Vesti
Drugi pišu

Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“

Srpska država, u međunarodnoj zajednici, kada govori o pravima nad Kosovom, pokreće pitanje crkava i manastira na Kosovu. Ovaj nepravedni istorijski pokušaj bio je toliko uspešan da je srpska propaganda uticala na postizanje međunarodnog sporazuma „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova“, koji je izradio predsednik Finske (marta 2007.) – gde su pravoslavni manastiri izgrađeni u srednjem veku prepoznati kao zaostavština Srpske pravoslavne crkve.
Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“
Manastir Gračanica (Foto arhiva Kim)

„Kosovo će priznati Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, uključujući manastire, crkve i druge objekte koji se koriste u verske svrhe, kao sastavni deo Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Beogradu“ (Aneks B, tačka 1.2 Ahtisarijevog sporazuma).

I danas u kancelariji srpske misije u Briselu, na sastanku između evropskog komesara za proširenje, g. Olivera Varheljija i srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, namerno izlaganje knjige “The Christian heritage of Kosovo and Metohija – The historical and spiritual heartland of the Serbia”, ne samo što je politički skandal, već evropski komesar podržava srpsku tezu za kulturološko nasleđe Kosova. Štaviše, sutra može da iznese konkretne ideje poznate kao: „Ahtisari plus“; „neophodne gorke kompromise za kosovsku stranu“, i druge, koje jasno mogu politički da stvore razne vrste standarda, teoretski i praktično nepoznatih na političkom postolju Evropske unije, predstavljajući to samo kao „sui generis“ ili kao rešenje „modus vivendi“.

Međutim, istorijske činjenice uvek omogućavaju pravičan politički pogled i tretman kada je u pitanju istorija kulture Kosova.

Sve ovo ima svoju istorijsku osnovu u srednjem veku. Teritorija današnjeg Kosova nije bila epicentar aktivnosti izgradnje srpskih crkava u doba Nemanjića. Najstarije srpske crkve građene su uglavnom na uskoj teritoriji Raške kao što su Studenica (kod Novog Pazara), sagradio ju je Stefan Nemanja, Manastir Mileševa (u blizini granice sa Bosnom), Sopoćani (Novi Pazar) i manastir Žiča, kasnije obnovljen u blizini Kraljeva, u kojem je bilo sedište Srpske autokefalije, podigao je Stefan Prvovenčani.

Drugim rečima, kolevka srpskih crkava i manastira tokom dve ili tri generacije vladavine Nemanjića, nalazila se na srpskim teritorijama, a ne unutar Kosova, piše Koha, prenosi KoSSev.

Ovo proširenje srpskih crkava poklapa se sa srednjovekovnom srpskom teritorijom što je izneo istoričar Konstatin Jireček, prema kojem su Srbi i Vizantinci, između vizantijskih pograničnih gradova Prizrena, Lipljana i Niša, s jedne strane, i srpskih planinskih venaca iznad Lima i Ibra, s druge strane. Posle srpske okupacije u doba Nemanje (1180. godine), vrlo brzo su ova bogata prirodna područja bila naseljena, naročito kod vrela Belog Drima i Sitnice.

Uzurpacija katoličkih crkava

Teritorija Kosova posle invazija srpskih vladara Stefana Dečanskog (1321-1331), Stefana Dušana (1331-1355) i u vreme poslednjeg vladara ove dinastije Uroša (1355-1371) našla se u centralnim delovima države Nemanjića. U vreme Nemanjića, vlast i Srpska pravoslavna crkva uzurpirale su mnoge katoličke crkve. Istovremeno je adaptiran i obnovljen veći broj verskih objekata, kao što su Crkva Svete Petke, crkva Svetog Spasa, crkva Svetog Nikole, Manastir Svetih Mihaila i Gavrila, kao i crkve u Korišu, Velikoj Hoči, Mušutištu i druge.

Glavni spomenici hrišćanske kulture na Kosovu, za koje se danas smatra da su srpske pravoslavne crkve i manastiri, kao što su manastiri Dečani, Gračanica, crkva svetih Mihaila i Gavrila i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Pećka patrijaršija, crkva Svetog Stefana u Mitrovici drevni su kako za autohtone Arbre, tako i za Srbe koji su okupirali Kosovo, jer do danas nijedan ozbiljan naučnik ne poriče činjenicu da su navedene crkve i manastiri izgrađeni, ponovo izgrađeni ili obnovljeni na temeljima drevnih spomenika rimskog i vizantijskog perioda“.



Ostale vesti

„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sonja je ispunila kosovski zavet
Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
  • 04.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021
Pavlović: Firme Radoičića i Veselinovića u 2019. zaradile 63 miliona evra
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je u "Utisku nedelje" da su prihodi samo dve firme kontraverznih biznismena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića bliskih vlastima u Srbiji, a koje popločavaju ulice u Beogradu, u 2019. godini iznosili 63 miliona evra i da je važno da se spomenu veze koje oni imaju u politici.
  • 19.01.2021