Vesti
Drugi pišu

Kud se dede Metohija?

Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
Kud se dede Metohija?
Stefan Surlić (Foto N1)

Ova, Bujanska konferencija, nastala kao odgovor na Drugu prizrensku ligu, kasnije je u krugovima KPJ najviše osporavana zbog rečenice: „Kosovo i Dukađin/Metohija je kraj koji je naseljen najvećim delom šiptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako i danas – želi da se ujedini sa Šipnijom(470)“.

Autonomna oblast Kosovo i Metohija stvorena je već 1945. da bi godinu dana kasnije bila potvrđena i u Ustavu. Ustavnim rešenjem iz 1963. proširene su autonomne nadležnosti pokrajine „Kosovo i Metohija“. Iz zvaničnom naziva, pojam Metohija se gubi tek Ustavom SFRJ iz 1974. kada se pokrajina iako i dalje u sastavu SR Srbije, suštinski izdiže na nivo ravnopravne federalne jedinice. Sa dolaskom Miloševića na vlast, autonomija Kosova se svodi na ovlašćenja Ustava iz 1963. i u zvanični naziv se vraća odrednica Metohija. Derogiranje nadležnosti od većine Albanaca i njihovih predstavnika shvaćeno je kao akt ukidanja autonomije. Kasnije iskustvo sukoba i represije od strane državnog aparata dovelo je do uvreženog mišljenja kod albanske populacije da je pojam „Metohija“ uvredljiv jer je „nametnut od strane Miloševića“. Istorijski posmatrano Metohija je mnogo stariji pojam, grčkog porekla koji označava množinu za „manastirsko imanje“.

Nedavni napad na novinarku RTK2 postavlja pitanje da li je upotreba odrednice Metohija nužno politički stav? Kao što je već istaknuto sam pojam ne sadrži nikakvo uvredljivo značenje, a ujedno je istorijski i geografski utemeljeno njegovo korišćenje. Srbi koji žive ili potiču iz Metohije imaju puno pravo da koriste svoj geografski toponim, kao što to čine Albanci iz oblasti koju nazivaju „Dukagjinit“. Međutim, statusni spor između Beograda i Prištine usložnjava interpretaciju i uvodi pojam u konfliktnu ravan. „Kosovo i Metohija“ je u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006. zvaničan naziv pokrajine sa predviđenom suštinskom autonomijom. S druge strane „Kosovo“ je naziv za nezavisnu državu, celokupnu teritoriju uključujući i region Metohiju po Ustavu koji su vlasti Prištine usvojile 2008.

U odsustvu finalnog sporazuma, upotreba jednog od dva pojma u pogrešnom društvu, sredini ili mediju nas podseća na Nectar reklamu „nije svejedno“. Antagonizmi između Srba i Albanaca reflektuju se na svakodnevni život i danas određuju sudbinu jedne novinarke, a sutra bilo koga od nas. U Srbiji se zvanično pominjanje Kosova uz izostavljanje Metohije od nacionalnih dušebrižnika tumači kao neprijateljski i antipatriotski stav. S druge strane, neki od albanskih predstavnika često svojim međunarodnim prijateljima sugerišu da, uprkos standardizovanom nazivu, na engleskom upotrebljavaju pojam „Kosova“ jer „Kosovo ima i suviše srpski prizvuk“.

Niti će neko biti veći Albanac ako svim silama napadne upotrebu pojma Metohija, niti će biti manji Srbin ako pri pominjaju Kosova izostavi Metohiju. Metohija je nesporno istorijski, geografski i pravno-politički utemeljen pojam, a negativna osećanja koja budi njegova (ne)upotreba proporcionalna su stepenu naše spremnosti na toleranciju i razumevanje. Imajmo to u vidu pre bilo kakvog epohalnog sporazuma.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022