Vesti
Drugi pišu

Kosovo ’99. i Ukrajina ’22: Ogromne razlike i par sličnosti

„Zašto nije svaki rat isti – i zašto sankcije moraju biti dugog daha“, piše u podnaslovu teksta koji u Frankfurter algemajne cajtungu potpisuje dugogodišnji dopisnik sa Balkana Mihael Martens.
Kosovo ’99. i Ukrajina ’22: Ogromne razlike i par sličnosti
Posledice granatiranja stambene zgrade u Kijevu (FoNet/AP)

„Propaganda Kremlja“, piše Martens, „ovih dana koristi poređenje koje je ranije već često potezano kako bi opravdalo Putinove ratove protiv susednih država. U suštini, kaže se, NATO je tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem Srbije teško skrivio i nema moralno pravo da kritikuje Putinovu ’specijalnu operaciju’ protiv Ukrajine“.

Martens u Frankfurter algemajne cajtungu navodi niz izjava iz Kremlja u tom pravcu i podseća da je i Aleksandar Solženjicin (kojeg naziva „hrabrim borcem protiv sovjetske diktature i velikoruskim nacionalistom“) još 1999. rekao: „NATO nam je otvorio novu epohu, kao Hitler koji je napustio Društvo naroda, i kao rezultat toga je počeo Drugi svetski rat“.

„Čudnovato u današnjoj argumentaciji Moskve jeste nevoljno priznanje krivice: u ruskom čitanju, NATO je 1999. vodio surovi napadački rat uz bombaški teror protiv nevinih – iz čega Kremlj sada izvodi pravo da radi isto“, piše dalje Martens.

Nije iznenađenje, dodaje, što „Putinovi voljni pomagači“ na Zapadu, koje Martens svrstava u desne i leve ekstremiste, ponavljaju tu argumentaciju.

„Pri tom između ’Kosova 1999.’ i ’Ukrajine 2022.’ postoje ogromne razlike i jedva neke sličnosti“, ocenjuje se u tekstu u frankfurtskom listu. „Ono što je tačno: I rat NATO koji je trajao 78 dana doneo je civilne žrtve, iako ne hiljade, već ’svega’ oko pet stotina. NATO je eufemistički pričao o ’kolateralnoj šteti’. Odgovorni za to nikada nisu odgovarali“.

„Dok se u ruskoj propagandi prećutkuju ruski zločini, u zapadnim medijima se može naći opsežno izveštavanje o civilnim žrtvama NATO-rata – o bombama na stambena naselja u Aleksincu, na mostove u Grdelici i Varvarinu, konvoj izbeglica na Kosovu“, dodaje Martens.

„Ali ni Beograd ni drugi srpski gradovi posle rata nisu izgledali ni približno kao Harkov i Marijupolj. Uglavnom je NATO skoro u metar tačno ciljao vojnu infrastrukturu. Pojedine ruine u centru Beograda dugo su još svedočile toj preciznosti“, nastavlja se u tekstu.

Martens dodaje da je druga razlika u kontekstu: „Kad je NATO 1999. napao Jugoslaviju, Bosna je već za sobom imala više od četiri godine rata sa najmanje 100.000 mrtvih. Kod Srebrenice su srpske trupe 1995. za nekoliko dana ubile više od sedam hiljada zarobljenih bosanskih muslimana“.

„Doduše, još tada je apsurdna bila parola ministra spoljnih poslova Joške Fišera ’Nikad više Aušvic’, kojom je pravdao Kosovski rat. Ali utemeljena je bila bojazan da bi soldateska jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića na Kosovu mogla načiniti novu Srebrenicu“.

Martens piše da „volju Zapada da makar delimično kritički osvetli sopstvenu ulogu 1999.“ pokazuje činjenica da će uskoro bivši predsednik Kosova Hašim Tači odgovarati za ratne zločine pred sudom koji finansira Zapad.

U tekstu se potom poredi zapadna „politika embarga“ protiv Jugoslavije, koja je trajala veći deo Miloševićeve vladavine, a ta je vladavina ipak potrajala više od decenije. I to, piše Martens, iako je Milošević upravljao u poređenju s Rusijom „malenom Srbijom“, državom bez morske obale i izvora nafte i gasa.

„Stanovništvo je osiromašilo, hiperinflacija dinara uništila je imetak stvaran decenijama, ali država je opstala – između ostalog, zahvaljujući pomoći u zaobilaženju sankcija. Benzin je švercovan preko susednih zemalja poput Bugarske i Rumunije, kod bankarskih poslova je Kipar, uz prijateljsko tolerisanje Grčke, davao korisne usluge režimu“, navodi dalje Frankfurter algemajne cajtung.

„Posle mnogo godina“, zaključuje Martens, „sankcije su ipak doprinele Miloševićevom kraju. Na kraju su režimu nedostajali resursi da od opšteg siromašenja zaštiti stubove sopstvene moći – pre svega do zuba naoružane specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada su te jedinice promenile stranu i odbile da krenu na demonstrante, bio je to Miloševićev kraj“.



Ostale vesti

Sakib Ademović dok spava u Prizrenu, sanja o Bosni
Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
  • 11.05.2022
Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda
Najnoviji indeks medijskih sloboda Reportera bez granica treba čitati na novi način i u kontekstu nove metodologije.
  • 07.05.2022
Nemačka gura pregovore Srbije i Kosova
Prvi veliki balkanski zadatak novog nemačkog kancelara je obavljen: u Berlin su došli i Vučić i Kurti, političari u čijim je rukama rešenje trenutno najvećeg političkog problema na Balkanu - odnosa Srbije i Kosova.
  • 05.05.2022
Novinari optužuju Vladu Kosova za ’’nedostatak saradnje’’
Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.
  • 03.05.2022
’’Nemam para ni da se lečim’’: Sa nadničarima u Prizrenu za 1. maj
Sedat Damka iz Prizrena već osamnaest godina radi svakojake poslove na dnevnicu, kojom izdržava svoju petočlanu porodicu.
  • 01.05.2022
Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu
Paralela predsednika Rusije, u kome je separatističke regione u Ukrajini uporedio sa Kosovom, za neke je označila najavu razlaza sa Srbijom i put ka priznanju nezavisnosti.
  • 29.04.2022