Vesti
Drugi pišu

Kud se dede Metohija?

Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
Kud se dede Metohija?
Stefan Surlić (Foto N1)

Ova, Bujanska konferencija, nastala kao odgovor na Drugu prizrensku ligu, kasnije je u krugovima KPJ najviše osporavana zbog rečenice: „Kosovo i Dukađin/Metohija je kraj koji je naseljen najvećim delom šiptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako i danas – želi da se ujedini sa Šipnijom(470)“.

Autonomna oblast Kosovo i Metohija stvorena je već 1945. da bi godinu dana kasnije bila potvrđena i u Ustavu. Ustavnim rešenjem iz 1963. proširene su autonomne nadležnosti pokrajine „Kosovo i Metohija“. Iz zvaničnom naziva, pojam Metohija se gubi tek Ustavom SFRJ iz 1974. kada se pokrajina iako i dalje u sastavu SR Srbije, suštinski izdiže na nivo ravnopravne federalne jedinice. Sa dolaskom Miloševića na vlast, autonomija Kosova se svodi na ovlašćenja Ustava iz 1963. i u zvanični naziv se vraća odrednica Metohija. Derogiranje nadležnosti od većine Albanaca i njihovih predstavnika shvaćeno je kao akt ukidanja autonomije. Kasnije iskustvo sukoba i represije od strane državnog aparata dovelo je do uvreženog mišljenja kod albanske populacije da je pojam „Metohija“ uvredljiv jer je „nametnut od strane Miloševića“. Istorijski posmatrano Metohija je mnogo stariji pojam, grčkog porekla koji označava množinu za „manastirsko imanje“.

Nedavni napad na novinarku RTK2 postavlja pitanje da li je upotreba odrednice Metohija nužno politički stav? Kao što je već istaknuto sam pojam ne sadrži nikakvo uvredljivo značenje, a ujedno je istorijski i geografski utemeljeno njegovo korišćenje. Srbi koji žive ili potiču iz Metohije imaju puno pravo da koriste svoj geografski toponim, kao što to čine Albanci iz oblasti koju nazivaju „Dukagjinit“. Međutim, statusni spor između Beograda i Prištine usložnjava interpretaciju i uvodi pojam u konfliktnu ravan. „Kosovo i Metohija“ je u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006. zvaničan naziv pokrajine sa predviđenom suštinskom autonomijom. S druge strane „Kosovo“ je naziv za nezavisnu državu, celokupnu teritoriju uključujući i region Metohiju po Ustavu koji su vlasti Prištine usvojile 2008.

U odsustvu finalnog sporazuma, upotreba jednog od dva pojma u pogrešnom društvu, sredini ili mediju nas podseća na Nectar reklamu „nije svejedno“. Antagonizmi između Srba i Albanaca reflektuju se na svakodnevni život i danas određuju sudbinu jedne novinarke, a sutra bilo koga od nas. U Srbiji se zvanično pominjanje Kosova uz izostavljanje Metohije od nacionalnih dušebrižnika tumači kao neprijateljski i antipatriotski stav. S druge strane, neki od albanskih predstavnika često svojim međunarodnim prijateljima sugerišu da, uprkos standardizovanom nazivu, na engleskom upotrebljavaju pojam „Kosova“ jer „Kosovo ima i suviše srpski prizvuk“.

Niti će neko biti veći Albanac ako svim silama napadne upotrebu pojma Metohija, niti će biti manji Srbin ako pri pominjaju Kosova izostavi Metohiju. Metohija je nesporno istorijski, geografski i pravno-politički utemeljen pojam, a negativna osećanja koja budi njegova (ne)upotreba proporcionalna su stepenu naše spremnosti na toleranciju i razumevanje. Imajmo to u vidu pre bilo kakvog epohalnog sporazuma.



Ostale vesti

“Ne krivite građane Balkana za poslednji talas kovida”
Čelnici Zapadnog Balkana žele da okrive neodgovorne građane za nedavni porast slučajeva koronavirusa, ali stvarni problem u regionu je temeljni nedostatak poverenja između građana i države, piše Florijan Biber za Balkan Insajt.
  • 13.08.2020
Kosovski mediji ponovo o Karačevu i srpskoj žandarmeriji
Od sinoć mediji u Prištini prenose informacije o navodnom ulasku srpske žandarmerije u Karačevo, a danas se ovoj temi priključio i kosovski premijer Avdulah Hoti, kojeg je Aljbin Kurti ranije optužio da je planirao specijalnu policijsku akciju u Karačevu i Zubinom Potoku, a što on tada nije odobrio. Istovremeno, Kosovska policija saopštava da srpske specijalce nije tamo zatekla.
  • 08.08.2020
Lečenje korone u srpskim sredinama: Bolnice uglavnom ćute, a i građani
Novinari koji izveštaju iz srpskih sredina na Kosovu sve teže dolaze do informacija o stanju u zdravstvu, u vreme pandemije.
  • 07.08.2020
Pol Polanski stradanje srpskog naroda na Kosovu pretočio u knjige
"Na Kosovo sam došao u junu 1999. zajedno sa NATO trupama. I kao Amerikanac koji se o Kosovu informisao iz američkih medija, bio sam proalbanski orijentisan. Kao i većina nas koji smo bili tamo. Nedugo potom, doživeo sam da mi američki vojnici prilaze sa suzama u očima govoreći: "Podržali smo pogrešnu stranu!" Mogao sam to čuti skoro svakodnevno...", priča Pol Polanski za "Novosti".
  • 02.08.2020
Milioni evra za odbranu Tačija i Veseljija
Institucije u Prištini izdvojile su milione evra za pomoć bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova kojima će se eventualno suditi u Hagu, ali zvaničnici ne iznose detalje kako se novac troši. Do sada, Hašima Tačija u Hagu zastupali su Pjer Ričard Prosper i Džefri Najs.
  • 25.07.2020
Kosovo: Užurbana preraspodela moći
„Aurea prima sata est aetas, kuae vindice nullo, sponte sua, sine lege fidem rectumkue colebat“. Bez zakona i sudija, govorio je Ovidije, tokom zlatnog doba „prevladala je spontana ispravnost u srcu“. Sada čak ni zakoni i sudije možda nisu dovoljni, navodi u autorskom tekstu Andrea Kapusela, nekadašnji šef Ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu.
  • 07.07.2020