Vesti
Drugi pišu

Kud se dede Metohija?

Kako piše Petrit Imami u knjizi „Srbi i Albanci kroz vekove“, tokom Drugog svetskog rata, postojao je sukob između Albanaca kvislinga-nacionalista i antifašista. Fadilj Hodža kao odgovor na zloupotrebu Prizrenske lige iz 1878, u listu KPJ Sloboda (1943) najavljuje: „Narodi Kosova i Metohije, organizovaće konferenciju, možda ne u Prizrenu, koja će imati veću važnost nego ona 1878. g. (Imami, 2016: 469)“. 
Kud se dede Metohija?
Stefan Surlić (Foto N1)

Ova, Bujanska konferencija, nastala kao odgovor na Drugu prizrensku ligu, kasnije je u krugovima KPJ najviše osporavana zbog rečenice: „Kosovo i Dukađin/Metohija je kraj koji je naseljen najvećim delom šiptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako i danas – želi da se ujedini sa Šipnijom(470)“.

Autonomna oblast Kosovo i Metohija stvorena je već 1945. da bi godinu dana kasnije bila potvrđena i u Ustavu. Ustavnim rešenjem iz 1963. proširene su autonomne nadležnosti pokrajine „Kosovo i Metohija“. Iz zvaničnom naziva, pojam Metohija se gubi tek Ustavom SFRJ iz 1974. kada se pokrajina iako i dalje u sastavu SR Srbije, suštinski izdiže na nivo ravnopravne federalne jedinice. Sa dolaskom Miloševića na vlast, autonomija Kosova se svodi na ovlašćenja Ustava iz 1963. i u zvanični naziv se vraća odrednica Metohija. Derogiranje nadležnosti od većine Albanaca i njihovih predstavnika shvaćeno je kao akt ukidanja autonomije. Kasnije iskustvo sukoba i represije od strane državnog aparata dovelo je do uvreženog mišljenja kod albanske populacije da je pojam „Metohija“ uvredljiv jer je „nametnut od strane Miloševića“. Istorijski posmatrano Metohija je mnogo stariji pojam, grčkog porekla koji označava množinu za „manastirsko imanje“.

Nedavni napad na novinarku RTK2 postavlja pitanje da li je upotreba odrednice Metohija nužno politički stav? Kao što je već istaknuto sam pojam ne sadrži nikakvo uvredljivo značenje, a ujedno je istorijski i geografski utemeljeno njegovo korišćenje. Srbi koji žive ili potiču iz Metohije imaju puno pravo da koriste svoj geografski toponim, kao što to čine Albanci iz oblasti koju nazivaju „Dukagjinit“. Međutim, statusni spor između Beograda i Prištine usložnjava interpretaciju i uvodi pojam u konfliktnu ravan. „Kosovo i Metohija“ je u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006. zvaničan naziv pokrajine sa predviđenom suštinskom autonomijom. S druge strane „Kosovo“ je naziv za nezavisnu državu, celokupnu teritoriju uključujući i region Metohiju po Ustavu koji su vlasti Prištine usvojile 2008.

U odsustvu finalnog sporazuma, upotreba jednog od dva pojma u pogrešnom društvu, sredini ili mediju nas podseća na Nectar reklamu „nije svejedno“. Antagonizmi između Srba i Albanaca reflektuju se na svakodnevni život i danas određuju sudbinu jedne novinarke, a sutra bilo koga od nas. U Srbiji se zvanično pominjanje Kosova uz izostavljanje Metohije od nacionalnih dušebrižnika tumači kao neprijateljski i antipatriotski stav. S druge strane, neki od albanskih predstavnika često svojim međunarodnim prijateljima sugerišu da, uprkos standardizovanom nazivu, na engleskom upotrebljavaju pojam „Kosova“ jer „Kosovo ima i suviše srpski prizvuk“.

Niti će neko biti veći Albanac ako svim silama napadne upotrebu pojma Metohija, niti će biti manji Srbin ako pri pominjaju Kosova izostavi Metohiju. Metohija je nesporno istorijski, geografski i pravno-politički utemeljen pojam, a negativna osećanja koja budi njegova (ne)upotreba proporcionalna su stepenu naše spremnosti na toleranciju i razumevanje. Imajmo to u vidu pre bilo kakvog epohalnog sporazuma.



Ostale vesti

Preminuo Milija Popović
U beogradskoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“, od posledica virusa kovid-19 preminuo je Milija Popović, ugledni građanin Gračanice, napisao je novinar i publicista Đorđe Jevtić.  
  • 21.03.2021
„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sonja je ispunila kosovski zavet
Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
  • 04.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021