Vesti
Drugi pišu

Kud se dede Metohija?

Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
Kud se dede Metohija?
Stefan Surlić (Foto N1)

Ova, Bujanska konferencija, nastala kao odgovor na Drugu prizrensku ligu, kasnije je u krugovima KPJ najviše osporavana zbog rečenice: „Kosovo i Dukađin/Metohija je kraj koji je naseljen najvećim delom šiptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako i danas – želi da se ujedini sa Šipnijom(470)“.

Autonomna oblast Kosovo i Metohija stvorena je već 1945. da bi godinu dana kasnije bila potvrđena i u Ustavu. Ustavnim rešenjem iz 1963. proširene su autonomne nadležnosti pokrajine „Kosovo i Metohija“. Iz zvaničnom naziva, pojam Metohija se gubi tek Ustavom SFRJ iz 1974. kada se pokrajina iako i dalje u sastavu SR Srbije, suštinski izdiže na nivo ravnopravne federalne jedinice. Sa dolaskom Miloševića na vlast, autonomija Kosova se svodi na ovlašćenja Ustava iz 1963. i u zvanični naziv se vraća odrednica Metohija. Derogiranje nadležnosti od većine Albanaca i njihovih predstavnika shvaćeno je kao akt ukidanja autonomije. Kasnije iskustvo sukoba i represije od strane državnog aparata dovelo je do uvreženog mišljenja kod albanske populacije da je pojam „Metohija“ uvredljiv jer je „nametnut od strane Miloševića“. Istorijski posmatrano Metohija je mnogo stariji pojam, grčkog porekla koji označava množinu za „manastirsko imanje“.

Nedavni napad na novinarku RTK2 postavlja pitanje da li je upotreba odrednice Metohija nužno politički stav? Kao što je već istaknuto sam pojam ne sadrži nikakvo uvredljivo značenje, a ujedno je istorijski i geografski utemeljeno njegovo korišćenje. Srbi koji žive ili potiču iz Metohije imaju puno pravo da koriste svoj geografski toponim, kao što to čine Albanci iz oblasti koju nazivaju „Dukagjinit“. Međutim, statusni spor između Beograda i Prištine usložnjava interpretaciju i uvodi pojam u konfliktnu ravan. „Kosovo i Metohija“ je u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006. zvaničan naziv pokrajine sa predviđenom suštinskom autonomijom. S druge strane „Kosovo“ je naziv za nezavisnu državu, celokupnu teritoriju uključujući i region Metohiju po Ustavu koji su vlasti Prištine usvojile 2008.

U odsustvu finalnog sporazuma, upotreba jednog od dva pojma u pogrešnom društvu, sredini ili mediju nas podseća na Nectar reklamu „nije svejedno“. Antagonizmi između Srba i Albanaca reflektuju se na svakodnevni život i danas određuju sudbinu jedne novinarke, a sutra bilo koga od nas. U Srbiji se zvanično pominjanje Kosova uz izostavljanje Metohije od nacionalnih dušebrižnika tumači kao neprijateljski i antipatriotski stav. S druge strane, neki od albanskih predstavnika često svojim međunarodnim prijateljima sugerišu da, uprkos standardizovanom nazivu, na engleskom upotrebljavaju pojam „Kosova“ jer „Kosovo ima i suviše srpski prizvuk“.

Niti će neko biti veći Albanac ako svim silama napadne upotrebu pojma Metohija, niti će biti manji Srbin ako pri pominjaju Kosova izostavi Metohiju. Metohija je nesporno istorijski, geografski i pravno-politički utemeljen pojam, a negativna osećanja koja budi njegova (ne)upotreba proporcionalna su stepenu naše spremnosti na toleranciju i razumevanje. Imajmo to u vidu pre bilo kakvog epohalnog sporazuma.



Ostale vesti

Koha: Bez puno nade za viznu liberalizaciju i napredak Kosova ka EU
Diplomate u Briselu su skeptične prema Kosovu i liberalizaciji viza. Kombinacija nedostatka rezultata u Prištini i nedostatka volje u EU, mogla bi da ostavi liberalizaciju viznog režima na čekanju. Na kraju bi nešto moglo da se pomeri u drugoj polovini godine, kada Slovenija preuzima predsedavanje EU.
  • 04.01.2021
U Prištini prozivaju vladu zbog ćutanja na izveštaj o ugroženosti Visokih Dečana

Prištinski list Koha ditore ocenjuje da situacija koju je predstavila Evropa Nostra o ugroženosti manastira Visoki Dečani "ne predstavlja stvarno stanje i da kosovska vlada mora da reaguje, čak i oštro".

  • 15.12.2020
Borelj: Razgraničenje više nije opcija
Razgraničenje Srbije i Kosova više nije opcija, poručio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj i tako ponovo ostavio prostor za pitanje od milion dolara: "Šta jeste?", piše Blic.
  • 30.11.2020
Sud za ratne zločine u Beogradu nije obavešten o masovnoj grobnici kod Raške
Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nije dostavljeno obaveštenje o pronalasku posmrtnih ostataka u blizini Raške, rečeno je juče za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.
  • 18.11.2020
Sudar katunskih pesnica
Dva veka posle borbe Petrovića i Radonjića, ponovo dvojica Katunjana, Đukanović i Krivokapić, odlučuju kojim putem ide Crna Gora, piše za "Politiku" Živojin Rakočević.
  • 18.10.2020
Kossev: Nije bilo skandiranja
"Niko nije uzvikivao ni tu ni bilo koju drugu političku parolu, u pitanju je lažno prijavljivanje i policija je sa tim upoznata", za KoSSev svedoče u crkvenoj opštini Prizren.
  • 04.10.2020