Vesti
Drugi pišu

Kosovski slučaj

Ostaviću politiku po strani, a neću ni da navodim mnogo brojeva, možda samo da kažem da je kosovska privreda imala prosečan rast od 4,2 odsto od 2009. do 2021. godine, piše ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov za Novi magazin.
Kosovski slučaj
Vladimir Gligorov (Foto Vesna Anđić RFE/RL)

Ako se izostave dve poslednje godine, prosečan rast je bio nešto više od 4,6 odsto. Zanimljivo je da se finansijska kriza nije nimalo osetila na Kosovu. Jedino je 2012. rast bio nešto ispod dva odsto ali iz drugih razloga.

To što nije bilo finansijske krize na Kosovu govori o karakteru privrede. Najpre, uvozi se mnogo više nego što se izvozi. Izvoz je između jedne šestine i jedne sedmine uvoza. Kako se finansira spoljnotrgovinski deficit? Pretežno doznakama radnika iz inostranstva. Usled toga je i deficit na tekućem računu bilansa plaćanja značajno manji.

Tako da bi kosovsku privredu trebalo posmatrati kao da je sastavljena iz dva dela. Jedan u zemlji i drugi u inostranstvu. Gde inostrani deo u ne maloj meri finansira domaći.

Ovo je potpomognuto monetarnim režimom jer zemlja koristi evro kao novac. Pored toga što se time olakšavaju spoljni privredni odnosi to doprinosi i stabilnosti finansijskog sistema. U mnogim zemljama u kojima su doznake iz inostranstva važne domaća monetarna i bankarska politika mogu da deluju negativno na privrednu stabilnost. Recimo tako što se čas fiksira kurs, a čas devalvira, pa je često bankarski sistem izložen krizama. Kursnog rizika na Kosovu nema, pa je samo pitanje da li je nadzor nad bankama valjan. Koliko se može videti, za sada, ne čini se da postoje finansijske slabosti, što se videlo i u vreme krize iz 2008-2009.

Kako je zavisnost od uvoza veoma velika, i zavisnost fiskalnog sistema od poreza na uvoz je takođe velika. Paradoksalno rečeno, dokle god je zavisnost od uvoza velika, državni prihodi će biti obezbeđeni. Zanimljivo je da su doznake usklađene sa privrednim kretanjima u zemlji. Ukoliko je kod kuće privredna aktivnost usporena, priliv doznaka je veći. Tako da pored svega ostalog, doznake deluju stabilizaciono i za potrošnju domaćinstava i za javne finansije.

Ovde ima još smisla ukazati da sličnu ulogu imaju i budžetski transferi iz Srbije. Kosovo uvozi dosta iz Srbije, dok izvozi veoma malo. Taj uvoz je u određenoj meri finansiran iz srpskog budžeta. Kako je kosovska privreda otvorena, sve što se uvozi iz Srbije bi moglo da se nabavi negde drugde. No potrošnja na severu Kosova je u ne maloj meri finansirana iz srpskog budžeta.

Ovaj privredni sistem ima demografsku granicu. Kao što se vidi u drugim balkanskim zemljama, nastaje nestašica mladih ljudi koji mogu da emigriraju. U meri u kojoj stanovništvo stari, oslanjanje na doznake i na transfere iz inostranstva ne može da bude oslonac privredne aktivnosti. Teško je reći gde se tačno kosovsko društvo nalazi u toj demografskoj tranziciji, ali sa tim ograničenjem valja računati.

Ako je tako, koja bi trebalo da je razvojna strategija Kosova? Kako je teško videti da bi to mogao da bude sektor usluga, pre svega zato što nema izlaz na more, ostaju poljoprivreda i industrija. Kako su mogućnosti specijalizacije u poljoprivredi ograničene, komparativne prednosti su u industriji. Opet, kako je povećana briga za zaštitu okoline, rudarstvo i industrija zasnovana na tome imaju ograničene izglede.

Iz toga sledi da je verovatno dalji razvoj kosovske privrede u industriji gde postoje dve prepreke. Jedna jeste u kvalifikovanosti radne snage, što se može nadoknaditi ulaganjem u obrazovanje ali je već pomenuti demografski problem, ako bi se pojavio, značajno ograničenje.

Druga je u političkoj neizvesnosti koja proističe iz nerešenog statusa. Ulaganja u industriju su pokretna, da se tako izrazim, što je dobro kada dolaze, ali ne valja kada odlaze. A politička neizvesnost i sa njom povezani pravni rizici nisu pogodno ni za domaća niti za strana ulaganja. Uz to, privreda je mala, pa je izglednije da se industrija razvija unutar proizvodnih lanaca, a obično se oni lakše uspostavljaju regionalno nego na velikoj udaljenosti kada je reč o relativno malim količinama.

Sve u svemu postojeći privredni sistem koji se oslanja na ljude koji rade u inostranstvu ne može da bude trajan, a prelazak na novi zavisi u ne maloj meri od političke stabilnosti.



Ostale vesti

Sakib Ademović dok spava u Prizrenu, sanja o Bosni
Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
  • 11.05.2022
Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda
Najnoviji indeks medijskih sloboda Reportera bez granica treba čitati na novi način i u kontekstu nove metodologije.
  • 07.05.2022
Nemačka gura pregovore Srbije i Kosova
Prvi veliki balkanski zadatak novog nemačkog kancelara je obavljen: u Berlin su došli i Vučić i Kurti, političari u čijim je rukama rešenje trenutno najvećeg političkog problema na Balkanu - odnosa Srbije i Kosova.
  • 05.05.2022
Novinari optužuju Vladu Kosova za ’’nedostatak saradnje’’
Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.
  • 03.05.2022
’’Nemam para ni da se lečim’’: Sa nadničarima u Prizrenu za 1. maj
Sedat Damka iz Prizrena već osamnaest godina radi svakojake poslove na dnevnicu, kojom izdržava svoju petočlanu porodicu.
  • 01.05.2022
Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu
Paralela predsednika Rusije, u kome je separatističke regione u Ukrajini uporedio sa Kosovom, za neke je označila najavu razlaza sa Srbijom i put ka priznanju nezavisnosti.
  • 29.04.2022