Vesti
Drugi pišu

Jedinstveno delovanje i sankcije ključni za pozivanje Putina na odgovornost za njegov rat

"Cena Putinovih postupaka je ogromna za Ukrajinu, ali isto tako i za globalnu ekonomiju", piše Džim O’Brajen, koordinator za politiku sankcija Stejt departmenta.

Jedinstveno delovanje i sankcije ključni za pozivanje Putina na odgovornost za njegov rat
Ştejt Department (Foto Shutterstock)

Tekst prenosimo u celosti.

Sjedinjene Države, naši saveznici i partneri su uz Ukrajinu. U Ujedinjenim nacijama, 143 države nedavno su zajedno objavile ono što svet već zna: odluka Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu bila je čin ničim izazvane agresije i pokušaj nasilnog prekrajanja granica, čime je direktno ugroženo postojanje Ukrajine, a protivno principima Povelje Ujedinjenih nacija i globalne stabilnosti.

Naša odbrana temeljnih načela međunarodnog prava – uključujući suverenitet i teritorijalni integritet – zahteva jedinstvo, posebno zato što ne dolazi bez cene. Cena pasivnosti saveznika i prijatelja Ukrajine kao i cena za naše zajednice i države bila bi daleko veća da nismo delovali jedinstveno i poremetili Putinove planove. Pasivnost nije opcija.

Cena Putinovih postupaka je ogromna za Ukrajinu, ali isto tako i za globalnu ekonomiju. Rusija je blokirala ukrajinske crnomorske luke, što je dodatno povećalo već globalno visoke cene hrane. Ujedno, pokazao je spremnost da koristi zavisnost drugih o ruskoj energiji kao oružje.

Dela hrabrih Ukrajinaca koji se bore za svoju slobodu, kao i naše zajedničko delovanje, razlog je zbog kojeg Rusija nije uspela da realizuje svoje ciljeve u Ukrajini. Pružajući pomoć u oblasti bezbednosti podržali smo odbrambene sposobnosti Ukrajine, i takođe Rusiji nametnuli troškove kroz strateške, multilateralne i dosad neviđene napore da Putinu uskratimo finansiranje, tehnologiju i opremu koja mu je potrebna za održavanje njegovog rata protiv Ukrajine.

Ruska ekonomija se smanjuje. Uvoz robe je pao za čak 40 posto, a nedostatak stranih komponenti u sve većoj meri oslabljuje bitne sektore ruske industrije i zapošljavanja. Rusija po prvi put u više od jednog veka nije platila svoj spoljni dug u stranoj valuti, a ruski kreditni rejting spao je na najniži status. Industrijska proizvodnja opada, a Kremlj ubrzano gubi sposobnost prikrivanja istorijskog pada Rusije kratkotrajnim rešenjima.



Ostale vesti

Srbija - Kosovo: Šta sledi posle dogovora u Briselu?
Kako dogovor o tablicama postignut u Briselu ocenjuju Srbi, a kako Albanci? Šta kažu u Beogradu, a šta u Prištini? I šta se može očekivati dalje?
  • 25.11.2022
Berlin traži da Srbija i Kosovo reše spor
Nemačka vlada je pozvala vlasti u Srbiji i na Kosovu da međusobne napetosti reše konstruktivnim dijalogom. "Razočarani smo što dve strane nisu mogle da se dogovore o rešavanju aktuelne krize", rekao je portparol vlade u Berlinu Štefen Hebeštrajt.
  • 23.11.2022
Koha: Donošenje Zakona o saradnji opština Kosova rešenje za problema sa ZSO
Usvajanje novog zakona pod nazivom "Zakon o međuopštinskoj saradnji i koordinaciji", bilo bi rešenje za prevazilaženje višegodišnjeg ćorsokaka oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše u nedavno procurelom "non-pejperu" u koji je imao uvid portal prištinskog lista Koha.net.
  • 15.11.2022
Kleving: Kosovo mora da iznese predlog za srpsku manjinu
Nemački stručnjak za Balkan Konrad Kleving u intervjuu za Dojče vele ocenjuje koje su to prednosti, a koje mane nemačko-francuskog predloga rešenja za Kosovo i Srbiju.
  • 15.11.2022
Peca Popović: Dobrota nije privilegija jednog naroda
„Sve najlepše dolazi sa Kosova - najlepše pesme, najlepše boje, najlepši ukusi i najčasniji ljudi“, ovim rečima se pre nekoliko dana mitrovičkoj publici obratio jedan od najvećih muzičkih novinara na jugoslovenskim prostorima, Petar Peca Popović citirajući svog prijatelja, istoričara, profesora i diplomatu, Dušana Batakovića, kojem je obećao da će zajedno sa njim doći na Kosovo.
  • 12.11.2022
Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?
Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za "kompromis" ili pre svega ponuda da "Srbija prizna realnost"?
  • 10.11.2022