Vesti
Drugi pišu

Kosovo: Užurbana preraspodela moći

„Aurea prima sata est aetas, kuae vindice nullo, sponte sua, sine lege fidem rectumkue colebat“. Bez zakona i sudija, govorio je Ovidije, tokom zlatnog doba „prevladala je spontana ispravnost u srcu“. Sada čak ni zakoni i sudije možda nisu dovoljni, navodi u autorskom tekstu Andrea Kapusela, nekadašnji šef Ekonomske jedinice u Međunarodnoj civilnoj kancelariji na Kosovu.
Kosovo: Užurbana preraspodela moći
Priština (Foto Ljubiša Milovanović)

Tekst je prvobitno objavljen na BiEPAG blogu. Redakcija RTV Kim ga je preuzela sa portala europeanwesternbalkans.com.

Italija, na primer, nije videla preraspodelu moći tokom pedeset godina i poredak je patio. Pesnik Pjer Paolo Pazolini je 1974. godine objavio je članak u glavnim novinama u zemlji, koji je tužbalica od pasusa koji počinju ovako: „Znam. Znam imena odgovornih za (sledi poznati zločin)“. Zatim kaže:’Znam. Ali nemam dokaza. Nemam ni tragove". Dokazi su se pojavili 20 godina kasnije: kolosalna krađa, koja je neviđena u bilo kojoj zapadnoj zemlji, pre ili posle.

Otkako je Kosovo razdvojeno od Srbije, pre dvadeset godina, nije došlo do preraspodele moći. Relativno homogena elita, podeljena u nekoliko partija, ali združenih zajedničkim interesima, vladala je zemljom nesmetano. Oni su lopovi. Obično se ne opisuju tako, jer nema dokaza, ali imamo tragove.

Moglo bi se očekivati da takva država stagnira i da bude nejednaka. Podaci pokazuju stagnaciju, ali vrlo blagu nejednakost: prema Svetskoj banci Gini indeks je 29, znatno ispod Francuske (31,6). To teško odgovara istini, a jedan od razloga bi mogao biti taj što su prilikom ispitivanja sitni lopovi uvek manje precizni nego kad opisuju svoje bogatstvo. Moj površni utisak je, pošto sam živeo na oba mesta, da je Kosovo daleko neravnopravnije od Francuske.

Dve decenije stagnacije, krađe i nejednakosti mogu objasniti zašto je na izborima u oktobru 2019. pobedila stranka čiji je manifest počivao na dva stuba: socijalna pravda i borba protiv korupcije. Nazvana Samoopredeljenje, ova stranka je kontroverzna (u prošlosti je koristila taktiku kao što je korišćenje suzavca u parlamentu i optužena je za verovatni nacionalizam). Međutim, te dve aspiracije bile su iskrene, budući da je stranka jedinstvena - na Kosovu, a možda i u celom regionu - jer se oslanja na široku podršku i politiku ideja, a ne na klijentelizam, ilegalno finansiranje i izborne prevare.

Nakon dugih pregovora, Samoopredeljenje je početkom februara donelo odluku, jednako rizičnu i odgovornu, da formira koaliciju sa najmanje "zagađenom" strankom stare elite. Koalicioni partner se, međutim, brzo predomislio i pandemiju je iskoristio da bi srušio vladu. Tako je 25. marta pala izvršna vlast koju je Samoopredeljenje vodilo.

Samoopredeljenje je pozvalo na vanredne izbore (ankete javnog mnjenja pokazuju da se od izbora 2019. njihova podrška više nego udvostručila, na znatno iznad 50%). Predsednik Kosova - glavni vođa stare elite, verovatno i „najopasniji“ od nekoliko „zločinačkih šefova“ u zemlji, prema izveštaju Saveta Evrope za 2010. godinu, radije je imenovao novi kabinet.

Suočio se sa preprekom, mada je, shodno nerazumnom pravilu u kosovskom ustavu, trebalo da pozove Samoopredeljenje da formira novu vladu. Samo ako odbiju ili ne dobiju većinu u parlamentu, može se imenovati premijer iz druge stranke. Predsednička strana ignorisala je ovo pravilo. Samoopredeljenje je išlo pred ustavni sud.

Kosovskom suverenitetu nedostaje bilo kakva nezavisnost. Izveštaji EU o zemlji su uglavnom naklonjeniji od moje analize, ali jedan od njih napominje da su kosovske sudije sklone anticipiranoj poslušnosti spoljnim uticajima u ponašanju: kao što su dobre sluge, znaju šta su želje njihovih gospodara kojima valja udovoljiti i pre nego što su pitani.

Isto je i sa ustavnim sudom. U analizi koju sam objavio 2014. godine zaključio sam da je da je taj sud dosledno koristio svoja ovlašćenja da zadovolji interese kosovske elite, bez obzira na zakon ili dokaze. Neke odluke suda su toliko smešne da oživljavaju čak i tako dosadan tekst kao što je moj. I ovoga puta sud je sledio istu liniju. Nova vlada stupila je na funkciju pre nekoliko dana.

Stara elita je na taj način dobila još tri godine moći, koju može iskoristiti za podmićivanje ili zastrašivanje građana, daleko od Samoopredeljenja i pripremu za još jedan krug izbornih prevara „industrijskog obima“. Izgleda da je ovo njihova poslednja šansa: ako je propuste, Kosovo će ih stresti s leđa i konačno započeti svoj demokratski i ekonomski razvoj.

Postupci elite, u stvari, odaju obećavajuću žurbu. Mogli su da se povinuju tom pravilu, izglasaju nepovrenje drugom kabinetu Samoopredeljenja i formiraju jedan od svojih. Ovo bi odložilo ponovno preuzimanje vlasti za nekoliko nedelja: ranjivi kao što znaju da jesu, očigledno su mislili da je to predug period.

Nedavno je Samopredeljenje organizovalo proteste, potpuno mirno i vešto poštujući pravila društvenog distanciranja, kao vežbu za naredne, veće. Ova taktika mogla bi uspeti: na osnovu empirijske regularnosti, politolog Erika Čenovet sugeriše da ako 3,5% stanovništva aktivno učestvuje u mirnim protestima, obično slede promene.

Mogli bismo se zapitati, gde je bila međunarodna zajednica tokom svega ovoga? Kosovo je, na kraju krajeva, zapadna tvorevina i sigurno te sile ne mogu dozvoliti da ovako propada. UN, EU i zapadne sile koje su vodile svoju politiku na Kosovu, tradicionalno su bile vrlo tolerantne prema staroj eliti. Dugo su se aktivno protivili Samoopredeljenju. Međutim, kada se javno mnjenje pomaklo u njihovu korist, i neke zapadne diplomate su promenile mišljenje. Mnoge evropske vlade kritikovale su pad kabineta Samoopredeljenja, jer se poklopio sa vrhuncem pandemije na Kosovu. Vašington je to podržao iz razloga koji se odnose na sliku državnog službenika koji živi u Beloj kući.

Mogućnost protesta mogla bi obezbediti pauzu čak i tim evropskim prestonicama. Njihova zabrinutost proističe možda iz toga što bi se politika trebala odvijati u svom formalnom institucionalnom okviru, koji je Zapad izgradio sa ogromnim troškovima (pomoć za petnaest godina bila je u proseku oko 10% BDP-a). Možda mogu da razmisle jesu li institucije ove politike do sada toliko trule, unutar svojih ukrašenih pravnih školjki, da se moraju graditi ispočetka.

 

Andrea Lorenco Kapusela vodio je ekonomsku jedinicu međunarodnih supervizora Kosova, Međunarodne civilne kancelarije, savetovao moldavskog ministra ekonomije na temu EU i napisalo "Izgradnja države na Kosovu: Demokratija, korupcija i EU na Balkanu" (Blumsburi-IBTauris, 2015), "Politička ekonomija pada Italije" (Oksford Juniversiti Pres, 2018) i "Deklino. Jedna italijanska priča" (Luis Juiversiti Pres, 2019).



Ostale vesti

Pol Polanski stradanje srpskog naroda na Kosovu pretočio u knjige
"Na Kosovo sam došao u junu 1999. zajedno sa NATO trupama. I kao Amerikanac koji se o Kosovu informisao iz američkih medija, bio sam proalbanski orijentisan. Kao i većina nas koji smo bili tamo. Nedugo potom, doživeo sam da mi američki vojnici prilaze sa suzama u očima govoreći: "Podržali smo pogrešnu stranu!" Mogao sam to čuti skoro svakodnevno...", priča Pol Polanski za "Novosti".
  • 02.08.2020
Milioni evra za odbranu Tačija i Veseljija
Institucije u Prištini izdvojile su milione evra za pomoć bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova kojima će se eventualno suditi u Hagu, ali zvaničnici ne iznose detalje kako se novac troši. Do sada, Hašima Tačija u Hagu zastupali su Pjer Ričard Prosper i Džefri Najs.
  • 25.07.2020
Radost i tuga Vidovdana
Bilo je mnogo stradanja, seoba i bekstava, mnogo muka i nevolja, ali naš narod se vraćao. Vraćao se spaljenim domovima i hramovima, mnogo puta ih obnavljao i započinjao iznova svoj život, piše za Politiku Živojin Rakočević.
  • 29.06.2020
Tiha ljubav i molitva
Vladika Teodosije je na ispraćaju istakao da je mati Isidora, uz pomoć Božiju, znala hrabro da izdrži sve nedaće u životu, a često i poniženja: „krhka telom bila je jaka duhom, verom i nadom u Gospoda”.
  • 21.06.2020
Ni kampanje na Kosovu, ni Kosova u kampanji
Na ulicama Severne Mitrovice ništa ne ukazuje da je predizborna kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji počela. Ni Kosovo nije srce te predizborne kampanje. To će se verovatno promeniti odmah nakon izbora.
  • 08.06.2020
Odlazak poslednjeg Srbina iz Dečana
Radnici komunalne službe iskrčili su ulaz u groblje i prosekli rastinje i šiblje da se, kao u neki zeleni tunel, može uneti Ćira Dečanac.
  • 07.06.2020