Gospodine Kleving, nedavno su objavljeni delovi francusko-nemačkog predloga okvirnog sporazuma za Kosovo i Srbiju. Kako procenjujete predlog?
Ako je tačno to što je objavljeno na Euractiv.de, onda je to obećavajuća inicijativa. Zahtevano izjašnjavanje za dobrosusedske odnose može da u međunarodnom kontekstu zazvuči kao fraza, ali ta obaveza bi bila poluga za uzajamnu ravnopravnost. Istovremeno, u papiru se od Srbije ne traži trenutno ono što je nemoguće, naime da formalno prizna Kosovo.
Međutim, u predlogu nedostaje bitna tačka – da nijedna od dve države ne sme na teritoriji druge da podržava ili čak održava institucije, koje nisu u skladu s pravnim okvirom te druge zemlje. Srbija stvarno održava neke svoje paralelne institucije na Kosovu, iako mnogi to ne veruju. Najveći primer je „Univerzitet Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici“, s navodno 9.000 studenata. On crpi svoj osnov postojanja jedino iz pravnih akata Republike Srbije. Postojanje takvog drugog, odnosno paralelnog institucionalnog nivoa, koje prećutno tolerišu i u međunarodnom i u kosovskom slučaju, doprinosi nestabilnosti ukupne situacije.
Koliko je prema vašem mišljenju situacija ozbiljna?
Povlačenje srpskog osoblja na severu Kosova iz kosovskih institucija može imati ozbiljne posledice. Visokorizično bi bilo popunjavanje bezbednosnog vakuuma paralelnim institucijama uz naslanjanje na organizovani kriminal i zbog toga bi zaista umesna bila diplomatska akcija Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Nemačke i Evropske unije.
Ti akteri su prethodno pozvali premijera Aljbina Kurtija da odgodi uvođenje kosovskih tablica. Njegova vlada je to odbila. Šta mislite o tome?
Treba se najpre prisetiti da je Kurtijeva partija nastala iz pokreta koji je pružao otpor međunarodnom tutorstvu nad Kosovom. Zato je za njega logično da u važnim pitanjima ne postupa po nalozima zapadnih država. Kao premijer je takvim držanjem zabeležio i poneki uspeh – mislim konkretno na to da nije dozvolio srpske izbore na Kosovu početkom godine. Kurti mora da se time osetio ojačanim. U sadašnjoj situaciji je takav kurs znatno rizičniji.
Šta bi kosovska vlada morala da uradi kako bi izbegla eskalaciju?
Kosovske institucije trenutno nemaju moć da u četiri severne opštine regulišu registraciju automobila. Bilo bi jednostavno pametno da se ne pokušava ništa što se ne može sprovesti sredstvima pravne države. Trenutno bi se to bez policajaca sa severa Kosova moglo nametnuti samo uz masivnu primenu sile. To bi u redovima srpske manjine izazvalo istu takvu nasilnu reakciju. Otuda bi u interesu svih strana bilo odgađanje primene do potpisivanja bilateralnog sporazuma na osnovi nemačko-francuskog plana.
Srbija kao preduslov za sporazum navodi formiranje Zajednice srpskih opština. Kurti međutim principijelno odbija osnivanje etnički zasnovane zajednice. Može li Kosovo zadržati taj stav?
Kosovska vlada bi trebalo da u sopstvenom interesu iznese svoj koncept za opštine sa srpskom većinom na severu zemlje. Ustavni sud Kosova nije 2015. okvalifikovao svaku zajednicu opština kao neustavnu. Naprotiv, ta odluka naglašava podršku stvaranju takve zajednice koja je obećana 2013, ako ona ne dobije egzekutivne funkcije. Na toj osnovi je i ranija i sadašnja vlada odavno morala da iznese nacrt zakona. U današnjoj geopolitičkoj situaciji, posle ruskog napada na Ukrajinu, još je važnije da se važne državnopolitičke stvari ne ostave nerešene.
To je i razlog snažnog angažovanja Zapada. Ako ne dođe do brzog sklapanja sporazuma između Kosova i Srbije, postoji li opasnost da Zapad okrene leđa regionu, posebno Kosovu?
Upravo kada se uzme u obzir rat u Ukrajini, Zapad bi tada zaista bio nesposoban da nešto nauči. Sporazum između Srbije i Kosova očigledno može da se postigne samo uz nadgledanje i garancije zapadnih aktera. Nužan preduslov za to je da Evropska unija i NATO Kosovo tretiraju kao ravnopavnog člana zajednice država. Ako se uzme u obzir da i EU i NATO Kosovo prate i podržavaju od 1999. godine, demonstrativna neutralnost u pogledu statusa je više nego apsurdna i ona je jedan od bitnih razloga za eksplozivni potencijal u regionu.
Konrad Kleving je stručnjak za Balkan na Institutu Lajbnic za istraživanje istočne i jugoistočne Evrope u Regensburgu.