Vesti
Drugi pišu

Kakva je budućnost ZSO – Priština u klin, Beograd u ploču…

Na relaciji Beograd-Priština zategnut odnos. Formiranje Zajednice srpskih opština i dalje je upitno. Uprkos brojnim međunarodnim apelima, prištinske vlasti poručuju da formiranje neće dozvoliti. Predsednik Aleksandar Vučić je takav potez ocenio kao bezobrazluk.
Kakva je budućnost ZSO – Priština u klin, Beograd u ploču…
Ilustracija (Foto Kim)

Analitičari, pak, ukazuju da ZSO mora biti oformljen, jer na to, kako kažu, obavezuje Briselski sporazum.

Prištinske vlasti u klin, srpske u ploču. Tako reaguju obe strane kada je u pitanju Zajednica srpkih opština. Kosovski predsednik Hašim Tači poslao je poruku da formiranje neće dozvoliti, je bi to značilo uspostavljanje Republike Srpske na Kosovu.

„To mi govori da bezobrazluk i bezobzirnost nemaju granica, za mene je mnogo indikativnije, mnogo mi je važnije to što ćute i Nemci, Englezi, Francuzi i što ćuti Brisel“, odgovara Vučić.

Reakcija stiže iz Atlanskog saveta. Za N1 kažu da uvođenje taksi na robu i izostanak formiranja ZSO, vide kao neuspeh.

„Mislim da postoji velika odgovornost za smišljanje načina na koji ZSO može da funkcioniše. To je deo Briselskog dogovora. EU i SAD moraju da pomognu kosovskim vlastima da to urade kako treba. Moramo da ispratimo do kraja ispunjenje tih obaveza i zato je važno nastaviti dijalog za stolom“, kaže Dejmon Vilson, iz Atlantskog saveta.

Potpisivanjem sporazuma o normalizaciji odnosa 2013, Priština se obavezala na formiranje Zajednice sprkih opština. Međutim, sve je i dalje ostalo samo na papiru. Da se ispunjavanje te obaveze mora poštovati, mišljanja je američki ambasador Kajl Skat. Slična poruka stiže iz iz Centra za spoljnu politiku.

„To je nešto što će kosovske vlasti morati da sprovedu pre ili kasnije. To je jedna od obaveza koje je prištinska strana preuzela potpisivanjem Briselskog sporazuma“, smatra Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku.

Kakva će budućnost ZSO biti teško je reći, poručuje politikolog, Nikola Burazer. Ocenjuje da je Priština imuna na kritike koje dolaze sa zapada, a najbolji primer koji to pokazuje su visoke takse koje su i dalje na snazi.

„Čini mi se na neki način da Priština i testira granice međunarodne zajednice skrećući pažnju na sebe, jer ne samo da je Kosovo zaglavljeno u procesu EU integracija i da do nastavka tog puta neće doći bez dogovora sa Beogradom nego čak im izmiče i vizna liberalizacija, tako da je ovo možda jedan način da Kosovo pokaže Zapadu – evo vi ste nas ostavili ovde na cedilu same, sad ćemo da vidimo šta mi sve možemo da uradimo ukoliko nas ostavite bez nekakvih beneficija, dok ih Srbija s druge strane ipak dobija“, kaže Burazer.

A da bi kosovska priča mogla da bude uskoro završena, prognozira Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

„Ja mislim da će se ta priča završiti do februara, ako će se uopšte završavati sa tim pravno obavezujućim sporazumom – sveobuhvatni sporazum o punoj normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, ili će se to dogoditi ili ćemo mi ući u onih pet do 10 godina o kojima je Vučić govorio, a davno je pevao Balašević – putuj Evropo, ne čekaj na nas“, kaže on.

Dijalog Beograda i Prištine već duže vreme je na pauzi. Nova prilika za susret dvojice predsednika Vučića i Tačija zakazana je za 2. jul u Parizu gde bi, kako je najavljeno, pokušali da nađu rešenje za nastavak dijaloga.

 



Ostale vesti

„Pandemija negativno uticala na položaj žena“
Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.
  • 15.02.2021
Čestitka
Setimo se da je samo koju nedelju pre Bajdenove čestitke, zbog izborne pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD, ozarenost ukrasila i mnoga lica na beogradskoj društvenoj sceni, posebno onoj politički emancipovanoj od „suverenističkog balasta“, piše u uvodniku novog Pečata Saša Francisti.
  • 12.02.2021
Nomen est omen: Prof. dr Stevan Baljošević
Nedavno je nastao zapis o lekarima sa Kosova i Metohije koje je pokosila opaka bolest. Svi oni i još neizbrojano mnogo lekara bili su studenti profesora Stevana Baljoševića. Pre bi se moglo reći da su bili đaci učitelja Steve. Jer, on je svedočio etiku lekarske struke - radio je časno, predano prenosio znanje i vaspitavao buduće lekare, piše Radmila Todić-Vulićević.
  • 10.02.2021
Sonja je ispunila kosovski zavet
Kada sam sretala Sonju u domu kulture, gde se stalno nešto događalo, komentarisale smo slike umetnika, pozorišne predstave, promocije knjiga, filmove. Ona je bila uvek prisutna kao intelektualka i kao Sonja Živojinova. Ali nisu oni nikada bili, niti su ličili na one parove koji će se naći na naslovnoj strani skupog časopisa, u kome na desetak strana razgovaraju s njima i slikaju ih u različitom ambijentu. Oni su uvek bili – mi, napisala je za Politiku Radmila Todić-Vulićević.
  • 04.02.2021
Sedam vekova Gračanice, ponos srpskog pravoslavlja
Manastir Gračanicu, jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih sakralnih građevina, podigao je pre sedam stoleća kralj Milutin. Manastirske zidine čuvaju sećanje na slavnu ali i tužnu prošlost pravoslavaca.
  • 23.01.2021
Pavlović: Firme Radoičića i Veselinovića u 2019. zaradile 63 miliona evra
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović rekla je u "Utisku nedelje" da su prihodi samo dve firme kontraverznih biznismena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića bliskih vlastima u Srbiji, a koje popločavaju ulice u Beogradu, u 2019. godini iznosili 63 miliona evra i da je važno da se spomenu veze koje oni imaju u politici.
  • 19.01.2021