Vesti
Drugi pišu

Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda

Najnoviji indeks medijskih sloboda Reportera bez granica treba čitati na novi način i u kontekstu nove metodologije.
Kako razumeti globalni Indeks medijskih sloboda
Veran Matić (Foto Nebojša Babić, preuzeto sa portala bezbedninovinari.rs)

Dosadašnja tumačenja ove liste i plasmana baziraju se na metodologiji koja je u međuvremenu promenjena. Reporteri bez granica upozoravaju da „u svetlu ove nove metodologije, treba biti oprezan kada se porede rang-liste i rezultati iz 2022. sa onima iz 2021“. Ovogodišnja lista donosi nov način bodovanja unutar drugačije koncipiranih segmenata, koji u zbiru daju konačan plasman i ocene. Zato se i primetan skok Srbije od 14 mesta u odnosu na prošlu godinu (sa 93. na 79. mesto) tumači simplifikovano izazivajući nevericu, prećutkivanje, spinovanje ili neopravdano hvaljenje umesto da u fokusu bude nova metodologija.

U tekstu koji prati ovogodišnji, dvadeseti po redu Svetski indeks slobode medija, francuska nevladina organizacija objasnila je novu metodlogiju, razvijenu uz pomoć komisije od sedam eksperata iz akademskog i medijskog sektora. Nova metodologija definiše slobodu štampe kao „efikasnu mogućnost novinara, kao pojedinaca i grupa, da biraju, proizvode i šire vesti i informacije u javnom interesu, nezavisno od političkog, ekonomskog, pravnog i društvenog mešanja, i bez pretnji po njihovu fizičku i psihičku sigurnost“.

Kako bi se na najbolji način odrazila kompleksnost slobode štampe, od ove godine se prilkom sastavljanja Svetskog indeksa medijskih sloboda koristi pet novih indikatora: pravni okvir, sociokulturni kontekst, bezbednost, politički i ekonomski kontekst.

Reporteri bez granica na sledeći način opisuju trenutno stanje u našoj zemlji:

„Nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, koje istražuje kriminal i korupciju, nalazi se između razularenih lažnih vesti i propagande. Dok je pravni okvir čvrst, novinarima prete politički pritisci i nekažnjivost zločina koji su nad njima počinjeni.“

Medijski pejzaž:

„Sa preko 2.500 medija registrovanih u zemlji, medijsko tržište je veoma fragmentirano. Među najuticajnijim medijima su javni emiter RTS i nezavisna televizijska mreža N1, kao i nekoliko tabloida. Nagrađivani istraživački prilozi imaju ograničenu publiku, jer su predstavljeni u onlajn formatu i u nekoliko nezavisnih medija“.

Postojeći pravni okvir pozicionira Srbiju na 34. mesto što je ubedljivo najviši plasman u bilo kojoj kategoriji:

„Dok Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa Ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru. Propisi koji propisuju kako tužioci i policija treba da reaguju kada su novinari napadnuti, doveli su do pozitivnih rezultata u određenim slučajevima. Međutim, pravosuđe, koje se bavi mnogim pitanjima vezanim za medije, uključujući i strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), tek treba da dokaže svoju nezavisnost i delotvornost u zaštiti slobode štampe“.

Sociokulturni kontekst pozicionira Srbiju na 71. mesto:

„Žene novinarke u zemlji i dalje su na meti zbog svog izveštavanja i zbog pola. Desničarske grupe ciljaju na štampu koja pozitivno izveštava o izbeglicama i migrantima“.

Sigurnosna situacija pozicionira Srbiju na 78. mesto:

„Iako su u toku napori da se poboljša bezbednost novinara kroz borbu protiv nekažnjivosti zločina koji su nad njima počinjeni – u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije – srpski novinari su još uvek daleko od osećaja zaštićenosti. To je potkrepljeno činjenicom da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazjašnjeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine“.

Unutar ova tri indikatora Srbija se bolje kotira nego na globalnom indeksu medijskih sloboda gde je na 79. mestu. Sa druge strane, plasmani unutar preostala dva indikatora ukazuju da u tim segmentima postoje problemi koji Srbiju pozicioniraju u društvo država u drugoj polovini liste od 180 država.

Politički kontekst pozicionira Srbiju na 118. mesto:

„U visoko polarizovanoj političkoj klimi, novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, koji se pojačavaju određenim nacionalnim TV mrežama. Ni političari ni institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje se sastoji uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili spremni da poprave situaciju. Pored toga, novinari koji su kritični prema vladajućoj stranci imaju ograničen pristup javnim informacijama i intervjuima sa predstavnicima vlade“.

Ekonomski kontekst pozicionira Srbiju na 129. mesto:

„Većina medija prihode ostvaruje od reklama i neprozirnih javnih subvencija. Pristup i jednom i drugom u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i podložan je pristrasnosti objavljivanja. Koncentracija medija je još jedan problem koji se pojavljuje, a državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku oko pristupa, programa i korisnika“.

Ocena važećeg medijskog zakondavstva iz 2014. godine iz perioda mandata pokojnog ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca i državnog sekretara Saše Mirkovića još jedna je nedvosmislena potvrda kvaliteta pravnog okvira koji se nedovoljno primenjuje zbog nedostatka političke volje. Povoljnim ocenama iz domena sociokulturnog konteksta verujem da doprinose i aktivnosti grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama”, čiji je Fond B92 suosnivač i sa kojima blisko sarađuje. Drago mi je da se prepoznaju napori unutar stalne Radne grupe i okrnjene Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara u borbi protiv nekažnjivosti zločina i usavršavanje mehanizama za bolju zaštitu poput uvođenja SOS linije od strane Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Ono na čemu treba raditi su političke i ekonomske okolnosti u kojima svakodnevno rade ovdašnji mediji i novinari. Zato mislim da svi akteri medijske scene, a pogotovo vlast treba da pažljivo pročitaju izveštaj i analiziraju Indeks slobode medija koji Srbiju i dalje svrstava u red „problematičnih“ država koja je najlošije plasirana od bivših jugoslovenskih republika. Bitno je razumeti da od ovog izveštaja vladaju drugačiji parametri i da fokus treba da bude na oblastima koje su značajno lošije ocenjene. Odličan plasman u domenu pravnog okvira ukazuje na ispravnost njegove primene i nužnost proaktivnog stava u domenu preventive i bezbednosti. Naredne godine Srbija može i mora da bude bolje plasirana na svetskom Indeksu medijskih sloboda. Prvi preduslov je da svi u dobroj veri pročitaju ono što nam poručuju Reporteri bez granica.



Ostale vesti

Sakib Ademović dok spava u Prizrenu, sanja o Bosni
Sakib Ademović već 28 godina živi nedaleko od Prizrena na jugozapadu Kosova, a stalno sanja Gornje Vrsinje kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini (BiH), odakle je rodom.
  • 11.05.2022
Nemačka gura pregovore Srbije i Kosova
Prvi veliki balkanski zadatak novog nemačkog kancelara je obavljen: u Berlin su došli i Vučić i Kurti, političari u čijim je rukama rešenje trenutno najvećeg političkog problema na Balkanu - odnosa Srbije i Kosova.
  • 05.05.2022
Novinari optužuju Vladu Kosova za ’’nedostatak saradnje’’
Protekla 2021. godina nije bila laka za novinarsku profesiju, ocenjuju iz Udruženja novinara Kosova, te dodaju da je sličan trend nastavljen i u prva četiri meseca 2022. godine.
  • 03.05.2022
’’Nemam para ni da se lečim’’: Sa nadničarima u Prizrenu za 1. maj
Sedat Damka iz Prizrena već osamnaest godina radi svakojake poslove na dnevnicu, kojom izdržava svoju petočlanu porodicu.
  • 01.05.2022
Srbija, Rusija i politika: Da li je Putin promenio stav o Kosovu
Paralela predsednika Rusije, u kome je separatističke regione u Ukrajini uporedio sa Kosovom, za neke je označila najavu razlaza sa Srbijom i put ka priznanju nezavisnosti.
  • 29.04.2022
Metak za Bigza
Zadrhtao je i krenuo prema nama, a onda ga je nešto naglo zaustavilo. Leži s modrom prostrelnom ranom u mirisima staklene sirotinjske kuhinje. Udarilo ga je ispod kičme, polomilo rebra.
  • 17.04.2022