Vorgučić, novinarka RTV KIM iz Čaglavice kod Prištine, građani iz srpske zajednice na Kosovu neće da govore o problemima jer se plaše posledica, odnosno da mogu da izgube posao. Prema njenim rečima, većina njih radi u srpskim institucijama, zdravstvu i prosveti.

Vorgučić kaže da im se meštani sa teritorije opštine Gračanica često javljaju sa molbom da istraže i pokrenu neka važna pitanja za društvo, ali o tome sami ne žele da svedoče.

"Javila su nam se dva pacijenta, jedan kod koga je potvrđen virus i drugi kog nisu želeli da testiraju, ali nisu želeli da im otkrijemo identitet. Ta dva slučaja nisu izuzetak, ima mnogo drugih. Svesni smo da nema uslova u zdravstvenim institucijama, ali ne znam zašto se to krije", navodi ona.

Vorgučić tvrdi da novinari u Gračanici nisu mogli da dobiju nikakvu informaciju od nadležnih zdravstvenih ustanova sve dok nije reagovala grupa predstavnika medijskih radnika i civilnog sektora.

"Onda je održana jedna konferencija za novinare kriznog štaba i predstavnika Kliničko bolničkog centra u Gračanici, potom još jedna i to se završilo na tome. Sada dobijamo saopštenja iz kojih ne možete da dobijete odgovore koji se tiču procesa lečenja i pravog stanja", kaže Vorgučić.

Direktor ne odgovara na pozive

I Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić ističe da je glavni problem novinara što ne mogu da dođu do nadležnih iz Kliničko bolničkog centra u Gračanici.

"Oni su potpuno zatvoreni za novinare, konkretno direktor KBC-a Bratislav Lazić, koji je izgleda jedini ovlašćeni da daje izjave novinarima, jer mi kada lekare u zdravstvenim ustanovama pitamo za informacije oni kažu da ne mogu ništa da kažu bez odobrenja direktora Lazića", kaže Ničić.

Direktor Lazić i pored upornih nastojanja RSE da dobije njegov komentar nije odgovarao na telefonske pozive.

Ničić tvrdi da konstantno dobija nezvanične informacije od lekara da je situacija u zdravstvenim ustanovama alarmantna, da nema testova, da nema dovoljno lekara ni osnovnih sredstava za rad.

"Onda imamo direktora Lazića, koji se javnosti obrati jednom u dva, tri meseca i kaže da je sve u najboljem redu, da imaju sve i da nema nikakvih problema. Nalazimo se u vrzino kolo, sa jedne strane imamo lekare koji pričaju jedno a to ne smeju javno da kažu, a onda Lazić sve to demantuje ", navodi Ničić.

"Ovo je mala sredina i lako se otkrije identitet osobe koja vam da informaciju, pogotovo ako navedete inicijale", dodaje Ničić.

"Testiraju se svega od četri do šest osoba a onda vam direktor KBC-a kaže da imaju sve, da imaju dovoljno testova i da im ništa ne fali", ističe Ničić.

Gde se testira i gde idu uzroci?

Specijalista epidemiologije Zavoda za javno zdravlje u Severnoj Mitrovici, koji funkcioniše u srpskom sistemu, doktor Aleksandar Antonijević je ranije rekao za RSE da da Gračanica može da šalje deset uzoraka dnevno što je, prema njegovoj oceni, "sasvim dovoljno".

Imajući u vidu da na Kosovu funkcioniše srpski i kosovski zdravstveni sistem, građani srpske nacionalnosti imaju mogućnost da izaberu gde će dostaviti svoj uzorak za testiranje na COVID-19.

Tu je Kliničko bolnički centar u Severnoj Mitrovici, koji radi pri srpskom zdravstvenom sistemu i prikuplja uzorke iz srpskih sredina a potom ih šalje na testiranje laboratorijama u Srbiji.

A regionalne bolnice koje funkcionišu pri kosovskom sistemu uzorke za testiranje šalju laboratoriji molekularne mikrobiologije pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje Kosova u Prištini.

U međuvremenu, premijerka Srbije Ana Brnabić je 5. avgusta izjavila da na Kosovu ima sve potrebne opreme i da su lekari iz Srbije na raspolaganju da odu na Kosovo, ukoliko bude potrebe. Rekla je i da je prioritet otvaranje laboratorije u Severnoj Mitrovici kako bi se ubrzalo testiranje i da bi na jesen ono bilo masovnije.

Direktor Bolnice u Pasjanu demantuje da nemaju opreme i lekova

Jovan Simić, novinar RTV Puls iz Šilova kod Gnjilana kaže da u Opštoj bolnici u Pasjanu nema opreme, lekova čak ni špriceva.

Direktor opšte bolnice u Pasjanu Zoran Perić u izjavi za RSE demantuje, međutim, navode da toj zdravstvenoj ustanovi fali oprema i lekovi.

"Kiseonika imamo za godinu dana i svih lekova za Covid, kadar kompletan itd. Procenat izlečenja je veliki", kaže Perić.

"Za snimanje (pluća) mora da se ide u privatne klinike, sve to (lečenje) košta u proseku od 250 do 300 evra", kaže Simić koji je i sam inficiran korona virusom i nalazi se u kućnoj izolaciji.

Govoreći o pravoj slici u zdravstvenim ustanovama u Pomoravlju, Simić ističe da je ona konfuzna i nejasna jer "ako pitate zdravstvene radnike u čemu je problem, zašto nema opreme i lekova, reći će da je u pitanju opstrukcija od strane kosovske carine, ali ja lično mislim da to ne pije vodu i da su ljudi prepušteni sami sebi", ocenjuje on.

Kaže i da u Pomoravlju živi oko 30.000 Srba a da može da se testira maksimalno šest osoba dnevno.

"Šta od prilike oni rade, ako jedna porodica ima simptome korona virusa testiraće samo jednog. Prava slika o broju inficiranih nikad ne može da se sazna. Šta to znači, ima mnogo više inficiranih od onog što se kaže a uslovi u kojima rade zdravstveni radnici u Pasjanu su loši", tvrdi novinar RTV Pulsa.

Da građani ne žele javno da govore o svim ovim problemima potvrđuje i novinar iz Goraždevca Darko Dimitrijević.

"Strah je najbolja reč koja opisuje odbijanje zvaničnih potvrda koje nisu tipične i koje nisu prirodne za situaciju u kojoj se nalazimo", smatra on.

Ivan Vučković je dugogodišnji dopisnik javnog servisa Radio Televizije Kosova iz Leposavića i kako kaže teško je raditi kao novinar na severu Kosova. On primećuje da građani Leposavića uglavnom ne žele da govore za medije kada je situacija napeta.

"Ako pokrenemo neku političku temu ili možda pitanje odgovornih kada je ovakva situacija u pitanju, tu prestaje svaka priča. Postoji strah, to smo i ranije viđali radeći ovaj posao. Smatraju da je ovo opasna teritorija, da mogu sebi napraviti probleme", kaže Vučković.

Prema poslednjim informacijama, u srpskim sredinama na Kosovu su od početka epidemije do 8. avgusta preminule 34 osobe. Registrovano je ukupno 870 osoba pozitivnih na korona virus a broj aktivnih slučajeva je 513.

Na nivou celog Kosova je do 7. avgusta registrovano 300 smrtnih slučajeva. Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, od početka epidemije zabeleženo je 9.688 ali je izlečeno 5.480 pacijenata. Aktivno je 3.908 slučajeva.

 

 



Ostale vesti

Sud za ratne zločine u Beogradu nije obavešten o masovnoj grobnici kod Raške
Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nije dostavljeno obaveštenje o pronalasku posmrtnih ostataka u blizini Raške, rečeno je juče za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.
  • 18.11.2020
Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020
Specijalni sud u Hagu – da li se Priština suprotstavlja ili izruguje
Pre skoro četiri godine (decembar 2016) je u Hagu je osnovan Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK na Kosovu. Tek prošlog septembra je ta institucija počela sa poslom i promptno se našla u slučaju nepoštovanja suda. Događaj je medijski efektan, ali političkoj javnosti u nemačkom govorom području mahom neinteresantan. Kad je tema tugaljiva, ćutanje je zlato.
  • 04.10.2020
Lipljan: Sumnje na zloupotrebe vršiteljke dužnosti direktorke škole
Deo rukovodstva Osnovne škole “Braća Aksić” u Lipljanu, više puta je u proteklih godinu dana nadležnim prosvetnim organima Republike Srbije, upućivao dopise kojima su ukazivali na sumnje da vršilac dužnosti direktorka te škole Bogdanka Mirić, kako tvrde, krši brojne zakone. Deo zaposlenih se tim povodom obratio i Agenciji za borbu protiv korupcije u Beogradu, navodeći u dopisu više od dvadeset tačaka, za koje tvrde da predstavljaju primere kršenja zakona u toj školi.
  • 24.09.2020
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
  • 12.09.2020