Vesti
Drugi pišu

Kakvu ZSO hoće zapadne sile i šta sve može da stane u Eskobarovu rečenicu iz Senata

Devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma pitanje Zajednice srpskih opština i dalje ostaje jednačnina sa mnogo nepoznatih. Ko je podržava, a ko ne, kada će i pod kojim uslovima biti formirana i ima li prostora da se u tom smislu i ostvare očekivanja Beograda, a reči iz sporazuma pretoče u stvarnost - sva ova pitanja utoliko su više aktulena sada kada dva faktora ključno utiču na pitanje ZSO.
Kakvu ZSO hoće zapadne sile i šta sve može da stane u Eskobarovu rečenicu iz Senata
Sa protesta na severu (Foto Tanjug, A. Nićiforović)

S jedne strane, reč je o sve aktivnijem insitiranju predstavnika velikih sila da je Zajednica dogovor koji mora biti ispunjen, ali istovremeno i pojedine njihove izjave, kao i nezvanični signalni koji sugerišu da je bi ZSO zapravo mogla biti "manje od ZSO".

Pominjenje pojedinih modela, poput modela Istočne Belgije, koji su su tokom nedavne posete prištinski mediji kao ideju pripisali upravo Eskobaru i njegovom saradniku sa evropske strane Miroslavu Lajčaku, ali i poslednji govor Eskobara pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD upravo su i otvorili pitanje - kakvu ZSO hoće Amerika, pa i Evropska unija. Ili, preciznije rečeno, šta sve zapravo staje u Eskobarovu rečenicu da vlada u Prištini treba da razmotri one modele ZSO koji ne bi ugrozili funkcionisanje njenih institucija, a na način da bi omogućili kosovskim Srbima da i dalje imaju veće benefite i obrazovanje na srpskom jeziku.

Ipak, krenimo redom.

Prethodnih meseci u posebnom fokusu, ZSO je bila tema o kojoj se govorilo od Beograda do Vašingtona i među brojnim specijalnim izaslanicima za Zapadni Balkan. Ipak, iako se njeno formiranje sve čvršće, barem u teoriji, podržava, od nedavno se o ZSO sve češće govori i kroz prizmu razlitičitih, novih modela.

Prema planu dogovorenom u Briselu, Zajednica srpskih opština bi bila samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stavnovništvom na Kosovu i Metohiji i prema toj prvobitnoj zamisli, imala bi svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika koje bira skupština, sopstveni budžet, ali i punu nadležnost nad oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite. Beograd je, po pravilu, govoreći o ZSO govorio i o izvršnim ovlašćenjima za tu Zajednicu.

Ipak, nedavna poseta specijalnih izaslanika EU i SAD Miroslava Lajčeka i Gabrijela Eskobara Prištini i Beogradu iznedrila je debatu o takozvanom "belgijskom modelu", a da bi Priština trebalo da razmotri modele ZSO Eskobar je ponovio u sredu i pred Senatom.

Na pitanje da li se rešenje za ZSO očekuje uskoro, sagovornici Euronews Srbija, navode da bi se pomeranje dijaloga između Beograda i Prištine sa "mrtve tačke" moglo dogoditi tek posle izbora. O ulozi SAD, pa i EU i njihovim očekivanjima, s druge strane, ističu da, pre svega Amerika, očigledno želi da deblokira ovaj proces, ali koliko će biti uspešna u tome ostaje veliko pitanje.

Šta je rekao Eskobar?

U govoru pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD, Eskobar je naveo da SAD podržavaju formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, ali ne na način da ona bude slična Republici Srpskoj u BiH, ili da ugrožava suverenitet i funkcionisanje institucija u Prištini.

"Mi podržavamo formiranje ZSO iz mnogo razloga. Početni sporazum o tome je postignut, a kosovski ustavni sud je proglasio da su neke njegove tačke neustavne, ali da sama ZSO nije neustavna. Tokom dijaloga, na Srbiji i Kosovu je da utvrde kako bi ta zajednica mogla da izgleda", rekao je on.

Eskobar je dodao da vlada u Prištini treba da razmotri one modele ZSO koji ne bi ugrozili funkcionisanje njenih institucija, a na način da bi omogućili kosovskim Srbima da i dalje imaju veće benefite i obrazovanje na srpskom jeziku.

"Cilj dijaloga je da unaprede situaciju na Kosovu i da dovede do uzajamnog priznavanja i normalizacije odnosa, što sada nemamo. Dijalog je najbolji mehanizam za to i on može otkloniti razlike", dodao je Eskobar.
Kako je za Euronews Srbija rekao Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, to je stav koji je već mogao da se čuje od SAD - da se u potpunosti sprovede ono što je dogovoreno.
"Mislim da je to ključna stvar koju smo imali prilike da čujemo, mada nije prvi put, iako se čini da vlasti u Prištini pokušavaju da resetuju čitav proces, odnosno da na neki način ništavnim proglase i prvi sporazum o normalizaciji odnosa", rekao je Đukanović.

Ipak, kada je reč o potencijalnim modelima, upravo se oko toga nedavno u medijima vodila velika polemika. Naime, u jeku posete Eskobara i Lajčaka u medijima se pojavio dokument koji je sugerisao da su oni došli sa novim planom za sever Kosova. Mediji u Prištini su preneli da je reč o modelu Istočne Belgije koji se nudi kao alternativa Zajednici srpskih opština, a iako autentičnost dokumenta nije bila potvrđena, analitičari su ocenili da je reč o modelu koji je specifičan i koji nije osmišljen tako da se preslika na druge političke sisteme. Takođe, značio bi manje nadležnosti od onih predviđenih formiranjem ZSO prema Briselskom sporazumu.

ZSO, ali u nešto drugačijem obliku

Iako nisu zvanično potvrdili da su na Balkan došli "sa planom", o pomenutom belgijskom modelu bilo je mnogo reči. Uzor na koji se oslanja jeste Zajednica nemačkog govornog područja, najmlađa zajednica u Belgiji. Zajednica nemačkog govornog područja ima sopstvenu skupštinu i vladu, a obuhvata devet opština. Nadležnosti o kojima ova zajednica odlučuje tiču se zdravstvene i socijalne zaštite, zaštite mladih i migranata, obrazovanja, kulture i kulturnog nasleđa, medija, turizma, sporta. Bavi se i lokalnim politikama opštinama i odlučuje o finansijama.

Kako je ranije za Euronews Srbija objasnio Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije, reč je o specifičnoj situaciji nemačke zajednice koja ima određenu autonomiju, ali ta autonomija je mnogo manja od one koja je predviđena ZSO za srpski narod na Kosovu.

Da se ne zna koliko bi takav model bio primenljiv na prostoru Kosova, smatra i Đukanović.

"U javnosti se pominjala nekolicina modela, ali mislim da će SAD u svakom slučaju insistirati na sprovođenju onoga što je u aprilu 2013. i potpisano u okviru prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Mislim da je prerano govoriti o tome koji su to modeli, ali u svakom slučaju oni žele da deblokiraju proces. Koliko će biti uspešne - ja u ovom trenutku imam neku vrstu zadrške zbog prilično tvrdokornih stavova koje iznosi Priština", kaže Đukanović.

Ono što je u prethodnom periodu bilo izvesno to je da su zapadni zvaničnici učvrstili svoju retoriku kada je reč o formiranju ZSO. Ipak, kako se čini, ta zajednica bi mogla da poprimi drugačiji oblik od onog kakav je dogovoren 2013. godine.

Prema nekim najavama, čeka se Priština da uputi svoj predlog. Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode naglasio da se očekuje da Kosovo dostavi predlog o ZSO, jer, kako tvrdi, nije dobra pozicija reći "ne".
Kako bi na kraju ta Zajednica srpskih opština, posle devet godina od prvobitnog dogovora i 14 godina otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, mogla da izgleda, zasad je u domenu nagađanja. Za to vreme, dijalog Beograda i Prištine je u zastoju, a kosovske vlasti vrlo često odbacuju samu ideju zajednice.

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu, za Euronews Srbija kaže da se očekuje da se dijalog sa "mrtve tačke" pomeri posle izbora.

"Iako je prošlo devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, taj proces je doživeo svoj maksimum i trebalo bi da se krene u novi proces nakon izbora. On bi trebalo da iznedri operacionalizaciju sporazumu o ZSO gde bi on obuhvatio i institucije koje funkcionišu u srpskim sredinama na Kosovu, ali i sva druga otvorena pitanja koja se nalaze između Srbije i Kosova, a koje su predmet pregovora", istakao je on.



Ostale vesti

RSE: Elektrosever još nije ispunio obaveze iz licence za Kosovo
Srpska kompanija Elektrosever, koja je dobila licencu za distribuciju električne enrgije u opštinama na severu Kosova, još nije ispunila kriterijume za poslovanje koji proizilaze iz Mape puta za implementaciju energetskih sporazuma. Oni su dogovoreni u okviru dijaloga Kosova i Srbije 21. juna, podseća Radio Slobodna Evropa.
  • 14.09.2022
Disklejmerom ću te, disklejmerom ćeš me
I "disklejmer" i "Srpski blok" i "Prajd" i pripiti predsednik, polazak u školu i mreža prostitucije, sve je ovog prvog septembra bilo tu. Nije se desilo baš ništa što su provladini dnevni listovi (znači skoro svi koji postoje) najavljivali u poslednjih skoro mesec dana, ali to njih ne opterećuje preterano. Naprotiv, to je jedan uigrani proces koji, neverovatno, uvek upali. Daćemo mu radni naziv "Ne pitajte me za obijanje trafika dok gori Hilandar", odnosno, nema dovoljno velikog problema, a da novine ne mogu da izmisle neki još gori.
  • 05.09.2022
Parče neba na zemlji
Na ovom mestu se sve pomešalo: izbeglištvo, sećanja i strahovi od zaborava, ali se sačuvala nada da ništa nije izgubljeno dok god se pamte male svetinje ukopane u zemlju.
  • 30.08.2022
Izbeglice iz Avganistana zaglavljene na Kosovu
Evakuisani iz Avganistana, prema tvrdnjama SAD, trebalo je da budu samo privremeno smešteni na Kosovu. Godinu dana kasnije i dalje su tamo. Neki od njih kažu da se osećaju kao da su u zatvoru.
  • 30.08.2022
Sporazum Srbije i Kosova: Šta to u praksi znači?
Nakon deset dana diplomatske ofanzive, Srbija i Kosovo postigli su dogovor o slobodi kretanja u delu koji se tiče ličnih karata. Kada će stupiti na snagu i šta će to u praksi značiti?
  • 29.08.2022
Vranje – déjà vu
Već viđeno, da nastavim u duhu filmskih referenci, tako bih mogao da okarakterišem sve ono što mi se događa od trenutka kada sam 15. juna kročio u Vranje.
  • 25.08.2022